Da li je neko uspeo da dipladeniju razmnoži iz semena?
Moja dipladenija je ove godine napravila mahunu u kojoj ima semena i ja bih da je posejem ali ne znam kako.
Molim za savet iskusnih!

Preporučam sijati u mješavinu perlita i fine humusne zemlje.Supstrat staviti u kutiju koja ima poklopac ili pokriti pvc folijom,otvoriti rupe za drenažu.Supstrat prije sijanja poravnati i nabiti,zaliti i ponovo poravnati.Potom sjeme posijati i finom prskalicom orositi,tek toliko da sjeme malo utone na površinu supstrata,poklopiti i staviti na toplo mjesto,cca oko 27°C.Zalijevati po potrebi,budući da je poklopljeno skoro i da nije potrebno,isto samo orošavanjem,biljčice su vrlo sitne kad niknu pa da ih voda ne skopa...

puljka5 citat:

Preporučam sijati u mješavinu perlita i fine humusne zemlje.Supstrat staviti u kutiju koja ima poklopac ili pokriti pvc folijom,otvoriti rupe za drenažu.Supstrat prije sijanja poravnati i nabiti,zaliti i ponovo poravnati.Potom sjeme posijati i finom prskalicom orositi,tek toliko da sjeme malo utone na površinu supstrata,poklopiti i staviti na toplo mjesto,cca oko 27°C.Zalijevati po potrebi,budući da je poklopljeno skoro i da nije potrebno,isto samo orošavanjem,biljčice su vrlo sitne kad niknu pa da ih voda ne skopa...

Hvala na savetu, posijala pola semena vašem uputstvu, sada samo strpljenja da niknu.
Ako uspem posijaću i drugu polovinu.

veeca citat:

Da li je neko uspeo da dipladeniju razmnoži iz semena? Moja dipladenija je ove godine napravila mahunu u kojoj ima semena i ja bih da je posejem ali ne znam kako. Molim za savet iskusnih!

Slažem se sa savetima @puljka5 u vezi uslova setve, izuzev da treba "fine humusne zemlje" - NE TREBA !
Supstrat za setvu treba da je siromašan (nizak EC) i sa malo (ili nimalo) organske materije koja se brzo raspada ( i hrani patogene, koji se u njoj brzo razmnožavaju).
Zapad (tehnologije uzgoja renomiranih zapadnih firmi) je jedno vreme potpuno izbacio jake organske materije iz svojih supstrata za uzgoj biljaka - jer su previše rizične, pa ni jaka hemija ne može lako da zaustavi patogene procese kad nešto krene naopako...
mada se najbolji rezultati uzgoja dobijaju uz primenu i organskih i neorganskih đubriva, - ali NE U SETVI,.. već kasnije kada biljke ojačaju i steknu svoj imunitet na patogene.

Dipladenija iz semena neće cvetati kao kupovna... da budemo jasni,.. jer ih profi uzgajivači kupuju kao ožiljene reznice (nastale iz meristeme), kao čist bezvirusni materijal (i biljka iz semena je bezvirusna, jer se virusi ne prenose semenom), ali "genetski oplemenjeni" - čitaj: GMO, baš zbog produkcije cveta.

Slažem se sa savetima @puljka5 u vezi uslova setve, izuzev da treba "fine humusne zemlje" - NE TREBA !
Supstrat za setvu treba da je siromašan (nizak EC) i sa malo (ili nimalo) organske materije koja se brzo raspada ( i hrani patogene, koji se u njoj brzo razmnožavaju).
Zapad (tehnologije uzgoja renomiranih zapadnih firmi) je jedno vreme potpuno izbacio jake organske materije iz svojih supstrata za uzgoj biljaka - jer su previše rizične, pa ni jaka hemija ne može lako da zaustavi patogene procese kad nešto krene naopako...
mada se najbolji rezultati uzgoja dobijaju uz primenu i organskih i neorganskih đubriva, - ali NE U SETVI,.. već kasnije kada biljke ojačaju i steknu svoj imunitet na patogene.

Dipladenija iz semena neće cvetati kao kupovna... da budemo jasni,.. jer ih profi uzgajivači kupuju kao ožiljene reznice (nastale iz meristeme), kao čist bezvirusni materijal (i biljka iz semena je bezvirusna, jer se virusi ne prenose semenom), ali "genetski oplemenjeni" - čitaj: GMO, baš zbog produkcije cveta.[/quote]

Hvala, moje biljčice se pojavile juče ali tanke da se prosto plašim da ih pogledam.

Nabuko citat:

veeca citat: Da li je neko uspeo da dipladeniju razmnoži iz semena? Moja dipladenija je ove godine napravila mahunu u kojoj ima semena i ja bih da je posejem ali ne znam kako. Molim za savet iskusnih! Slažem se sa savetima @puljka5 u vezi uslova setve, izuzev da treba "fine humusne zemlje" - NE TREBA ! Supstrat za setvu treba da je siromašan (nizak EC) i sa malo (ili nimalo) organske materije koja se brzo raspada ( i hrani patogene, koji se u njoj brzo razmnožavaju). Zapad (tehnologije uzgoja renomiranih zapadnih firmi) je jedno vreme potpuno izbacio jake organske materije iz svojih supstrata za uzgoj biljaka - jer su previše rizične, pa ni jaka hemija ne može lako da zaustavi patogene procese kad nešto krene naopako... mada se najbolji rezultati uzgoja dobijaju uz primenu i organskih i neorganskih đubriva, - ali NE U SETVI,.. već kasnije kada biljke ojačaju i steknu svoj imunitet na patogene. Dipladenija iz semena neće cvetati kao kupovna... da budemo jasni,.. jer ih profi uzgajivači kupuju kao ožiljene reznice (nastale iz meristeme), kao čist bezvirusni materijal (i biljka iz semena je bezvirusna, jer se virusi ne prenose semenom), ali "genetski oplemenjeni" - čitaj: GMO, baš zbog produkcije cveta.

Hvala, moje biljčice se pojavile juče ali tanke da se prosto plašim da ih pogledam.

To jeste ozbiljan problem, ali uz malo sreće se da rešiti ( malo vedrog duha .. a pa to su lijane,.. one i bivaju tanke pa dugačke... šalim se naravno).

FALILO JE SVETLA , jer svetlo mora da odgovara temperaturi.
Taj odnos (balans) svetlo-temperatura nije isti kod raznih vrsta biljaka (nekada je to bilo najveće umeće starih cvećara..).
Prenesite biljke na jače svetlo (može i pod sijalicu), ali se može javiti problem sa "poleganjem poniklih biljaka - ponika"
Zaspite biljčice sa suvim supstratom,.. da bi ih malo učvrstili i eventualno sprečili bolest "poleganje ponika" - to su neke vrste plamenjača, pitiuma itd... pomaže Previkur u njihovom sprečavanju.
Imate li Previkura ?
I sad biljke mogu na hladnije mesto (ali i svetlije), a te promene ne trebaju biti nagle.. tj brze..
Ali svetla što pre!!!

E tog polaganja se sad i bojim, dobiće više svetla ali istu temperaturu zbog centralnog grejanja. Ovaj preparat ću već sutra potražiti u poljo apoteci. Hvala puno na savetima! Izveštavaću šta se događa.
Pozdrav!

Plašio sam se i ja nekada poleganja,.. ali u plasteniku,... a u grejanim stanovima se manje javlja jer je suvlja klima - suv vazduh.
Ne morate tražiti Previkur, ako ga nemate,.. a treba vam jako malo.. ja biljke sejem bez Previkura odavno..
Jer šta zaustavlja gljivice= - Suvo,.. zato i napisah da zaspete suvim supstratom (ako nemate suv, a vi malko u rernu (pečnicu) pa ga osušite i ujedno ga i sterilišete)..
Tako su radili stari povrtari i cvećari... (oni nisu imali Previkur )..

I reći ću vam još nešto:
Imamo mi i još jednog keca u rukavu, (neka ga zasad :D,.. u rukavu..)
samo ako primetite poleganje.. javite, pa ćemo na tu kartu,..

Pa ako joj polegne-padne, dipladenka moze da podigne samo molitva, tj. teoloska zastita.
Neke biljke trunu spontano (autoliza) kad se supstrat nanese preko ili iznad korenovog vrata.

Stari cvecari nisu ni koristili a ni znali za razne tresete, vec su koristili pre svega konjski stajnjak, pa ovciji, pa razne komposte (sumski, livadski...) i metilbromid.

Razmnozavanje semenom je veoma sporo i komplikovano. Odavno sam probao reznicama . Princip je isti kao kod oziljavanja reznica limuna samo vam treba da donje listove uklonite a gornje skratite na pola . Sve te reznice stavite u zatvorenu kutiju . Procitajte moj nacin razmnozavanja limuna .Pozdrav

Humus može sadržavati i loše i dobre bakterije i gljivice,dok postoji ravnoteža među njima nema problema za biljke.Dosada sam posijao na stotine vrsta biljaka i samo jednom mi se dogodilo polijeganje,zbog previše vode i prevelike temperature,što je naravno pomoglo patogenima.U mješavini perlita sa manjim udjelom humusne zemlje ili treseta slaba je mogućnost za previše vlažan supstrat.I nikad ne koristim nikakve fungicide.
Malim biljčicama omogući jače svjetlo ali ih nemoj seliti niti smanjivati temperaturu,svaka veća promjena može uzrokovati šok koji će smanjiti otpornost biljaka.

@puljka5 , lepo je to što želite da pomognete početnicima, amaterima i hobi biljkoljupcima, jer ste vrlo iskusni.

Ide vreme setve, biće puno ovakvih problema ( i sa poleganjem ponika)..
Hajde da vidimo:

1. Koja je uloga te "fine humusne zemlje" u setvenom supstratu
Zbog boljeg zadržavanja vlage ?
(pa to može da reguliše staklo kao poklopac na setvenoj posudi i to još ujednačenije).
napomena: Staklo ne treba da dihtuje posudu - makar staviti između . neko drvce,.. čačkalice..

Ove biljčice Dipladenie ne bi ovoliko "pobegle" u visinu da je bio siromašniji supstrat? (slažete li se ).
One brže rastu u visinu ako imaju "fine humusne zemlje" u korenu..
Inače za one koji se bave (ozbiljnije) biljkama: Ovde pomaže plavo svetlo (ono zaustavlja rast u visinu, a biljka i dalje napreduje - u širinu)

puljka5 citat:

Humus može sadržavati i loše i dobre bakterije i gljivice,dok postoji ravnoteža među njima nema problema za biljke... ...

A ko reguliše taj odnos loših i dobrih bakterija ? (i šta ćemo sa gljivicama ? )
Previkur?
A, Dipladenia (i Vinka,.. i Adenium..) hoće visoku temperaturu u nicanju (klijanju),.
a, tvrdim da supstrat u setvi ne treba da bude "previše vlažan",.. ako sam dobro razumeo vaše iskustvo (naročito NE, ako su temperature visoke, a setva je u sobnim uslovima (bez provetravanja)..

puljka5 citat:

... U mješavini perlita sa manjim udjelom humusne zemlje ili treseta slaba je mogućnost za previše vlažan supstrat.I nikad ne koristim nikakve fungicide.

Vlagu dovoljno dobro drži treset, (svetli, koji se ne raspada brzo) a može i perlit (ako setvena posuda ima providnu prekrivku ... staklo ili najlon foliju.. ).

***Još ću o ovome,.. nemam sad vremena, a ovo bi moglo u teme o setvi...

Ne kužiš ti ništa prika,od kemije ti je zamaglilo.

puljka5 citat:

Ne kužiš ti ništa prika,od kemije ti je zamaglilo.

Pa, ne bih baš da se vređamo,.. (imao sam bolje mišljenje o vama,.. žao mi je )


Ako ja ne kužim , a što ne pročitate sastav svakog supstrata namenjenog za setvu ? (Seedling)



I malo krupnije:



ps: Ako ja i "ne kužim", možda je važnije da ostali kuže ( i prokuže - ko je ko)?