Negde sam ovo iskopala...
Svako dobro
BAŠTOVANSKI SAVETI
Sedam saveta za ureðenje vrta-Sadnja
No. 1 - Kada i kolike sadnice saditi. KOLIKE BILJKE SE NAJBOLJE PRIMAJU? Uvek se lakše primaju manje sadnice. Ovo se narocito mora poštovati kada se sade biljke sa golim korenom. Rasadnik proizvodi školovane sadnice visokog kvaliteta (biljke ciji se korenov sistem formira školuje, što omoguæava bezbolnu presadnju).One se prodaju iskljuèivo sa busenom ili u kontejnerima. Školovanje omoguæava presadnju odraslih sadnica, starih i preko 5 godina,visine 3 - 4 (i više) metara. KADA JE NAJBOLJE SADITI? Svakako je najbolje sadnju obaviti u jesen (èim opadne lišæe)ili u rano proleæe (dok se pupoljci još nisu otvorili). Za biljke sa busenom period sadnje je znatno duži od prethodno pomenutog (zavisi pre svega od individualne osetljivosti vrste), dok se biljke u kontejnerima mogu saditi tokom cele godine. Struènjaci ipakpreporuèuju jesenju odnosno proleænu sadnju, pošto se tada biljke najlakše prilagoðavaju novim uslovima (naroèito kod jesenje sadnje, kada se period
No.2 - Lišæari ili èetinari.Po nekad se sreæemo i sa stavom naših kupaca da ni po koju cenu ne žele listopadno drveæe i žbunje. Ovo prvenstveno zbog èinjenice da lišæarima u jesen opada lišæe, koje potom treba skupljati.Postoji mnogo razloga zašto ne treba prihvatiti ovaj stav pri ureðenju zelene površine (što se naroèito odnosi na individualne vrtove) i opredeliti se iskljuèivo za èetinare. Najvažniji razlog je da lišæarske vrste deluju daleko življe i razigranije od èetinarskih, a mnoge od njih su i cvetno dekorativne, što doprinosi šarolikosti vrta u periodu vegetacije, a da ne zaboravimo i najrazlièitije oblike krošnji, nijanse boja lišæa, mirise.Tu je zatim i hlad lišæarskog drveæa kakav može da pruži malo koji èetinar, a nije zanemarljiva ni njihova uloga u preèišæavanju vazduha i apsorbovanju daleko veæe kolièine èestica dima i prašine na površini listova, nego na površini èetina. U svakom sluèaju, uperiodu vegetacije lišæari su u velikoj prednosti. Meðutim u zimskomperiodu zeleni èetinari su apsolutni favoriti nad golim lišæarima. Savet: pri odabiru vrsta za vrt trebalo bi planirati i èetinare ilišæare - bar 30% lišæara. prilagoðavanja produžava na celu zimu). u pukotine zida
No. 3 - Gde posaditi novu biljku Prednosti zelenila su takve da bi u svakom vrtu trebalo posaditi bar po jedno drvo. Ukoliko je vaš vrt mali, pri izboru se opredelite za malo drvo. Ako zaista nemate dovoljno prostora za drvo, u ponudi rasadnika naæiæete veliki izbor ukrasnog žbunja, èetinarskog i lišæarskog, listopadnog i zimzelenog, kao i povijuša i trajnicaListopadno drvo posadite nedaleko od kuæe, ispred južnog prozora. Kada je sunce visoko na prozor æe padati dovoljno svetla, dok æe tokom zime (kada je sunce nisko na horizontu), svetlost sasvim prolaziti kroz krošPri sadnji svakako imajte na umu sledeæe èinjeniceUkoliko krošnja drveta stvara prijatnu senku, drvo treba posaditi tako da zaklanja sunce. Zimzeleno drveæe tokom zime baca mnogo duže senke. Kada je prozor okrenut zapadu ili istoku, najbolje je posaditi drvo blizu kuæe, da bi jutarnje i veèernje sunce prosijavalo kroz granje. Ako je drvo odabrano zbog intenzivne jesenje boje, bogato obojenih plodova ili cvetova, postavite ga na punu svetlost, jer æe pomenute osobine tako.
No. 4 - Priprema za sadnju i sadnAko ste nabavili biljku sa busenom ili kontejnersku sadnicu,potrebno je iskopati sadnu jamu koja æe biti i šira i dublja odbusena / kontejnera. To je nužno da bi, uz dodavanje sveže zemlje i ðubriva, busen lepo legao, što æe biljci pomoæi da se lakše primi i bolje napreduje. Dakle, iskopa se sadna jama tako što se površinski, najplodniji sloj zemljišta, slaže uz samu ivicu. Zemlju iz veæe dubine treba skloniti u stranu, kako ne bi smetala pri sadnji. Na dno iskopane jame stavi se izdvojena - plodna zemlja, a može se dodati i stajnjak (voditi raèuna da se sloj stajnjaka obavezno prekrije slojem zemlje, kako ne bi došao u kontakt sa busenom, što bi moglo da ošteti sitne korenove žilice, veoma važne u periodu regeneracije biljke). Dodavanje treseta i humusne zemlje podstaæi æe regeneraciju korena. Kod dodavanja stajnjaka i pomenute smeše potrebno je pri sadnji nadmer stablo 15 - 20 cm kako bi po sleganju zemljišta korenov vrat bio u nivou tla. Ostatak prostora u sadnoj jami ne mora se popunjavati iskopanom zemljom, ukoliko ona nije kvalitetna. Mnogo je bolje doneti plodnu zemlju (iz obližnje šume na primer). U rasadniku uz kupljene biljke dobiæete ðubrivo koje i mi koristimo u procesu uzgoja i školovanja biljaka. Sadnja biljaka u busenu ili kontejneru je najjednostavnija. Ako su biljke male možete ih posaditi sami. Što su veæe, biæe vam potrebno više društva da jedna osoba pridržava drvo dok druga otpakuje busen. Zatim se biljka postavlja u pripremljenu jamu jednovremenim pridržavanjem za busen(paziti da se ne raspadne!) i za stablo(paziti da stoji vertikalno!). Sadnja se jama dopuni zemljom i sabije nogama oko osnove biljke (oko busena ne bi smelo da ostane vazduha!)Bitno je da završava kada sestablo bude posaðeno u zemlju do iste dubine na kojoj je bilo u rasadniku (na tom mestu na stablu obièno se menja boja kore). Posle sadnje biljku je neophodno obilno zaliti. Tokom prve sezone rasta treba uklanjati korov oko biljke u preèniku od oko 1 metar, da ne bi ometao razvoj. Korisno je na površinu oko biljke prostrti sloj komposta, treseta, piljevine ili granèica koje æe èuvati vlagu. raspored cvetnica æi do punog izražaja.
No. 5 - Kako rasporediti cvetnice. Iako u vrtu zauzimaju manji prostor u odnosu na drveæe i žbunje, cvetnice su svakako najdekorativniji element zelene površine. Svakako ih treba saditi na istaknutim delovima vrta ulazima, prilaznim stazama, oko fontana, bunara, u alpinetumima. Jedan od prvih problema koji treba rešiti su boje. Treba voditi raèuna o broju boja koje se koriste. Pravilo koje treba ispoštovati je manji vrt, manje boja (optimalno je dve, pored nijansi osnovne- zelene boje). Cvetovi tamnijih boja deluju manji od onih svetlih, pa tako odaju utisak veæe udaljenosti od posmatraèa, što mali vrt èini optièki veæim. Kada birate boju cveæa, odredite je i prema okolnom zelenilu: živim tonovima zelene odgovaraju mirnije nijanse ružièaste, dok uz mirnije, plavkaste tonove zelene boje bolje idu cvetovi jarko crvene boje. Nemojte zaboraviti na smenu godišnjih doba - smenu cvetanja raznih vrsta. Cvetnice treba saditi tako da je tokom celog vegetacionog perioda neko u cvetu cveta (od šafrana koji nièu krajem februara, do hrizantema koje cvetaju do prvih mrazeva). Kod rasporeda treba imati u vidu osnovno pravilo - važno je da se sve biljke vide. Niske biljke u prednji plan, najviše sasvim pozadi, a drveæe i žbunje uvek kao pozadina.Kod odabira cvetnica nemojte zaboraviti perene (trajnice), jer je njihova prednost što se ne moraju ponovo saditi svake godine, uglavnom se lako i brzo razmnožavaju, a nega se svodi na povremeno plevljenj i zalivanje. Ukoliko želite da pokrivaèi tla brzo prekriju željenu površinu, sadite ih na mežusobnom rastojanju 20 –30
No. 6 - Žive ograde i njihovo održavanje. Oblik i visina žive ograde odreðuju se orezivanjem, pa se prema tome mošete opredeliti za neki od tri tipa zve ograde: slobodnorastuæa šivica formirana od više razlièitih vrsta, slobodnorastuæa živica formirana od jedne vrste i rezana živica, formirana od jedne vrste Živica se sadu u rupe ili u rov, na naèin koji smo veæ opisali u savetima za sadnju. Biljke koje se nisu primile sledeæe sezone treba zameniti novim, kako bi odrasla ograda na svim mestima bila podjednako gusta. Održavanje zahteva dosta truda: redovno zalivanje, plevljenje, prihranjivanje dva puta godišnje (proleæe i jesen) i šišanje. Za žive ograde mogu se koristiti lišæarske ili èetinarske, zimzelene ili listopadne vrste. U rasadniku najbolje osobine su pokazale sledeæe vrste: Chamaecyparis lavsoniana - paèempres èije mnogobrojne forme imaju najrazlièitije oblike i boje (columnaris - sasvim uzani, elwoody - plavkast, osnovna vrsta jasno zelena.), zatim Thuja occidentalis i njeni varijeteti, varijeteti kleke. Ovde možete poruèiti besplatni e-katalog naših sadnica za žive ograde,ali i drugog sadnog materijala Od zimzelenih lišæara najlepšu ogradu formira Laurocerasus officinalis - lovorvišnja, ali i Evonimus japonica, i njeni šareni varijeteti, šimšir,Ligustrum... Tu su i listopadne, ali izuzetno guste ograde od Berberisa, graba , vatrenog trna sa izuzetnim plodovima tokom cele jeseni i zime, hibiskusa prelepih cvetova. Ne treba zaboraviti niske, mirisne bordure od lavande..U zavisnosti od vrste, biljke se u živoj ogradi sade na meðusobnom rastojanju 50 - 70 cm.
No. 7 - Biljke u žardinjerama. Poslednjih godina sve èešæe se mogu videti èetinari (reðe lišæari) zasaðeni u posude raznih oblika i velièina - žardinjere. Veliki problem kod biljaka u posudama predstavlja njihova zahtevnost prema uslovima sredine, naroèito zemljišta. Èetinari su uglavnom zahtevniji i nežniji od lišæara, pa se èesto dešava da umesto ukrasa, u žardinjeri veæ posle mesec-dva (u letnjem periodu naroèito) vidimo potpuno suvu biljku. Ovo se svakako može izbeæi pravilnom sadnjom i punjenjem žardinjere. U rasadniku mogu se nabaviti žardinjere sa veæ posaðenim biljkama, doneti prazne zasaditi i vratiti pune, ali za one koji to ipak žele da obave sami,evo nekoliko saveta: Veoma je važan pravilan izbor same žardinjere. Ona mora biti dovoljno prostrana (bar dva puta veæa od busena biljke) i što je najvažnije, mora imati dovoljno velike otvore na dnu, radi nesmetanog oticanja suvišne vode.Na dno (1/3 visine) postavlja se šljunak, krhotine od cigala i sl. Nije dobro koristiti šut koji sadrži malter. Zatim se dodaje zemlja (najbolje 1/3 baštenske zemlje, 1/3 humusa i 1/3 peska). Postavi se sloj zemlje na koji se stavi busen i posuda dopuni zemljom 3-5 cm od vrha. Na kraju oko biljke, po celoj površini žardinjere postavi se 1-2 cm treseta i obilno zalije. Za biljke u žardinjerama veoma je važna i kasnija nega, prvenstveno redovno prihranjivanje. Mala kolièina zemlje podrazumeva i malu kolièinu hrane, koju biljka brzo potroši. Zato je dobro 2-3 puta tokom vegetacione sezone okopati zemlju oko biljke i dodati sloj treseta kao pri sadnji. Zimi bi trebalo koren zaštititi od izmrzavanja tako što se cela posuda obmota plastiènom folijom, ili još bolje slojem slame, asurama i sl Ovde možete poruèiti besplatni e-katalog naših sadnica za žive ograde, ali i drugog sadnog materijala (3 - 4 komada na metar dužine). 25 cm.
_________________ "Nema ogledala ako nema lica pred ogledalom. No, uzalud je i lice pred ogledalom ako svetlosti nema."
Vladika Nikolaj Velimirovic
|