Kika, ne muci se vise , daj zemlju na analizu. Lako je i nije skupo (verovatno). Mislim da je najbolje uzeti uzorak na dubini izmedju 20 i 30 cm jer acidofili, po definiciji nemaju dubok koren (slicno kao smreka), izuzev najvecih rododendrona i vrsta roda Magnolija. Za njih francuski vrtlari preporucuju izmenu neodgovarajuce zemlje minimum 50 cm u dubinu.
Mozda je tvoja zemlja blago kisela, nedovoljno da bi hortenzije poplavile ali dovoljno da se uz odgovarajuce djubrenje rododendroni odrze i uspevaju

Kika_Almodovarova citat:

Aaaa, ubit ćete me! Sve si tražim neku potvrdu svojim planovima: omogućiti pierisima, rodićima i m. grandiflorama duboku starost u svom vrtu. Samo to!

Mislim da tu veliku ulogu igra lokacija. Jovan je to pominjao u nekim postovima ali nije potencirao a po meni je baš to ključno. Znači pedologija ali na mikro nivou odnosno zemljišni uslovu u tih 5 (ili 50) kvadratnih metara u koje nameravaš da sadiš acidofile.
Logično je da se bašte formiraju na okućnicama i oko stambenih objekata. Svako zemljište u čijoj blizini je bilo građevinskih radova je u manjoj ili većoj meri zatrovano krečom, malterom, cementom, šutom.... To neminovno povećava alkalitet. Pa poznato je da je u urbanim sredinama zemlja najkiselija u parkovima.

Ovo sto drveni napisa je tacno Osim parkova, dosta ocuvano (neizmenjeno lokalno) je i zemljiste na starim grobljima koja su sada u sirim centrima nekih gradova i prilicno su hortikulturno zanimljivi lokaliteti

Moj pieris.

ggm citat:

Moj pieris.

Ggm, koliko ti je visok? Izgleda mi poput jednog mog patuljastog koji isto tako dobro napreduje za razliku od onog povinutih listova koji mi je ...hm... ma ne znam, nedefiniran. Kao da mu povremeno nekaj ne paše. Inače su udaljeni svega 1 m, dakle imaju iste uvjete.

Kika jeste patuljasti , nije visok ali lepo je razgranat.
Ima jedno 30-35cm u visini.

Sta se desava mojim pierisima? Listovi su odjednom pobraonili i otpadaju jedan za drugim

I ja pokusavam da shvatim sta mi se desava sa pierisom, a izgleda da imamo isti problem.




Pieris je ispod lesnika, iza aukube, okrenut ka istoku. Ima sunce pre podne, posle je senka. Zalivan 1 -2 puta nedeljno. Posadjen u jamu 50*50*50 cm ispunjena supstratom za rododendrone. Prihranjen u prolece sa pola sake specijalnog djubriva za acidofile. Uz milion tona kise od prosle godine izgleda ovako.


Mozda se ne vidi najbolje, ali listovi postaju braon na krajevima, onda opadaju. Mladi izdanci se suse. Na prolece je izgledao fenomenalno, kad nadjem gde mi je slika postavicu.

Kao sto sam pominjao mislim da je u pitanju trulez korena, zbog preterane vlage. Izaziva ga gljivica Phytophthora ili mozda neka druga. Ne voli ni suvo, a ni lose drenirano zemljiste. Sto je jako tesko postici u saksiji, odrzavati mu idealnu vlagu. Pogotovo ako si pocetnik, kao sto sam ja.

Daninoc, ne bih da te plasim, ali moja oba sada krase vecna lovista ...
Ja sam ih takodje presadila odmah po kupovini u zemlju za rodije, ali nesto im ocigledno nije stimalo. Treci, koji sam kupila sestri i koji je preletio u onoj maleckoj saksiji za rasad se vratio kod mene i od pre nekoliko dana presadjen na plac. Tamo mu je, bar za sada, dobro

Ovaj pieris ti lepo izgleda, zdravo. Nadam se da ga nisi posadila na isto mesto kao i prethodne. Jer ako je to, nesto sto ubija, u zemljistu, pogotovo ako je ta doticna gljivica o kojoj sam pricao, lose mu se pise. A citao sam i da dosta drugih zbunova koji su na nju otporni mogu biti prenosioci. A to su aukuba i veigela. Ono sto mi je ostalo u memoriji, ima ih jos. Na veigeli se to ispoljava kao susenje ruba listova. a aukuba izgleda skroz zdrava, samo prenosi.

A nisu nam pierisi iste sorte.Moj je flaming silver. Ne znam koji je tvoj, mozda je otpornija sorta.

Mislim da je moj 'Forest flame', sudeci po net-u. Vrsni listovi su mu bili crveni kada sam ga uzela.
Ovaj je posadjen u 'nature' kiselu zemlju, bez ikakvih dodataka, a te dva, koja su RIP-nula, su bili posadjeni u saksije sa, kao sto vec napisah, zemljom za rodije. Da nije problem u toj kupovnoj zemlji potvrdjuje rodi, koji izuzetno lepo napreduje (qcqcqc).

Nesam pametan. U svakom slucaju necu odustati tek mi je prvi.
Previse je lepa biljka za odustati.

Dragi moji, morate da imate na umu jos jednu vaznu cinjenicu a to je da su "jeftine" holandske uvozne biljke, a posebno acidofili skoro bez razlike potpuno zavisne od tretmana sintetskim biljnim hormonima!!! Tako se brzo dobijaju (kraci proizvodni ciklus) nenormalno razvijeni, seksualno zreli a mali i kompaktni zbunovi koji fantasticno izgledaju za samo 2 godine proizvodne iz reznica. Skimija vam je dobar primer. Tek sto se reznica ukorenila uz pomoc indol sircetne kiseline, pocinju da je tretiraju drugim hormonima-auksinima a medju njima i giberelinskom kiselinom. Nastaje reznica koja odmah cveta. Takvih nekoliko reznica cesto posade u jednu saksiju i dobije se efekat male, kompaktne i gusto razgranate cvetajuce biljke (gardenija na primer). Efekti takvog tretmana traju jos par meseci koliko je biljka u prodaji a kada dodje u posed novog vlasnika, nastaje problem prilagodjav anja na normalne, prirodne uslove. Kod nekih vrsta to ide jako tesko, kao kod "sobnih" azalea, skimije i pierisa. Jedan deo biljaka propada bez ovih stimulatora, ali ako ne propadne, obavezno kunja i boluje, sporo napreduje, dok biljke same ne pocnu sa vlastitom proizvodnjom svojih hormona.
Ja evo vec 2. godinu pokusavam da prilagodim moju skimiju i cini mi se da cu uspeti. Posle cvetanja kao minijaturna biljka, pootpadalo joj je skoro svo lisce i citave nove, zametnute grancice. Dobila je najbolju zemlju i djubriva, zalivana kisnicom! Celo leto je bila "za bacanje". Sada je na poluogoleloj stabljici razvila jake i jedre pupoljke i nadam se da ce na prolece krenuti kako treba i izbaciti normalne grane sa normalnim liscem. Zelja mi je da imam skimiju kao u prirodi, razgranat i lep zbun oko 1m visine, pa makar to bilo uvek u saksiji sa tretmanom kao za acidofile. Ali BEZ DODAVANJA SINTETSKIH HORMONA.
Budite uporni sa svojim pierisima. Uzgajajte ih u saksijama, u najboljim uslovima dok se ne skinu sa droga, cak i kada se ofucaju. Kada se prilagode i ojacaju, onda se moze pokusati sa uzgojem u basti, na odgovarajucim, za njih pripremljenim mestima

daninoc citat:

Nesam pametan. U svakom slucaju necu odustati tek mi je prvi. Previse je lepa biljka za odustati.

Slazem se od prve do poslednje reci

Jovane, imala sam takvo iskustvo sa gardenijom i odustala u startu Sto se ova dva pierisa tice, jos uvek ih nisam bacila, stoje u saksijama onako goluzdravi, ali mi ne izgleda kao da ce ikada da krenu. Imaju celu zimu ped sobom da razmisle
Onaj koji je posadjen se dobro drzao sedam dana posle presadjivanja(mozda i zahvaljujuci ostatcima hormona), a u nedelju opet idem u izvidnicu

Takodje se slazem sa Jovanom. Zato je biljke bolje kupovati u domacim rasadnicima. Al kad nema izbora, sta ces...

Mozda mi je to isti slucaj sa weigelom variegata nana (mislim da se tako zove), lisce je skoro sve otpalo i slicno kao i pieris izgleda - sugavo, al stablo joj jos nije suvo i jedva cekam prolece da vidim sta ce biti s njom.