Sjenica , cestitam ti druze . Ovolika muka dal je jela ili smrca. Izgleda da pojedincima treba lepo objasniti sta je sta. Oni se uhvatili za latinske nazive i misle sve ce zavrsiti time.Daj ako oces da im pomognemo jer mnogi misle ne mislim natebe ,da je jela i smrca jedno te isto . Jedan prost primer ,slusajte me dobro. Za Novu Godinu se obicno kiti Smrca a ne jela ,mada kod nas i jedna i druga rastu samoniklo pored stoletnih cetinarskih suma na Vlasinskoj visoravni. Ako nekog zanima kako se razmnozavaju svi cetinari neka pita slobodno. Pozdrav Sjenici i svim ostalima.

Najjednostavnije za razlikovati, osim po krošnji, je po iglicama.Jela ima dvije bijele pruge sa donje strane iglice i plosnatog su oblika, dok su kod smreke/smrče kraće iglice, oštrije i četverouglaste u presjeku, bez ikakvih pruga.

imam jedan problem; prosle godine sam iz šume presadio jelku u dvoriste gdje je osunčanost maksimalna, zalivao sam je i ovo proljeće je porasla nekoliko cm. Medjutim kako u avgustu nisam bio tu a u medjuvremenu nije padala kisa ona je počela da mijenja boju iglica, ima još zelenih ali većina je dobila neku tamniju varijantu i bojim se da se ne osuši. Dobro je zalivam ali ne znam je li to dovoljno, hoće li se oporaviti ili ne?

ne znam hces li moci da spasis tu jelkicu: jela voli i podnosi vise vlage i manje sunca nego smreka, koja trazi lokaciju kakvu si ti dao ovoj jeli, PRESADJENOJ IZ SUME (dakle, vec navikloj na jelino uobicajeno okruzenje)
Tamne iglice su mozda znak da se susi, ali moze biti i znak da je napadnuta nekom bolesti. Ja bih je za svaki slucaj poprskao nekim sredstvom protiv plamenjace ili sta vec nadjes u poljoapoteci a protiv cetinarskih gljivica..

zahvaljujem, vrijedi pokusati

Ovo su sadnice Abies albe ili jele . Ali koja vrsta .

Zavisi u kojoj su šumi iščupane.

To si u pravu. Pored livade koju su nekada moji stari kosili postojao je sumski rasadnik gde je sadjeno sve i svasta zarad posumljavanja . Sada svuda po planini rastu raznorazni cetinari i ja ih po potrebi skupljam . Ako ti treba koja sadnica samo se javi i ja cu ti odmah poslati kao sto saljem svima koji mi zatraze. Nije dalrko Novi sad.

Neka hvala. Ne trebaju mi sadnice iz prirode. To treba da služi za obnavljanje šumskog fonda a ne da čerupa ko kako stigne.

Pa ne cerupa ko kako stigne ali motorne testere se cuju svaki dan a tvoji kolege se prave da ne vide i ne izlaze iz kafana . 1200 dinara je kubik bukovine na panju da se kupi od S. sume ali tu uvek ode i neka bukva koja se slucajno tu zadesila . Pisem o tome godinama i na forumu S. sume procitaj sta pisu drugi i naravno ja . Sumarski inspektori su nemocni jer je lokalna uprava ,,mnogo,, potkupljiva i prave se da ne vide. A nece niko da ide kod ocnog lekara . Sta reci .Jedne godine se slucajno zapali smrca na planini Cemernik. Gorelo je nedeljama . Posle pozara ostale samo zelene grane a stabla tj. balvani izgoreli. Gasili su i vatrogasci i milicija i vojska ali trupci izgorese i do dana danasnjeg niko ne sazna ko je podmetnuo pozar. Pisalo je i u novinama a bio je novembar 2000. godine .

Pozdrav

drveni citat:

Neka hvala. Ne trebaju mi sadnice iz prirode. To treba da služi za obnavljanje šumskog fonda a ne da čerupa ko kako stigne.

Не би се сложио зато што сам видео како третирају такве саднице. Газе их, ломе, кидају кад год вуку неко дрвеће из шуме. А врло често тих "садница" буде баш на том земљишту које раскрче од шипражја. Напослетку буде их по 10-20 на 2-3 квадрата. И ја некад сам начупам али тако да не дирам оне које су већ се оформиле већ кад их има 7-8 па оне мање покупим, тј ишчупам које се ионако не би оформиле у шуму већ у честар.
Нормално нико неће чупати засађене саднице у редовима или негде где их има врло мало. Поздрав Ент Туја.

Pogledajte ove dve slike . Zar nije simpaticno.

Видим да овде има много информација о Европској Јели или Белој Јели (Abies Alba). Па хајде и ја да се укључим са мојим скромним знањем. Абиес алба, или Бела Јела, обична јела, је високо зимзелено дрво из фамилије борова (Pinaceae). Високог је, правог раста стабла висине до 40-50м (у екстремима и преко те висине) дебљине стабла до 1.5 метра а највећа забележена јела је била око 68м висине са стаблом дебљине невероватних 3.8 метра. Данас неки од највећих примерака ове врсте се налазе у Црној Гори, Биоградска Гора. Јела се лако разликује од смрче по пљоснатим иглицама, које су светле одоздо, шишаркама које су окренуте на горњу страну грана, кори која је глатка код младих садница, сивкасте боје, а касније постаје избраздана понекад светлије и тамније нијансе од сиве. Е сад зашто је нема у парковима и по градовима највише због тога што је то дрво које се најчешће налази од 300мнв, значи слабије је испод тих висина. Други разлог је то што то дрво када је младо је подложно одумирањем од касних мразева, прејаког Сунца, суша, па чак и превише воде. Како дрво одраста постаје изузетно отпорно али ипак је подложно одумирању услед топлотних шокова и прејаког сунца у току сушних периода лета. Зато се најчешће налази у комбинованој шуми букве или брезе где најбоље успева. Као дрво је беле боје(унутра) отуд и назив, а иглице су пуне витамина Ц и имају мирис попут цитруса. Подложне су одумирању од пожара, врло лако их убије ватра, вероватно због танке коре. Корен им иде изузетно дубоко(отуд каснија отпорност на сушу), вероватно да подупре брз и висок вертикални раст стабла. Ово дрво у првих пар година расте "жбунасто" нарочито ако је на отвореном, након чега оформи строго вертикалну водиљу. После 6 године може да расте и више од метар у сезони, нарочито ако су јој услови погодни. У екологији је изузетно значајна као дрво, јер заједно са брезама и буквама прави станишта за бројне врсте животиња и биљака. Ако расте у засени опстаје али зна да изузетно стагнира до тренутка док се не отвори крошња. То значи да неће одумрети од недостатка светлости али неће ни напредовати. Исто објашњава нагло сушење младице која је из густе шуме где је имала мало светла, влажно хумусно тло, пренета на отворену ливаду где има 8 и више сати Сунца на својим иглицама.