Nameravam ove godine da posadim paradajz u ovakve kontejnere koje ću sama nekako napraviti:
earthtainer.tomatofest.com/
Na engleskom ih zovu 'sub irrigated planter' (SIP), prodaju kao Earthbox i slicno. Na srpskom nemam pojma kako bi to moglo da se zove, nisam uspela nista da nadjem na netu.
Dosta sam čitala ovakvoj vrsti gajenja biljaka i mislim da je to odlično rešenje za moje specifične uslove kojima se moram prilagoditi. Da li neko ima iskustva u ovakvom gajenju paradajza?

Ovo je tema pod razno pa hidroponično gajenje-možeš tamo nastaviti. Pogledaj moj sajt,po meni to je isto. Koji supstrat ćes koristiti? I koji su ti specifični uslovi? Možda nemaš baštu i zemlje, na balkonu hoćeš par kofa?

Specificni uslovi: terasa (jako suncano i leti toliko suvo da bih morala da zalivam najmanje jednom dnevno) i vikendica koja je na samoj obali i cesto plavi (ako je biljka u kanti mogu da je podignem kad dodje voda). Na vikendici je takodje problem redovno zalivanje.
Za supstrat jos ne znam, perlit, treset i borova kora, samo ne znam u kom odnosu. Na ovom jednom forumu svi se kunu na kora perlit i treset 5:1:1 za kontejnersko gajenje ali posto sam čitala da kora bas ne upija vodu bojim se da se supstrat nece dovoljno vlaziti.
Sto se tice hidroponike, ne razumem se stvarno tako da ne mogu da kazem da li je ovaj sistem hidroponika ili ne, mislila sam da nije posto nema protoka vode i uglavnom vidim da ljudi ne dohranjuju paradajz tako sto dodaju djubrivo u vodu (stave granule djubriva u zemlju pri sadjenju i to je to). Sve u svemu deluje mi daleko jednostavnije i lakse za odrzavanje od hidroponicnih sistema. Da li je manje efikasno to ne znam, ja gajim za svoju porodicu i ne nameravam da prodajem, pa mi to ni nije tako bitno.

Probaj da nadješ žardinjere po Sepu Holceru. Možda ti tako nešto više odgovara jer im treba zalivanje jednom mesečno. Sistem otprilike radi ovako: žardinjera ima otvor u sredini kroz koji prolazi suvo drvo (trupac koji može biti i dekorativan) čiji se donji deo nalazi u posudi sa vodom. Voda se kapilarno penje i kvasi kompost u žardinjeri.
Probaj malo da izguglaš...

Da, pa to je potpuno isti princip. Nasla sam ja i više informacija nego što mi treba, ali sve na američkim forumima, što znači prilagođeno za to tržište.
Razlog zašto sam se ovde javila je što bi mi prosto bilo lakše na srcu da ima neko ovde ko koristi takav princip gajenja parajza i što sam se nadala da ce ljudi znati gde mogu da se nabave stvari koje mi trebaju. Perlit očito nije problem, treseta ima svugde (jedino me sad zbunjuje to što ovde ima beli treset i crni treset, nemam pojma koji mi je bolji). Ono što mi je najveći problem je da nadjem borovu koru (malč) u sitnoj granulaciji (makar manju od 10mm), da li to neko zna gde ima? Ima proizvodnja u Bajinoj Bašti, ali ne mogu da idem tamo iz NS samo zbog kore a poštarina je preskupa. Da li neko koristi supstrate u kojima je osnova borova kora?

Mislim da je u supstratu za orhideje osnova borova kora, ako baš po svaku cenu hoćeš da izbegneš prirodnije metode gajenja.

Supstrat za orhideje je dobra ideja, ali na žalost preskupa.
Nije da hocu da izbegnem neke metode, nego hocu da koristim metodu koja najbolje odgovara uslovima koji su mi nametnuti a koja se moze realizovati po prihvatljivoj ceni. Ako neko ima bolji predlog, odustacu od subirigacionih kontejnera iz mesta.

Juče sam posejao prvu turu paradajza, 14 vrsta, 210 semena, u stiroporske kontejnere sa 40 rupa, u treset+perlit (10:6).

Ivana ti recepti za zemlju služe samo izvlačenju više para od neobaveštenih kupaca. Umesto da odmah kupiš normalni kompost oni ti savetuju da uzmeš sterilni i nehranjivi treset i kojekakve veštačke pilulice, kad sabereš dranje kože, a da bi bilo efikasno moraš da odradiš sve kako oni kažu. Nema nikakve potrebe za time!!!!!
Kupi najeftiniju domaću zemlju, koja je uglavnom kompostirana kora i dodaj dvadesetak posto glistnjaka, ako hoćeš perlita (mada nema nikakve potrebe) i to je za početak gotovo. Kasnije treba prihranjivati kad zametne plodove.
Malčirati možeš bilo čime to je više estetska kategorija za saksije, šuška, šljunak, trava, čak i perlit nije loš za malč.

Hm, znači ti misliš da nema problema da u subirigacioni kontejner stavim zemlju? Neće se zemlja koja je delom stalno potopljena u vodu pretvoriti u blato i ugušiti paradajz? Ako si mislio da stavim zemlju u kontejner koji cu zalivati odozgo, paradajzu ce biti dovoljno da ga zalivam dva puta nedeljno tokom leta? Koliko često ti leti zalivaš paradajz koji raste u kontejneru (kofi)?

Nisam mislio na zemlju nego kompost-supstrat ili kako god ga nazivaju. Zalivanje treba probati pa videti, iskreno to niko ne može sa sigurnošću da ti kaže a ja i nemam mnogo iskustva sa kontejnerima. Ako koren paradajza ima ujednačene uslove odnosno nivo vode on će se prilagoditi tome, njemu najviše smeta nejednaki vodni režim, čak i u bašti a u saksiji je još izraženiji.

Potpuno se slažem s Nikolom u vezi bacanja para za skupe supstrate. Nije zanemarljiva ni činjenica da svi ti sterilni supstrati iziskuju naknadnu obilnu prihranu veštačkim đubrivima (treba to neko posle i da jede). Mislim da se uopšte ne treba preterano držati preporuka proizvođača, već na osnovu zdrave logike napraviti supstrat koji nije preskup, a završava posao. Dakle neki običan domaći supstrat i glistnjak obavezno kao kompletnu prirodnu prihranu. Ja bih samo rekao i perlit obavezno, upravo zato da se ne bi skašila zemlja i ostala bez kiseonika. Imam negde skinuto sa neta petnaestak raznih recepata za pripremu supstrata, kad nađem postavim. Na engleskom je doduše, ali uglavnom se svi recepti svode na sledeće sastojke: treset, sterilisana šumska zemlja, kompost, glistnjak, perlit, vermikulit, koštano brašno, riblje brašno, dijatomejska zemlja, krečnjak, borova kora, krupniji pesak (umesto perlita)... Sve to u raznim kombinacijama, od tri do desetak sastojaka, ali koliko se sećam, osnovni su ovi koje je naveo Nikola.

Iskreno, ja sam se i odlučila bila za borovu koru kao osnovu zato sto je jeftina, a svi je hvale. Sitna borova kora koju prave u Bajinoj Bašti košta 350 dinara 50 litara, ima li šta jeftinije od toga?

Supstrat koji bih napravila od borove kore, treseta i perlita u odnosu 5:2:1 bi kostao 790 dinara za 100 litara (kora 350,00/50l, treset 1500,00/200l i perlit 1300,00/100l). I onda u to moze da se doda bilo sta kao djubrivo (glistenjak, veštačko, ogransko...). Sigurna sam da bih našla i povoljnije cene, ove su iz SavaCOOPa koji je koliko vidim skup. Koliko bi me otprilike koštao neki običan domaći supstrat?

Narode,gde u okolini Beograda ima da se nabavi-kupi od nekog stranog proizvodjaca seme paradajza?
Dosta mi je ovih poljo-apoteka i ponuda sorti samo na slikama,a kada dodje rod ono promaseno 100/,cak nebude ni rani(kao sto pise na dekleraciji)neg stigne kad i ostale kasne sorte,a i klijavost nije bas

I od stranog prodavca nije bolje. Ako ne gore . Počni rano sa sjetvom, rasadom , daj mu dobre uslove i biće rani!
U prosjeku treba 4 mjeseca od sjemenke do zrelog ploda.