pazi pazi, tanjabb dobro si napisala, moram pod hitno da zaronim u ostavu, ko zna šta je i sa mojim frezijama! Računam da spavaju sve u 16 ali ko zna...! Moje su cvetale proletos pa valjda neće sad opet, zaboga. Mada bih volela, ali to zimsko cvetanje mi je uvek rebus.

LidijaM, obećala sam ti nekoliko lukovica frezija, ali sam u onom vađenju iz saksija i operaciji Laufer opet sve izmešala. Ima li problema da ti dam što imam, žute i bele, pa da se raduješ šarenilu kad procvetaju ili si baš htela samo bele? Sorry!

Ne sekiraj se Queen, ma nije nestašica frezija Moje su još u bašti, čekaju da nađem vremena i povadim ih... Nadam se da će to biti u sledeću subotu.

OPIS BILJKE
Fresia je rod krtolastih biljaka iz familije Iridaceae poreklom iz Kapske oblasti u južnoj Africi, gde se sreću ove biljke na vlažnim planinama ispod grmova. Poznato je preko 20 vrsta fresija. Frezije se gaje od početka 19. veka, a ime ovih biljaka je povezano sa Nemačkim botaničarom Fridrihom Frizom (1795-1876). Ove prelepe biljke visine su 20-70 cm, sa linearnim, tankim listovima u obliku mača, dugim 15-20 cm, širokim 1-1,5 cm i cvastima u kojima su cvetovi uvek na jednoj strani. Cvetovi su mirisni, do 6 cm u prečniku, a može ih biti i više od 10 u jednoj cvasti. Seme je tamnosmeđe boje, nepravilno okruglastog oblika u malim obrnuto-jajastim trodelnim čaurama. Gomolji u obliku lukovice su pokriveni tankom, končastom zaštitnom ovojnicom smeđe boje. Iznad majčinskog gomolja u osnovi cvetnog stabla svake sezone se formira nov gomolj a stari poropada. Na tom novom gomolju formira se kontraktilni koren koji ga spušta na dubinu na kojoj je bio majčinski gomolj. Danas se gaji preko 150 hibrida fresije (F. Hybrida) nastalih iz procesa hibridizacije F. Refracta, F. Leichtlinii i F. Armstrongii. Cvetovi mogu biti prosti ili dupli, raznih boja i nijansi, često sa različitom bojom unutrašnjeg dela cveta. Vodeća zemlja u svetu po uzgajanju, selekciji i prodaji frezija je Holandija. Hibridne frezije se uglavnom gaje kao saksijske biljke jer imaju velike zahteve prema uslovima uspevanja. Baštenske forme gaje se u regionima sa hladnijom klimom, a u jesen se gomolji vade jer su osetljive na jaka smrzavanja.
U mnogim zemljama fresija se poklanja za dan žena i mladim nevestama.

F. armstrongii
Vrsta je dobila ime po V. Armstrongu koji je ove biljke prvi doneo u Englesku iz Južne Afrike. Ova frezija ima visinu 20-30 cm, (do 65 cm) i veoma razgranato stablo. Cvetovi su 4-5 cm u prečniku, bele boje u unutrašnjosti sa narandžasto-žutim mrljama u osnovi, a gornji deo latica je tamno roza do purpurne boje, ili ružičasti sa žutom osnovom, bez mirisa. Postoje forme sa crvenim, lila i plavičastim cvetovima. Cveta u kasno proleće.

F. refrecta
Ova vrsta frezije opisana je 1816. godine. Gomoljasta lukovica je jajasto izdužena, visina biljke 20-30 cm. Listovi su široko lancetasti, cvast je u obliku metličastog klasa sa 3-5 cvetova zeleno-žute do jarko žute boje. Cvetno stablo malo nadvisuje cvetove. Cvetovi su sa jakim mirisom. Latice u cvetu nisu jednake po svojoj veličini. Cveta u proleće a ova frezija ima nekoliko formi
Forma Alba ima krupne bele cvetove sa ljubičastim crtama na žutoj podlozi u unutrašnjoj osnovi cveta.
Forma leihtlina ima 3-7 krupnih bledo-žutih cvetova sa narandžasto crvenim mrljama u osnovi unutrašnjosti cveta. Cvetna drška je od 15-25 cm.
Forma Odorata Ima 3-7 intenzivno žutih cvetova sa narandžastim mrljama na donjim izduženim laticama. Ova forma ima veoma jak miris.
Forma ksantospila ima bele cvetove sa žutim mrljama u osnovi latica. Listovi su širokolancetasti, a suvi zaštitni omotač gomolja je končast.

Hibridnе frezijе – Fresia x hybrida
Nastale iz procesa hibridizacije F. Refracta, F. Leichtlinii i F. Armstrongii. Biljke su visine 40-80 cm, značajno više od vrsta od kojih su nastale (postoje hibridi sa cvetnim stablima i do 100 cm). U cvasti imaju 10-12 krupnih cvetova, promera oko 6 cm, raznih boja, od belih i žutih, do crvenih i ljubičastih. Postoje hibridi sa duplim i jednostavnim cvetovima. Najčešće gajene sorte frezija su Apollo, Balerina, Miranda – sa belim cvetovima, Karmen, Oranž Favorit, Princessa, Marijka – sa jarko narandžastim cvetovima, Atlanta, Rojal blu – sa plavičastim cvetovima, Sen Malo sa tamno roza cvetovima, Stokholm sa bronzano crvenim cvetovima, Flamingo – sa lila bojom cvetova, Fantazija sa krem-žutim cvetovima. Hibridne frezije su mnogo osetljivije i stradaju od virusnih obolenja.

NAČINI GAJENJA
Većina firmi koja se bavi proizvodnjom i prodajom frezije sadni materijal čuva u hladnjačama pri temperaturi od 2-3o i takve gomolje treba pripremiti za sadnju na visokim temperaturama. Ukoliko se nepripremljeni gomolji direktno posade velika je verovatnoća da biljke neće nići, ili po nicanju formiraju 2-3 lista koji ostaju mali i ubrzo venu, a biljka ne formira cvetne grane. U zemlji se obrazuje novi gomolj mnogo manji od prethodnog, koji miruju u toku leta na višim temperaturama, čeka hladnije vreme i niče obično u jesenjim mesecima.

Od sadnje do vađenja gomolja možemo razlikovati 3 faze razvoja koje se međusobno razlikuju po potrebnim uslovima.

Prvi period je od sadnje do obrazovanja začetaka cvasti – Ovaj period traje oko 5-6 nedelja i temperatura zemljišta oko gomolja treba da je 13-17 stepeni, a temperatura vazduha 13-22 stepena. Pri nižim temperaturama od 10 stepeni usporava se formiranje cvetnih stabala, a pri 5 stepeni već formirana cvetna stabla se deformišu. Temperature iznad 20 stepeni u ovom periodu doprinose formiranju velikog broja listova i odlažu cvetanje, a iznad 25 stepeni cvetanje sasvim izostaje. Pri temperaturi zemljišta od 13-17o i vazduha od 13-22 o biljke niču nakon 14-25 dana od sadnje. U ovom periodu razvoja završava se formiranje cvasti i vegetativne mase, nakupljaju se hranjive materije za razvoj generativnih organa i novog gomolja. Nakon sadnje gomolja treba ih zaliti i za 10-15 dana razvija se korenov sistem. Dalje treba voditi računa da supstrat ne bude prevlažan, ali niti da se previše isuši. Za 20-25 dana od sadnje javljaju se ponici. U periodu intenzivnog rasta prihranjuju se rastvorima mineralnih đubriva u kojima preovladava azot. Treba koristiti đubriva sa mikroelementima, jer frezijama je neophodno gvožđe i bor za cvetanje.

Drugi period traje 10-12 nedelja i protiče pri temperaturama od 15-20 o koliko treba da je i temperatura zemlje i temperatura vazduha. U ovom periodu bitno je da nema naglih kolebanja temperature. U osnovi cvetnog stabla tada se formira tačka rasta na gomoljima za narednu vegetaciju. U fazi butonizacije, odnosno formiranja pupoljaka temperature iznad 20 i ispod 5 stepeni mogu dovesti do deformacije cvetova ili formiranja “slepih“ pupova bez latica. U ovom periodu gomoljima treba dosta vlage, ali treba voditi računa da se pri povećanoj vlažnosti vazduha mogu razviti gljivične bolesti, zbog čega frezije ne treba zalivati u večernjim satima, već ujutro kako bi se listovi i zemlja oko biljaka prosušili do večernjih časova. Pored glavnog cvetnog stabla veći gomolji mogu formirati i po dve bočne cvetne grančice. Ako biljke cvetaju u oktobru u bašti kratkotrajni i slabi jutarnji mrazevi ne štete biljkama. Frezijama treba obezbediti potporu uz koju se vežu cvetne grane. Biljke gajene na otvorenom prostoru cvetne grane su kraće nego pri gajenju u prostorijama. Ocvetale cvetove treba uklanjati kako bi hranjive materije odlazile na formiranje novog gomolja.

Treća faza razvoja nastupa nakon cvetanja i traje 3-6 nedelja. U ovom periodu intenzivno raste novoformiran gomolj, kao i mali gomolji kojima se frezije razmnožavaju. Temperatura vazduha treba da je 15-25 stepeni danju i 12 noću, a zemljišta ne niža od 16 stepeni. Zalivanje se postepeno smanjuje, a 2 nedelje pre vađenja gomolja potpuno se prekida. Gomolji se vade iz zemlje kada im počne odumirati korenje, a listovi počnu venuti. Gornji deo biljke se odstranjuje i nekoliko dana se gomolji suše na senovitom mestu i pri visokim temperaturama (25-28 o ). Potom treba odstraniti uvelo korenje i stare zaštitne ljuske na gomoljima.

U naredna 3-4 meseca gomolji se čuvaju pri visokim temperaturama (25-30 stepeni) i pri povišenoj vlažnosti vazduha (oko 60-70%), što je zlatni ključ za uspeh pri gajenju frezija. Pored gomolja može se postaviti posuda sa vodom ili gomolje držati na mreži iznad posude sa vodom. 3-4 nedelje pre sadnje gomolji se premeštaju na hladnije mesto, sa temperaturom od 10-14 o , gde dobijaju signal za početak formiranja cvetnih pupoljaka pre same sadnje. Ako se frezije pripremaju za zimsko i rano prolećno cvetanje potrebno je znati da u periodu oktobar-mart za ovu biljku treba obezbediti dodatno osvetlenje kako bi se dan produžio do 12 sati. Na otvorenom se frezije uglavnom sade u subtropskim predelima, ali i u našim uslovima mogu uspevati na otvorenom, ako im se obezbede određeni uslovi. Neophodno je odabrati mesto zaštićeno od vetra i obezbediti zaštitu od najjačeg podnevnog sunca. Zemljište treba da je rastresito i sa dobrom drenažom. U proleće se gomolji sade na dubinu 3-6 cm. Frezija je osetljiva na jače mrazeve. Svaki gomolj obrazuje jedno do 3 cvetna stabla. Ako se gomolji sade u saksije ili žardinjere u jesen se može produžiti njihovo cvetanje.

Fresija zahteva laku i propusnu, hranjivu zemlju, slabo kisele reakcije (pH 6-6,8). Odgovaraju joj svetla, dobro provetrena mesta. Zalivanje je umereno nakon sadnje, a u toku intenzivnog rasta i cvetanja svakodnevno. Prihranjuje se jednom sedmično tečnim mineralnim hranivima. Gomolji se sade na dubinu od oko 4-5 cm, na lakim, peskovitim zemljištima treba povećati dubinu sadnje, sa razmakom između biljaka od 10-tak cm, ili po nekoliko gomolja u saksije. Frezije se režu za vazu kada se na cvetnom stablu otvori jedan ili dva cveta i u vazama ostaju desetak dana.
U staklenicima
U jesenjem i zimskom periodu godine u mnogim delovima sveta frezija se proizvodi u staklenicima za rezan cvet. Praktično Frezija se može uzgajati tokom cele godine, a vreme cvetanja zavisi od vremena sadnje gomolja. Neophodno je samo obezbediti pravilne uslove u fazi mirovanja i ispoštovati zahteve biljaka u toku vegetacije. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, odnosno supstrata.

RAZMNOŽAVANJEVegetativno i generativno – semenom.
Hibridne frezije razmnožavaju se gomoljima. Gomolji se odvajaju pri vađenju, obično se sade u rano proleće i cvetanje je u 5 ili 6. mesecu. Ako se sade u 5. mesecu cvetanje je od 8. do 10. meseca.
Ako se seme fresije posije u proleće (mart, april) biljke će cvetati sredinom jeseni i početkom zime (nakon 8-9 meseci od setve). Ukoliko se sije kasnije cvetanje je u zimskim mesecima ili početkom proleća. Pri setvi semena treba obezbediti temperaturu od 20-22 stepena i nakon 25 dana pojavljuju se ponici. Oni se drže na 15 stepeni i u fazi 1-2 lista se pikiraju.

SAVETIBiljkama frezije u drugom delu vegetacije treba obezbediti dovoljno kalijuma i fosfora. Ovi elementi su neophodni za sazrevanje gomolja.
Ukoliko biljke ne cvetaju treba im obezbediti hladnije mesto 5-10 stepeni, a pri pojavi cvetne drške temperaturu povećati na 15 stepeni.
Biljkama treba obezbediti potporu uz koju se vežu kako ne bi došlo do lomljenja listova i stabla.
Od sredine oktobra do marta neophodno je obezbediti dodatno osvetlenje, jer je optimalna dužina dana za freziju 12-14 sati. U prirodnim uslovima frezije cvetaju na niskim temperaturama, nakon letnjeg mirovanja pri visokim temperaturama (20-25 stepeni) i povišene vlažnosti vazduha koje traje 10-14 nedelja. Zbog toga gajene frezije bolje cvetaju ako su nakon vađenja gomolji držani na toplom mestu sa povišenom vlažnošću vazduha u trajanju 3-4 meseca, a neposredno pre sadnje na nižim temperaturama. U takvim uslovima u gomoljima se obrazuju fitohormoni neophodni za bogato cvetanje.

BOLESTI
Fuzariozna obolenja i trulež gomolja, virusno obolenje koje izaziva nekrozu listova i cvetova.
Nakon vađenja gomolja treba izvršiti njihovu dezinfekciju u rastvoru fungicida, a ovaj postupak se može ponoviti neposredno pre sadnje.
Pri pojavi simptoma virusnog obolenja biljke treba odstraniti i uništiti.
Od štetočina freziju napada trips, lisne vaši i grinje.

Biće da u baštenskoj zemlji gde rastu moje biljke, ipak ima nekih korisnih elemenata, čim sam od onih 10 gomoljčića frezije posađenih u proleće, sada dobila goooomilu mladih Imala sam mali problem kod iskopavanja - pojma nisam imala gde su Na kraju sam morala da otvaram temu i tražim fotke koje sam stavljala, ne bih li prepoznala mesto A da sam ih posadila na pametno mesto, baš i nisam... Sve je to lepo izgledalo u momentu sadnje, ali je sada je s prednje strane cigla od međice, s leve razularena junkus spiralis, s prednje phaseolus na bambus štapovima, a s desne načisto poludela felicija, koja se raširila nekih 30 cm od mesta sađenja da ne spominjem dihondru koja je dopuzala do pola cvetne leje i sve prekrila! Znači kopala sam u dubinu, pa dole u širinu tražeći frezije i garantovano sam neku ostavila u zemlji... a to ću potražiti kada budem skroz raščistila baštu.

Queen, dolaziš li u subotu do GC na Vidikovcu, bićemo tamo oko 11-12 sati, da ti donesem neko pile?

Bitno da si ti većinu pronašla i izvadila. Svi imamo taj problem kada u proleće pravimo raspored sadnje sve izgleda ok, međutim u jesen je sasvim druga priča...
Lidija da li su ti frezije krenule sa rastom od zadnjih kiša?

Nisu, apsolutno ne mrdaju! Mada ovde i nije bilo kiše... bar ne nečega što ulazi više od 1-2 cm u dubinu A ja obustavila zalivanje, zaista više nemam živaca posle onoliko svakodnevnog zalivanja leti... Par puta sam kantom zalila trajnice i možda 2x crevom celu baštu, ali je i sada, kad sam vadila frezije, zemlja već na 5 cm bila suva ko dren!

Na kojoj temperaturi da ih čuvam zimus?

Na što većoj temperaturi. pošto u prirodi cvetaju nakon mirovanja u periodu sa visokim temperaturama treba ih čuvati na što toplijem mestu. Ja sam pored svojih lukovica u kutiju stavio čašu sa vodom i kutiju stavio u ormar u kancelariji. Tako im obezbeđujem povišenu vlažnost koju zahtevaju u periodu mirovanja. Lukovice koje sam nabavio proletos i odmah ih posadio u baštu poterale su po 2 - 3 listića i osušile se, a jesenas su izbacile baš lepe listove. Presadio sam ih u saksiju pa da vidim da li će zimus cvetati. Našao sam u literaturi dosta o njihovom gajenju pa sam i ovde stavio tekst. Piše da ukoliko se posade lukovice koje nisu imale period mirovanja na toplom mestu da verovatno neće ni cvetati, a meni se baš to desilo ove godine. Cvetale su mi 2 lukovice koje imam od prošle godine, a sada se nadam da će sledeće godine cvetati sve.

Moram da priznam da mi nije baš najjasniji taj tekst koji si citirao...

Quote::

Ukoliko biljke ne cvetaju treba im obezbediti hladnije mesto 5-10 stepeni, a pri pojavi cvetne drške temperaturu povećati na 15 stepeni.

Predpostavljam da se gornji citat odnosi na to - ako biljke ne kreću sa cvetanjem posle toplog perioda... Ali me zbunjuje sledeći citat:

Quote::

Od sredine oktobra do marta neophodno je obezbediti dodatno osvetlenje, jer je optimalna dužina dana za freziju 12-14 sati. U prirodnim uslovima frezije cvetaju na niskim temperaturama, nakon letnjeg mirovanja pri visokim temperaturama (20-25 stepeni) i povišene vlažnosti vazduha koje traje 10-14 nedelja.

Gomolji koje sam sada izvadila, a oktobar je već prošao, definitivno ne trebaju svetlost, jer nemaju ni L od lista Da li treba sada da ih posadim pa držim na takvom mestu - svetlom i vlažnom?! Ti reče da si ih stavio u orman, znači da si ih stavio u mrak... Ajde pls, ako si ti shvatio šta je pisac hteo da kaže, da mi prevedeš

A evo i čitave familije koju sam povadila



Kada može da se očekuje cvetanje ovih mališana?

Lidija, piše da se frezije mogu saditi cele godine, ali da se moraju ispoštovati potrebni uslovi kako bi cvetale. U fazi mirovanja treba im visoka temperatura, a kada se posade i izbace listove, u tom slučaju ako ne cvetaju temperatura se smanjuje na 5-10 stepeni kako bi krenuli pupoljci sa rastom.
Ukoliko se sade krajem leta i u jesen za cvetanje u toku zime i ranog proleća u periodu od oktobra do marta im treba dodatno osvetlenje za normalan razvoj jer je u tom periodu dan kratak za njih. Ako lukovice, odnosno gomolji miruju u tom periodu ne treba im dodatno osvetlenje, samo piše da im treba toplo mesto i povećana vlaga u vazduhu. Ja sam sada probao da ih spremim na tamno i toplo mesto sa čašom vode da ne budu žedne... Videću šta će biti od ovog eksperimenta. Ako tebi redovno cvetaju frezije čuvaj ih kao i do sada, a ovaj tekst je dobar za primenu onima kojima redovno ne cvetaju (čitaj kod soje...).

Zaboravih da napišem da ti gomolji odlično izgledaju. Mlade lukovice treba da cvetaju naredne godine samo sa manjim brojem cvetova. Onaj metod gore opisan o uzgajanju frezija i potrebnim uslovima je od jedne žene iz Rusije uzgajivača frezija koja je izdala i knjigu na osnovu 15-godišnjeg iskustva gajenja frezija.

Sojo, prvi put sam sadila frezije ovog proleća, tako da blage veze nemam šta dalje sa njima Do proletos se jednostavno nisam usuđivala, čula sam da ih je teško naterati na cvetanje, što s tim novo-kupljenim lukovicama zaista nije bio slučaj. Problem je što sada pojma nemam šta dalje s njima. Nemam nameru da ih forsiram na zimsko cvetanje, jer ne bih imala mesto sa uslovima koji im odgovaraju, tako da želim da ih sačuvam do proleća i onda ponovo posadim u baštu. Naprašiću ih fungicidom za seme i lukovice koji smo nedavno Nbonsai i ja kupile i podelile, smestiti na suvo i toplo mesto i potruditi se da im nekako omogućim dodatnu vlagu. Pa da vidimo hoće li cvetati ponovo!

To je najbolje tako odraditi. Ja sam lukovice frezija držao zimi kao i amarilise, na hladnom mestu do proleća i zato mi nisu cvetale. lukovice koje nisu krenule u bašti sam smestio na toplo pa ću njih na proleće i ja u baštu, a nekoliko koje su poterale listove držim u saksiji pa ako nešto bude od njih nije loše da na kraju zime cvetaju. Svi su mi govorili da su frezije hirovite biljke i da se nikada ne zna zašto cvetaju ili ne cvetaju, a sada sam pronašao ova detaljna uputstva pa sam mislio da nije loše da ih stavim ovde, jer svaki savet dobro dođe.
Piše da lukovice kada su spremne za sadnju krenu sa rastom korena, tada ih navodno treba staviti na hladnije mesto da dobiju signal za aktiviranje rasta listova i obrazovanja cvetne grančice i zatim posaditi. Dotična gospođa piše da zimi lukovice drži u cediljki iznad posude sa vodom kako bi im osuigurala potrebnu vlagu, ja sam samo stavio posudu sa vodom pored njih, mislim da im je to dovoljno u zatvorenoj kutiji. Pre stavljanja u kutiju potopio sam lukovice u rastvor fungicida, a to ću napraviti i pre sadnje.

A šta bi se desilo ako bi se sada lukovice frezija zasadile u baštu. Na pakovanju koje sam kupila piše da se sade već od 9 mjeseca,a cvjetaju od 5. Inače sam kupila neki mix, visine30 cm.