Skroz sam nova na forumu
Imam živicu od lawsonovih pačempresa "Alumii" koji su sada visoki oko metar i pol. Lijepo rastu i kompaktno izgledaju. Dosad ih nismo orezivali (nadam se da nismo pogriješili )

Treba li ih orezivati? Kada i koliko često?

Dovoljno je orezivanje jednom godišnje ako se želi napraviti neka forma. Može se to napraviti u rano proljeće ili u 5 mjesecu. Preko ljeta treba izbjegavati šišanje Alumii varijeteta.

Mile, hvala

Molila bih poznavaoce četinara da mi pomognu.

Pre 10 godina smo posadili 15 pačempresa (ako nisam pogrešila u nazivu vrste).
Već prve godine se polovina osušila, odnosno nije se primila. Mi smo bili uporni, pa ponovo kupili istu vrstu i evo, posle 10 godina ostalo je 12 čempresa ali ovog leta su se tri stabla počela sušiti. Primetili smo da su se na stablu pojavile duboke pukotine (što se može videti na slici). Iz tih pukotina curi smola.

Moje pitanje glasi, zbog čega puca kora? Da li im nešto nedostaje u sastavu zemljišta? A zašto ne puca drugima, kad sve isto tretiramo (djubrimo, zalivamo, orezujemo, proredjujemo grane).

U isto vreme smo posadili i 8 tuja Columna i one su se znatno bolje pokazale (sve su se primile i sada su visoke oko 3-4m).



Pošto nisam mogla da nadjem temu o pačempresu, otvorila sam novu, a ako ova tema već postoji, molim urednike da je prebace

A ovako izgleda zdrav čempres.

U nazivu nije greška,ovo je zapravo,chamaecyparis lawsoniana "columnaris"-varietet Lavsonovog pačempresa,samo ne znam tačno šta je moglo da im bude,verovatno nedostatak nekih materija u samom zemljištu.Ono što bi se moglo uraditi,a ne bi škodilo jeste,odstranjivanje korova i trave,đubrenje,isključivo nekim organskim đubrivom (provreli stajnjak-1-2 lopate/biljci),i prekopavanje ili riljanje (kod riljanja voditi računa da se oko stabla ne ide preduboko zbog žila),da se na neki način promeša stajnjak sa zemljom,takođe,odstraniti isušene grane.Sve ove radnje obaviti,negde polovinom oktobra.Naravno kada dođe proleće nastaviti sa okopavanjem i malo češćim polivanjem u sušnim periodima.To su neke od radnji koje bi doprinele poboljšanju kvaliteta zemljišta,a samim tim i bujnosti biljaka.Eto to je neki moj savet po principu "uradi sam",malo je teže ali ovakvim poduhvatom rešavate problem đubrenja i na duži vremenski period (2-3 godine), a kao što smo rekli poboljšava strukturu tla,zemlja postaje rastresitija,itd,itd...A možda i najbitnije da uopšte ne škodi četinarima.Pored stajnjaka se ,takođe, može koristiti i humus-glistenjak kao i sva ostala organska đubriva,ne bih preporučio živinsko đubrivo,jer,jednostavno nemam nekog iskustva sa njim,a priča se da je izuzetno "jako".Eto toliko od mene i pozdrav za sve na forumu....

@ pican1
hvala, ne preostaje mi ništa drugo nego da uradim to što si predložio, odnosno da probam malo da ih prihranim i okopam oko njih (iako sam to već radila).
Mislila sam da nije u pitanju neka bolest pa da ih trebam tretirati nekim preparatom (iako nisam čula da se to radi sa pačempresima). Probaću, pa šta bude. Moram priznati da sam malo razočarana njima, kao vrstom jer se pokazalo da su izuzetno osetljivi, iako su veoma lepi.
Pored njih, u dvorištu imamo još nekih vrsta četinara (tuje columne, piceu pungens, pančićevu omoriku, i još neke vrste kojima ne znam ime) i sve su se one lepo primile kada smo ih posadili i nijedna se nije osušila niti pokazivala bilo kakve znake bolesti za ovih 10 godina od kada su kod nas, jedino mi ovi pačempresi zadaju glavobolju.

Pa,oni su prilično izdržljivi,mada se u poslednje vreme dosta ljudi javi sa sličnim problemom.Može biti da je i neka bolest,ali ja do sada nisam imao problema sa njima.Jedino što bi preporučio u vezi ovog varieteta,što i ja praktikujem kada sadim,to je da se sade na potpuno otvorenom prostoru (zbog provetravanja) i veći deo dana budu izloženi suncu,u takvim situacijama uspeh je skoro zagarantovan.Kod tebe sam primetio da je baš iza njih neki zid,upravo on može biti uzrok,zapravo,on ne dozvoljava pravilnu cirkulaciju vazduha u donjim i središnjim delovima biljaka,a pored toga kada se zagreje,reflektuje dodatnu toplotu tako da može doći do toga da se pojedine grane upare,a zatim i osuše.Još ako je ispod sadnice trava i korov eto ti belaja.To je moje viđenje i teorija,jer sam na nekoliko mesta do sada viđao i gore slučajeve nego kod tebe.Što se tiče tvoje situacije,nađubri dobro sadnice,prekopaj i lepo očisti mesto ispod i oko sadnica,pa ćemo videti rezultate...
pozdrav...

Kupila bih Chamaecyparis koji je oko 4 eura u supermarketu. Koliko on može narasti? Nemam vrt, voljela bih ga držati u velikoj vazi. Pozdrav!

Pozdrav slana
Na to pitanje je nemoguče odgovoriti.Evo zašto.Chamaecyparis je rod četinara koji se dijeli u šest vrsta.Te vrste se dalje dijele na nekoliko stotina kultivara.Visina tih kultivara je različita. Od nekoliko centimetara pa do nekoliko desetaka metara. E sada kojega od tih kultivara si ti vidjela ? Kako da to netko pogodi ?
pozdrav

Pokušat ću slikat Chamaecyparis pa ga mozda prepoznate. Pozdrav!

Slikaj pa okači,videćemo....

Evo pokusat cu napokon poslati slike chamaecyparisa, da vidite koja je vrsta

Mislim da je to Chamaecyparis lawsoniana Ellwoodii.Vidim da je u zatvorenom prostoru.Bilo bi mu bolje vani na .Pozdrav

Hvala na identifikaciji. Da, u zatvorenom je ali negrijanom prostoru. Prebacit ću ga na terasu. Koliko velik može narasti?

Entina Javorka