pa ja uvek probam pp, pa se unapred zahvalim - funkcionise :-)

Vladane
Seme drena da si odmah izbacio iz frizidera jer drenu je potreban mraz . Kostice drena stavi u zensku carapu [ unihop] pa zavezi i zakopaj u pesak na 10-ak. cm. Neka slobodno pada kisa i sneg. u prolece ces semenke posejati i ,,moze ,,da se desi da dve godine ne proklijaju.
citruse da stavis u vlaznu maramicu [ ne mokru] da je iscedis pa da lepo uvijes. To isto vazi i za seme oskoruse. mora krpa[maramica ] da bude vlazna a ne mokra da se voda cedi. Sve ce se ubudjati.
glog , trnjinu isto kao i dren jer je to kosticavo voce i potreban je mraz kako bi se kostica otvorila .Gavezu ti ne treba nikakava stratifikacija .
To sto pise po knjigama neka pise. Poslusaj me . Preko 30 godina se ,,bakcem,, ovim zajebancijama i nista nije komplikovano.
ako hoces pitaj Bonsai mastera ili pak miodrag22 i isto ce ti reci.
Svi vi na forumu ste ucili to o stratifikacijama i gajenju iz knjiga a ja sam na moju ,,zalost,, licno gledao i citao dedine beleske u njegov dnevnik rada . Taj je sve pisao sta je radio. I dan danas cuvam njegovih 12 podebelih sveski sta je radio sa biljkama . Nije on razmnozavao deset ili sto nego se radilo o stotinama hiljada sadnica za potrebe zadruge .
Ako hocete poslusajte me a ako necete samo napred....
Ako mislite da namerno pisem i namerno lazno govorim kako bi nekog prevario onda se varate . Rasadnicari vam nikada nece otkriti tajne , ali ja nisam rasadnicar. E tu je problem..
Pozdrav Nenad

Pitanje za sve strucnjake u vezi kostica tresnje vrapcare .
Kostice svih sorti tresanja se lako stratifikuju ali vrapcara je bauk.
Mozda mislite da znate . Neznate drugari moji ali ja cu vam reci tek posto cujem vasa misljenja .
Da napomenem da je moje selo bilo prvo u srbiji koje je proizvodilo najbolje sadnice tresnje vrapacare tj. podloge . Od 10 000 kostica sve niknu. Cudno ali ima tehnika .To i dan danas muci rasadnicare Trstenika i Krusevca .
Cekam odgovor.
Pozdrav

Imam pitanje. Šta če se desiti sa sjemenom npr. Albicije, Cladrasta, Hovenia, no uglavnom sa sjemenom iz porodice Fabaceae, koje prije stratifikacije treba natapati 24 sata, pa ih dati ili u vruču vodu, ili u sumpornu kiselinu (to još nisam probao), da bih se nekako sjemenski ovoj smekšao, pa da bi sjeme moglo upiti vodu. Kad se to desi, sjeme, nabubri, poveča se. Šta če se desiti, ako ne budem dao sjemena na klasičnu stratifikaciju na 3 do 5 stupnja, nego bi ih odmah posijao i dao vani. A vani je sada kod nas noču -18 C. Oče li sjeme takvo nabubreno propasti ili još ima u njima "antfriza" za takve temperature. Hvala na odgovoru. I sretna i zdrava 20015 Svima na forumu, Sequoiadendron

Stratifikacija je "ljudska" imitacija prirode i osmišljena je zbog uštede vremena.
Bilo koje seme ostavite u prirodnom okruženju i ako je fertilno i zdravo klijaće kad-tad. Biljke su milionima godina uvežbavale načine da zaštite svoj podmladak. Semena nekih biljaka ne mogu da klijaju ako ig ne dohvati vatra, ako ne provedu neko vreme u debelom mrazu ili ako oko sebe ne zadrže mesnati deo ploda ili ako ne prođu kroz probavni sistem ptica ili sisara.
Svaki biljni embrion je programiran kada će se pojaviti u bezbednom okruženju i uslovima.
Onog trenutka kad se kotiledoni zasite vodom i počnu biohemijski procesi razgradnje skroba prestaje svaka otpornost prema izmrzavanju a to je već fizika.

Hval na odgovoru. Znaci, da kad seme naraste zbog upijanja vode, skrob nestaje i neke druge antifriz substance. No videt cu sta ce se desiti sa sjemenima. Znaci, nije dobro natapati sjeme, ako ga sijes u ovi vrijeme i ga izlazes vanjskoj klimi sa veoma niskim temperaturama.

Da, baš zbog toga su pojedine semenke dugo vremena "vodonepropusne" da bi suvo seme(zametak-klica-embrion), bezbedno sačekao vreme za klijanje u bezbednim uslovima. Međutim nama to odugovlačenje ne odgovara pa smo izmislili stratifikaciju, mehaničku doradu, hemijsku doradu zatim klijališta, tople i hladne leje i na kraju grejane staklenike i botaničke bašte.
I nema tajni u antifrizu već u dehidriranosti (suvoći) semena (kotiledona i zametka. Po navlazivanju, dolazi do bubrenja skrobnoh zrnaca i dolazi do aktivacije fermenata koji skrob prevode u proste šećere koji su glavni energent sve dotle dok nlada boljka ne iznikne i sa prvim listovima počne da obavlja fotosintezu. Kod nekih biljaka su i kotiledoni opremljani tako da mogu i da stvaraju asimilative. Naravno da je rast (hipo i epi geičan) usaglašen.
Stavi sebe u položaj klijanca, da li bi voleo da se rodiš nag, bez ikakve zaštite na -10 ili više. Ako bi mogao da odlažeš vreme svog rođenja sigurno bi ga odložio do 3-4-5og meseca i da do naredne zime izrasteš u stasitog momčića. Ja nisam mogao da biram i rođen sam na današnji dan. Srećno Svima.

Hvala jos jednom i sretan Ti rodzen dan.

Jos zadnje pitanje. Je li to bubrenje jednosmjeran proces,ili reverzibilan, to je ako sjeme osusim, skrob se povrati nazad ?

Ne nije reverzibilan, na žalost (našu) i na nesreću biljaka jer u toj fazi ako doše do nepovoljnih uslova kao štp je velikp kolebanje temperature (+-) ili naglo isušivanje zametak propada, zato embrioni i imaju taj biološki sat koji ih aktivira u najpovoljnijem periodu (najbezbednijem)
Zato ako si već započeo-la postupak naklijavanja onda posej i odloži u toplotno bezbedan prostor pa šta bude. Hvala na lepim željama i pozdrav.

Schote, neka ti je srecan rodjendan i Nova godina . To isto zelim i svima vama .
Pozdrav Nenad

evo kako sam ove godine stavljao seme dzanarike u stratifikaciju:

Plasticna posuda je izbusena (zbog oticanja vode), saksije su pune peska i semena (dzanarika uglavnom) kada sam popunio posudu sa saksijama nasuo sa i izmedju saksija pesak i prekrio sve to sa jos par cm peska
Posuda je ukopana u zemlju i prekrio sam sve to sa orezanim listovima kineske sasi (koja teze trune) kao sloj zastite da mi se zemlja ne mesa sa peskom, a ujedno i kao neka izolacija od jacih mrazeva

Ovo do sada nisam radio:
Stavljao sam seme divlj. jabuke u frizider, i danas primetim da je krenulo klijati
E sad zanima me posto je seme u pesku, da li da cekam da sve proklija ili da vadim dok jos mnoge nisu proklijale i da sejem u kontejnere?

Ког датума си ставио д. јабуке у фрижидер? Ја сам ставио пре 2 месеца ни да мрдне.

plodove sam uzbrao negde pocetkom januara i tad sam ih i stavljao u frizider

Marjane
Unesi tu posudu sa semenjem d. jabuke unutra [ da ima svetlost] i ne diraj nista do pocetka maja meseca .
Onda u basti napravi leju i spremi rucnu sadilicu za papriku. Kada ponik [ tj. mala sadnica jabuke bude bila oko 10 cm. izvuci je polako i posadi u basti. Redovno zalivaj i plevi . Ako sve uradis kako sam ti reko ti ces u avgustu imati sejance jabuke od preko pola metra . Tada u avgustu se pocinje kalemljenje na pupoljak sa delom lista na lisnoj drsci. Mozes i u septembar na spavajuci pupoljak. Kada sve to uradis nista do proleca ne diras sadnicu. U prolece sledece godine odseces iznad kalema [ ako se primio] i do jeseni gajis plemku na podlozi d. jabuke . U jesen po opadanju lista se vade sadnice i sade na stalno mesto.
to je jedini najispravniji nacin i drugi ne postoji u rasadnicarstvu.
Pozdrav i srecno.