Odavno poznati i iskušani domaći recepti baziraju se na prirodnim sastojcima koje često završe u otpadu. Pa zašto ih ne iskoristiti i pritom očuvati naš okoliš? Lako ćete od njih napraviti prirodna sredstva (mogu se pripremiti u svakom domaćinstvu) u nedostatku kemijskih koja će poslužiti za dodatnu prihranu sobnih i vrtnih biljaka, a neka i za zaštitu od biljnih nametnika.
Otopinu češnjaka pripremite tako da usitnjeni češnjak prelijete vodom i ostavite da stoji nekoliko sati, najdulje 1 dan. Zatim procijedite i 2-3 puta tjedno nerazrijeđenom otopinom poprskajte napadnute biljke od raznih nametnika. Neugodan miris će brzo ishlapiti. Možete očišćeni češnjak prepoloviti i lagano utisnuti u zemlju. Ovako ćete se riješiti gljivica koje se razmnožavaju u zemlji i štete biljkama, a ne podnose češnjak.
Sitno nasjeckana kora banane koju treba umiješati u zemlju služi kao gnojivo cvijeću jer sadrži veliku količinu kalija i šećera.

Ljuske jajeta koje ostanu nakon pripreme slastica i raznih jela namočite u vodu i ostavite da odstoje nekoliko dana. Tom otopinom zalijevajte biljke i prirodno ih prihranjujte.

Umjesto da ostatke kave bacite, zalijte njome cvijeće. Učinak će biti veći ako je zaslađena jer će šećer u supstratu aktivirati faunu. Osim toga efekt gnojiva postići će se visokom razinom kalija iz kave koji će ojačati obrambeni sustav biljke.

Hvala Splitu(Ubuduce cu te oslovljavati sa SD,bice mi lakse)
Ovo sa bananom i ljuskom od jajeta cu zasigurno da isprobam a za kafu cu ipak malo da razmislim,mada moja svekrva uvek zaleva svoju horteneziju kafom da bi menjala boje.
Da li smem sukulente da zalijem ovim rastvorm?

Evo i od mene jedan recept(mamin)
Moja mama uvek odledjava sirovo meso u vodi,posle tom vodom zaleva svoje cvecke tako da 'ubija dve muve jednim udarcem'
A za primer cu navesti da ima spajder plant hlorofitum star 12 godina(a sanseverijju i begoniju vise od 12) koji je dobivao samo ovu prihranu i punih 12g stoji u jednoj saksiji kojem nikad nije promenjena zemlja.
A pustio je 'bebica mali milion, ne ureko se.
Tu cvecku je zasadio njen unuk Marko neposredno pre odlaska u Canadu.

Moram priznati da ideje nisu loše. Isprobat ću ih sve.
Hvala Splitu na divnim savjetima.
Moja sestrična pepeo od cigareta ne baca nego posipa njime zemlju u teglicama. Nije hrana ali tjera nametnike i navodno djeluje.

Skepticna sam, ali i u nevolji, tako da cu odmah isprobati ovo sa lukom

Ljuske od jaja sam letos izprobala i folijarno, mocno je resenje za hibiskus, impentijans i lantanu. Samo pazite da ne stoji previse dugo jer onda dobro zaudara. A kao dobra zastita od insekata sam probela pepeo od cigarete i otopinu od koprive.

Sneska kako spremas to sa koprivom

Jednostavno, list i stabljika koprive se stave u vodu i u njoj stoje jedan-dva dana. Posle se tom vodom biljka prska. Kopriva deluje i protiv pauka.
Medjutim, ako se pretera sa kolicinom (posebno leti), otopina moze zaudarati.

Ja sam verovao da je rastvor koprive delotvoran,kad,u poslednjem broju casopisa 'Moja lepe basta' ,svrstali su ga u 'carobna' sredstva koja ne pomazu Ovoako pise "... CORBA OD KOPRIVE POMAZE PROTIV LISNIH VASI ISTO KOLIKO I CISTA VODA - JEDAN DEO VASI JEDNOSTAVNO SE SPERE. "

Dusan citat:

Ja sam verovao da je rastvor koprive delotvoran,kad,u poslednjem broju casopisa 'Moja lepe basta' ,svrstali su ga u 'carobna' sredstva koja ne pomazu Ovoako pise "... CORBA OD KOPRIVE POMAZE PROTIV LISNIH VASI ISTO KOLIKO I CISTA VODA - JEDAN DEO VASI JEDNOSTAVNO SE SPERE. "

Hm, hm hm! Kod mene se pauci jesu redukovali, sto nije bio slucaj kada sam biljke orosavao vodom (iako pauci mrze vodu). E sad, da li su oni uginuli od esencije koprive ili od smrada, to ne znam.

Moracu da probam, ako mi se nesto (ne daj boze) zapauci....

a nama treba savet za neke tamne musice,tj kako ih se otarasiti,uvek su na povrsini zemlje,ne diraju biljke,ali lete po sobi i uzasno nas nerviraju

bili je savjetovala šibice zabit u zemlju i još stavit na površini. pitaj ju još za svaki slučaj.

mirjanagoran citat:

a nama treba savet za neke tamne musice,tj kako ih se otarasiti,uvek su na povrsini zemlje,ne diraju biljke,ali lete po sobi i uzasno nas nerviraju

prevencijom ..sterilizirati zemlju prlikom presađivanja i ne pretjerivati u zalijevanju biljke
ili pijesak na površinu zemlje ......

zalivanje nije sigurno jer zalivamo zimi veoma retko,zemlja moguce da je uzrok,a probacu pesak i sibice,thanks may

zemlja je 99% uzrok jer većina kupovne zemlje domaćih proizvođača nije termički obrađena u smislu da je sterilizirana i bez ''potencijalnih nametnika''..ili, su ''došle'' sa neke druge biljke i u novoj biljci liježu jajašca i množe se...
a što se zalijevanja tiče...moguće je da je pri dnu posude konstantno mokro, iako ne zalijevate često, što pogoduje razvoju tih gamadi...