Imas kod nas u prodavnici www.svetbiljaka.com/Pr...=4190.html ( ne znam da li je povoljno ili ne) ...druga opcija je Madjarska ,Szegedin ( imaju ga u svim bojama ) ali cenu sam zaboravila ( Praktiker ,Bauhaus,Baumax)

Druze, Novi Sad sam :). Ali hvala na ponudi. Ima ovde na par mesta, mislim da cu i naci onu boju sto zelim ali mi je isto bitna i njegova efikasnost.

Ovo bi mi znacio ako bi neko znao da mi kaze vezi pH vrednosti sto sam napisao na prethodnoj strani. Pazario bi u roku od par dana.

Vrlo mali broj biljaka je prilago]en alkalnim tlima, neke mogu da obitavaju u alkalnoj ili zaslanjenoj sredini ali se po presađivanju u kvaltetniji supstrat preporode.
Većina biljaka obitava u nrutralnim ili blago kiselim tlima a postije i acidofilne biljke kojima je prirodno stanište u kiselim supstratima i jako kiselim.
Najteže je gajenje biljaka o kojima ne znamo pa eksperimentišemo mane-više uspešno. Čak se u većini praktičarske literatura izoszavljaju podaci o zahtevima pojedinih biljaka.
Pratioci četinara su acidofilne biljke (Azaleje,Rododendroni) E sad postoje biljke koje zahtevaju kiselu sredinu ali ocedan supstrat i one koje su isto acidofilne ali iziskuju obilje vode i prilično vlažan supstrat.

Po mom nalazu zemljista zemlja je blago alkalna? Sto opet steti tj. ne dozvoljava dobar razvoj pojedinim biljkama?

Da li kupovna djubriva NPK ujedno imaju i neke elemente za povecavanje ili smanjivanje pH vrednosti zemljista? Ili se to radi posebnim supstancama malciranjem i krecom? Ne znam sa cime se jos radi pa bi zamolio da mi napisete.

Veštačka đubriva zakišeljavaju supstrat, kod tebe je blago alkalno i jedno dobro đubrenje stajnjakom i uz dodatak treseta može da stvori idealne uslove..

Ne bi bas stajnjakom, jednom sam to radio pa je bio previse jak za posadjene biljke. Svez mora da odstoji duzi period.
Drugo sto mi je vikendice sredjena i uredna i sada na to sve stajnjak da stoji u nekom coscku i smrdi neka hvala. Pre cu kupiti nesto odgovarajuce za tu namenu.
Kada kazes treset na sta mislis? Malc?

Imam 2 ogromna crna bora i dva manja, jedan se nesto slabo razvija, drugi napreduje. Tu bude dosta iglica i sisarki pa mogu i njih koristiti za kiseljnje zemisljta? Vidim da ste to isto spominjali.

Kad sam spomenuo stajnjak nisam ni mislio da treba da stoji po površini zemljišta a i sirovi se stajnjak ne koristi. Zgoreli-odležali stajnjak ne smrdi i nakon nanošenja se ukopava i pomeša sa zemljištem (inkorporacija) a nakon toga se teren poravna i prekrije slojem malča.
Svi treseti (beli i crni) su kiseli i njih treba inkorporirati u tlo, povećaće kiselost t
la kao i poboljšati toplotne i vodno vazdušne uslove u tlu.

Biološki otpad četinara procesom humifikacije daje kiseli humus samo što taj proces traje duže nego humifikacija otpada liščara.

Jel ima stajnjak da se kupuje u dzakovima?
Pored toga mogu sa tresetom. Jel mogu i sa krecom? Ostalo mi je pola dzaka sto sam premazivao vocke, verovatno se stvdnuo sada vec pa sa njim da okopam na nekih 30,40cm od stabla i pospem? To bi mogao za jednu dve biljke da iskoristim da ne bacim. Mada pitam generalno sa krecom isto to mogu da radim kao sto predlazes ili necu uraditi ispravno?
Takodje moze i kalcijum karbonat?

kreč, kalcijum-karbonat, gips...služe da smanje kiselost

Pobrkao sam, to je onda sto meni ne treba.
Aj samo jos napisi cime da povecam kiselost sem stajnjaka. Spomenuo si treset crni i beli, cime jos mogu?

Jedan od načina je i upotreba "zelene galice" tj. gvožđe-sulfat (FeSO4), slično po kristalnoj građi kao "plavi kamen" bakar sulfat (CuSO4). Kažu da se u Mađarskoj može nabaviti u različitim pakovanjima.

Scotch, hvala ti na kosultaciji. Saznao sam dosta novih stvari. Da vise ne pitam na mestu gde nije mesto, mada delimicno je povezano jedno sa drugim :).
Malo sam trazio i vidim da UREA isto povecava kiselost i da ima razlicitih jacina.

Da obavestim druge korisnike sto se tice malcha bio sam u Uradi sam, Merkur i Brikolazu. Svuda imaju ali onaj koji je i lep estecki ima samo u Brikolazu. Imaju u par boji: braon, boja cigle, svetli,... ali su najskuplji. Mislim da je dzak oko 60l, uvozan je i kosta oko 1300din. U Merkuru isto ima neki dosta skup ali nije da izgleda lepo. U Uradi sam se ocekuju da dobiju te braon-crvenkaste ali mi je rekao radnik da ovi sa pumpi i kafica dodju i kupe odma cele palete. Treba jos na jednom mestu da pogledam.
Ne znam kolko je to popularno u rasadnicima da se prodaje ali bi trebali i oni da imaju tako nesto.

Ima jedan zanimljiv rad o primeni sumporne kiseline za zaklišeljavanje zemljišta.

To je poznata stvar samo je sama kiselina previše agresivna pa to nebih svakom preporučio.
Problem je bojenje kore a samu koru ima svaka pilana, napraviti drobilicu, i to nije neki problem i eto biznisa.

Da li neko zna gde se mogu kupiti boje za bojenje malča. Pitao sam proizvođače malča, ali niko ne želi da otkrije.