Mitja citat:

Dok se ne javi Jovan, evo recepta koji nadjoh na vise mesta: 2 kasike sirceta (kuhinjskog, bolje jabukovog) na gallon a to je ~3,8L.

Mitjo, a kada skuvam jednu kaficu mojoj gardeniji , da je zalijem time direkt iz soljice ili da je malo razblazim? I da li znas koliko cesto mozemo da "kafenisemo"?

hahah To nikako ne predlazem kao trajno resenje, samo sam naveo da je kuvana kafa kisele reakcije. Prosto nije ekonomico resenje kao ni kupovina destilovane vode za sve acidofile koje imamo. Al 'ajd ako ti je gust, mozes ponekad da popiti kafu sa gardenijom.
Bolje resenje je zalivanje kisnicom u kojoj su potopljene borove iglice ili dodato sirce ili kompost-caj. Ja primenjujem ovo trece.

Mitja, šta je kompost-čaj? Kompost potopljen u vodu? I ako je to - to, ceniš li da je dovoljno kiselo?

Što se zakišeljavanja vode tiče, ja pročitah na dosta mesta da je limun pogodniji od sirćeta, pa primenjujem to po potrebi. Doduše, nije baš da imam para da kupujem limun acidofilima nego koristim onaj "prirodni" koncentrat koji se prodaje ponegde na pijacama, u žutim uskim plastičnim flašicama.

Narode, bez OVOGA, nema dobro uradjenog posla
www.svetbiljaka.com/Pr...=1915.html
Prvo treba odrediti pH vode koju treba zakiseliti a zatim primeniti odgovarajuću kiselinu i izmeriti efekat. Ostaviti jedan dan takav rastvor da odstoji pa opet izmeriti jer se vrednost moće značajno promeniti tokom stajanja, u zavisnosti od metode koju koristite. Takodje, dobro je povremeno kontrolisati tim tracicama, sta radite i da li prvobitno utvrđene raznere i odnosi izmedju vode i vaseg sredstva za zakiseljavanje i dalje ostaju isti ili treba nesto menjati.
Drveni sada koristi moj metod i zaliva svoje biljke u saksijama i u slobodnoj zemlji sa blagim rastvorom sumporne kiseline. Kod mene je to godinama uspesan metod odrzavanja kiselosti supstrata u periodu kada nema kise (kisnice) i biljkama veoma prija (kamelije, gardenije, kalistemon, arbutus, dipladenija, hortenzije, trachelospermum...kod mene). Na zalost, ovaj metod nije primenljiv za siroku upotrebu jer se radi o potencijalno opasnoj koncentrovanoj sumpornoj kiselini koja se ne moze nabaviti u slobodnoj prodaji. Drveni i ja smo profesionalno vezani za laboratorije pa je nama lakse da je nabavimo.
Dakle, treba prvo utvrditi pH vode koja se zakiseljava. Novosadska je negde oko pH 7,4. Na onoj indikatorskoj tracici je vrednost izmedju 7 i 8. To je jako stetno za acidofile. Onda se doda manja kolicina sredstva (kiseline) u vodu, dobro PROMESA, pa se opet proveri i vidi da li pH pada. U skladu sa tim se dodaje jos sredstva, mesa se i proverava dok Ph ne padne na podrucje izmedju 5 i 6. Bolje je da je bliže 5ici . Tako pripremljen i testiran rastvor se ostavi "da prenoći", sutra se promesa i vidi da li drzi istu vrednost od juce ili treba korigovati.
Ja dodajem 3,5 do 4,0 ml koncentrovane sumporne kiseline na oko 10 l novosadske vodovodske vode i to smanji vrednost pH sa 7,4 na oko 5,5 ili malo nize. Zasto sumporna a ne azotna ili fosforna kiselina??? Zato sto su nitrati i fosfati makrohraniva i u toj količini su oni monokomponentna azotna ili fosforna djubriva koja mogu svojim prisustvom izazvati "jonski antagonizam" i ometanje usvajanja drugih hraniva od strane korena i taloženje nekih soli koje u vlažnoj zemlji morju biti rastvorene. Sulfati u maloj količini koja je u ovoj vodi to ne rade. Oni se cesto dodaju kao kalijum sulfat, magnezijum sulfat ili gvoždjev sulfat kao djubriva. Biljka i bakterije ih koriste (sulfate) kao materijal za izgradnju aminokiselina i proteina sa sumporom. A sumporna kiselina vezuje kalcijum iz zemlje u gips, kalcijum sulfat, koji je slaborastvoran i neutralan pa ne smeta korenu acidofla, mada i vecoj kolicini moze da izazove stvrdnjavanje strukture zemljista. Zato se ovo zakseljavanje obavlja samo kada nema kise i kisnice.
Ovo je najkrace . Svakako treba pokusati sa ovim vasim organskim kiselinama (sirćetna, limunska,hminska...), koje su slabije i verovatno manje brze ali mozda mogu da posluze dok se ne sakupi kisnica. Svakako je bolje zalivati nekako omeksalom vodom nego acidofile trovati cemovacom koja plako ali sigurno unistava koren i gde se efekti vide tek posle nekoliko meseci, kada biljka vrlo brzo propadne nakon kupovine iz cvecare gde je mesecima zalivana obicnom vodom, pa kada dodje kod nas, a ne presadi se u novu, dobru zemlju, nego se jos i nastavi sa zalivanjem cesmovacom, onda je to brzi kraj.
Ovo naravno vazi samo za krajeve koji imaju vodovodsku vodu sa visokim pH. Ne znam da li neko ima vodu iz cesme koja je oko 6??? Ta voda, pretpostavljam, ne bi tako lose uticala na acidofile ali takodje ne znam da li je bas dobra za piće .

Potpisujem sve sto je receno i presrecna sam sto se ozbiljnost oko gajenja biljaka budi
Vodovodska voda u Beogradu je pH 7 sto je za acidofile nepogodna. Ja zakiseljavam vodu kako kad - ili sa limunom, ili jabukovom sircetu. Dodajem dok ne dobijem pH 5-5,5. Nisam merila pH kisnice od poslednje kise koju sam skupila. To cu uraditi pod hitno i javljam. Doduse. kisnica nije uvek jednake kiselosti/neutralnosti. Znamo da to zavisi od cestice koje su se nakupile u oblaku pa nekad imamo kiselije, nekad neutralnije kise. Tako da treba meriti od slucaja do slucaja.

Mary Jo citat:

Potpisujem sve sto je receno i presrecna sam sto se ozbiljnost oko gajenja biljaka budi

Pa nije bas kao u CERN-u i velikom hadronskom sudaracu, ali se trudimo

I ja se slazem sa gore napisanim. Medjutim 99% sam siguran da u cvecarama i rasadnicima (maloprodaja), koriste netretiranu vodu iz vodovoda (tj. vodu za pice) za zalivanje, pa acidofilima nista ne fali u toku sezone rasta.

Pozdrav,
Badnjevac

Badnjevac citat:

I ja se slazem sa gore napisanim. Medjutim 99% sam siguran da u cvecarama i rasadnicima (maloprodaja), koriste netretiranu vodu iz vodovoda (tj. vodu za pice) za zalivanje, pa acidofilima nista ne fali u toku sezone rasta. Pozdrav, Badnjevac

Tacno, ali zato ako se sa tim tretmanom nastavi i posle kupovine i to jos u istoj zemlji koja je izgubila moć puferisanja jer je vec prezasicena alkalijama, to dovodi vec u sledecoj sezoni do stagnacije a 3. godine i do propadanja iste biljke. Dokazano na skimijama, azalejama....
Znaju holandjani sta rade. Obezbede biljke sa hranivima i dobrim supstratom sa visokim puferskim kapacitetom toliko da biljka ne propadne u fazi naredne vegetacije, dok se ne proda... Za to vreme prodavci rade sa njom sta hoce, na njoj se jos ne primeti... "Drzi vodu dok majstori ne odu..." A zatim, uz pogresan i nestrucan savet prodavca u cvecari tipa "ja zalivam iz vododvoda pa vidi kako je lepa", ode mast u propast. Onda se javljaju "novopeceni" boljkoljupci na forumu i traze pomoc, kad su biljku dokosurili.

Mene je ali moram da postavim pitanje - kako se uopšte gleda u te trake? Dobila sam od Kikce Pehanon 1-12 trakice, ali mi nije jasan postupak koji je napisan na njima.

--- Za početak, kako da izmerim recimo pH naše vode. Piše da se zaroni u tečnost i drži 3 sekunde. To je jedino što razumem

Ovo me zbunjuje:

"Compare indicator zone (unprinted area) to colour scale and read off printed pH value. Bu holding strip against light, the pH determination may fe facilitaded"

Dobro - 'indicator zone' je ono na sredini, to sam skapirala Ali, gledala ja direktno ili kroz traku prema svetlu - posle potapanja u česmovaču ona dobije neku zelenkasto braon nijansu kakvu nema ni jedno obeleženo područje!

--- I još nešto - kad skapiram kako uopšte da gledam u trakicu, kako recimo da izmerim pH supstrata? Predpostavljam da se on razredi u destilovanoj vodi, ali koliko čega tu ide i kakav je postupak?

Lidija, umočiš trakicu u tekućinu koju mjeriš i tada boje na trakici usporediš sa onima na kutiji. Svaka pH vrijednost ima svoju kombinaciju boja (obojanih kockica).
Supstrat se namoči u destiliranoj vodi i ostavi malo odstajati. Voda se pažljivo odlije sa supstrata i tada se mjeri njen pH koji je preuzela iz supstrata.

Uh Jovane tvoj sistem je ocigledno veoma uspesan(dokaz najlepsa gardenija koju sam ikad videla)ali za mene malo komplikovan,s obzirom da nemam sumpornu kiselinu,a ni testere za merenje ph.Doduse imam neku sondu koja se gura u zemlju i kazaljka pokazuje ph,ali mislim da i nije nesto pouzdana pa cu da primenim Mitjin recept sa sircetom.Ovo sa kafom cu svakako da probam to bar nista ne kosta,Posto koliko kapiram soc od kafe ima neutralan ph ,a tecnost kiseo onda treba taj soc ponovo da potopim u vodu da odstoji?

Jutros izmeren pH poslednje kise u Beogradu - pH 5!

A ja uspela da izmerim pH kašičice kafe rastvorene u česmovači - između 4 i 5

Koliko dugo si drzala kafu u vodi? Pretpostavljam da je bila jedna casa (200 ml). Resicemo problem kiselog zalivanja kada je susni period i preko zime

Smućkala juče popodne, proverila danas