Ja taj na oblik krosnje kod tise nalazim dosta cesto u parkovima u Antverpenu. Pokupio sam i malo semena sa njih, a ima tih tisa puno koje su sa jednim dominantnim stablom, vredele bi i kao sumsko drvo na duge staze...

Obično viđam lepo orezane tise, eventualno one podivljale žbunove.

Po pitanju Taxus baccata i njenog staništa... ono što ja znam je to da ima široku edafsku amplitudu (može da raste na različitim N.V.). Šumska vrsta je - to znači da voli da gradi fitocenoze (biljne zajednice) sa hrastom lužnjakom i jasenom; i sa cerom i sladunom. Lužnjak raste na nižim N.V. od 500m i tu tisa sa njim raste na aluvijalnim rečnim nanosima (tokovi reka po Šumadiji- kod nas). A sa cerom i sladunom- više N.V. od 500m i tu reste na planinskom dubokom dreniranom zemljištu. Iz ovoga se može zaključiti da je isključivo šumska vrsta (iako je ima do Dunava na N.M. od 50m). Inače raste i poceloj Evropi ali... da... neko je dobro zapazio da je nema u mediteranskoj zoni. Ona je ljubitelj zasene... pa sve onda suprotno, tj. što joj nudi primorje, ona ne voli (skeletna temljišta, osunčanost, posolicu...)

Po pitanju semena i njegove dvostruke dormantnosti (ima dormantan i ebrion u semenu i nepropusnu semenjaču), ne mora se sejati u šumarku (mada je to najjeftinije rešenje), može se staviti u stratifikaciju: 300 dana (naravno odmah odstraniti arilus). A to je u vlažan pesak u neku prostoriju sa niskom pozotivnom temp. i bez svetla (podrum bi to nama bio, a i održava vlažnost) pa tek onda sejati. Tada su mnogo veće šanse da će izrasti u jaku mladu biljku.

Ima odličnu moć regeneracije, tj. na grančicama se javljaju dvojni pupoljci, pa je prosto neuništiva. Sirota... ipak je na izmaku... nije našla način da se bori protiv čoveka... ni taxin joj nije pomogao

Pa ne bih se složio sa ovim da je tisa na izmaku. Možda samo u prirodi ali tisa je u urbanim sredinama sa razvojem hortikulture doživela pravu renesansu. U Novom Sadu ih ima na svakom koraku a siguran sam da je slična situacija i u drugim gradovima.
Mislim da je tisa vrlo zahvalna kao dekorativna vrsta, ali zašto ja laik o tome da pričam kad su tu Šaptačica i Oaza.....

Mislio sam da probam da unesem tisu na neka šumska staništa koja joj otprilike odgovaraju. Čisto radi raznovrsnosti.
Samo, ne znam sa kojim varijetetom da probam, pošto izvornu vrstu teško mogu da nađem?
Šta vi mislite o tome?

Mislim da je moja okolina njeno prirodno staniste, mada je na zalost, nema nigde.Sada su tu samo topole.

Drveni ti si tačno rekao da je na svakom koraku ima kod nas po parkovim i da je doživela pravu renesansu... ali ima je po šumama, gde je bila autohtona, a sada je baš dosta posečena i niko nije mario da je ponovo posadi... bilo im je bitnije da sade brzo rastuće vrste zbog drvne idustrije i ljudskih potreba
Eto, kod TA300 je nema a zamisli koliko je još nema na drugim staništima gde je bila vrlo rasprostranjena.
A to što si "laik" (to si ti rekao, a ja vidim da imaš više ljubavi i pažnje prema biljkama od polovine mojih kolega, a to ovoj planeti može više da pomogne od samo znanja iz knjige) ne bih se baš složila sa tobom
Povela se tema da li saditi je u parkovim, gde joj deca imaju pristup ili ne????? Baš ste me ozbiljno bacili u dilemu... uče nas da treba što više da je koristimo... ali ima različitih mišljenja...

Za Bonsai Mastera: Ako hoćeš da pogledam ovde po rasadnicim kod nas da li ima već stratifikovanih semena (jako teško) ili barem običnih. U krajnjoj linij... što su svi preporučili, mogu da pogledam u Fruškoj gori, da li ispod odraslih biljaka ima nekih semenki pa da probaš sa time. Zmijobor je savršeno objasnio razliku imeđu kultivara i osnovne vrste

Bonsai Master citat:

Mislio sam da probam da unesem tisu na neka šumska staništa koja joj otprilike odgovaraju. Čisto radi raznovrsnosti. Samo, ne znam sa kojim varijetetom da probam, pošto izvornu vrstu teško mogu da nađem? Šta vi mislite o tome?

To ti je dobra ideja. Ovo što se sada sadi po gradovima i parkovima su uglavnom "irske tise", o tome je pisano napred. Irska tisa ne bi baš bila pogodna za šumska staništa u ovim našim uslovima jer je osetljiva na snegoizvale.
Ali...
Iz semena irske tise po pravilu niče obična, možda bi tise za divljinu trebalo dobijati semenski?

ja cu ono seme doneti, bonsai-master. Od viska glava ne boli

Bio sam vrlo zauzet ovih dana, nisam stizao do Sveta Biljaka, izvinjavam se što kasnim sa odgovorom:
Sve ponude prihvatam, da ne navodim poimence
Ko god nađe nešto povoljno i podobno, nek mi se javi
Ako mi pronađete mlade sadnice, valjalo bi da stignu do mene pre početka vegetacije, da ih već ove sezone rasadim.

Oaza citat:

Po pitanju Taxus baccata i njenog staništa... ono što ja znam je to da ima široku edafsku amplitudu (može da raste na različitim N.V.). Šumska vrsta je - to znači da voli da gradi fitocenoze (biljne zajednice) sa hrastom lužnjakom i jasenom; i sa cerom i sladunom. Lužnjak raste na nižim N.V. od 500m i tu tisa sa njim raste na aluvijalnim rečnim nanosima (tokovi reka po Šumadiji- kod nas). A sa cerom i sladunom- više N.V. od 500m i tu reste na planinskom dubokom dreniranom zemljištu. Iz ovoga se može zaključiti da je isključivo šumska vrsta (iako je ima do Dunava na N.M. od 50m). Inače raste i poceloj Evropi ali... da... neko je dobro zapazio da je nema u mediteranskoj zoni. Ona je ljubitelj zasene... pa sve onda suprotno, tj. što joj nudi primorje, ona ne voli (skeletna temljišta, osunčanost, posolicu...)

Da, ovo je točno što si napisao.S time da treba naglasiti da ide do zaista velikih nadmorskih visina, kao i to da je se može naći na vrlo niskim nmv.
Dobar primjer ovoga u Hrvatskoj je npr. zajednica tise sa bukovim i mješanim bukovim-jelovim šumama.Čak ima i mjesto koje se zove Tisovac.
Dakako, bilo je prije puno više i u nizinskim krajevima, recimo Spačvanski bazen, jer se jako često može naći u zajednici sa hrastom lužnjakom, iz već navedenog razloga pošto voli polusjenu ( zasjenu ).No treba naglasiti, da joj je to najidealnije.Tisa jako dobro uspjeva i na otvorenom sunčanom položaju, kao i u sjeni.

Quote::

Po pitanju semena i njegove dvostruke dormantnosti (ima dormantan i ebrion u semenu i nepropusnu semenjaču), ne mora se sejati u šumarku (mada je to najjeftinije rešenje), može se staviti u stratifikaciju: 300 dana (naravno odmah odstraniti arilus). A to je u vlažan pesak u neku prostoriju sa niskom pozotivnom temp. i bez svetla (podrum bi to nama bio, a i održava vlažnost) pa tek onda sejati. Tada su mnogo veće šanse da će izrasti u jaku mladu biljku.

Ovdje je jedino nezgodan, dug period stratifikacije.

Quote::

Ima odličnu moć regeneracije, tj. na grančicama se javljaju dvojni pupoljci, pa je prosto neuništiva. Sirota... ipak je na izmaku... nije našla način da se bori protiv čoveka... ni taxin joj nije pomogao

Istina, i već sam pisao o tome.Zaista nevjerojatnu moć regeneracije, stavljao sam tu i slike na forum kakvih primjeraka sam viđao.
No, kao i drveni, ne bih se složio da je na izmaku, upravo njezin najveći neprijatelj, čovjek, ju je revitalizirao, pogotovo u gradovima.
Fascinantna biljka, i meni omiljeno drvo.Zato sam i pokrenuo ovu temu, i zato sam Ent Taxus.

Lijep pozdrav novom Entu

Bonsai Master citat:

Mislio sam da probam da unesem tisu na neka šumska staništa koja joj otprilike odgovaraju. Čisto radi raznovrsnosti. Samo, ne znam sa kojim varijetetom da probam, pošto izvornu vrstu teško mogu da nađem? Šta vi mislite o tome?

Možeš sigurno naći izvornu vrstu u šumarskom institutu ili Hrvatskim šumama, ( ili srpskom ekvivalentu ).
Nikako nemoj ići na kultivare ( jer pretpostavljam da si na to mislio, a ne varijetete ).

TA300 citat:

Mislim da je moja okolina njeno prirodno staniste, mada je na zalost, nema nigde.Sada su tu samo topole.

Čudi me to malo...Jesi siguran?Srbija je bogata šumama, čisto sumnjam da je tisa bila toliko eksploatirana da je nestala.

Oaza citat:

Drveni ti si tačno rekao da je na svakom koraku ima kod nas po parkovim i da je doživela pravu renesansu... ali ima je po šumama, gde je bila autohtona, a sada je baš dosta posečena i niko nije mario da je ponovo posadi... bilo im je bitnije da sade brzo rastuće vrste zbog drvne idustrije i ljudskih potreba

E to je istina.Samo ja ne znam podatke od HŠ koliko ju oni uvode i gdje, ali mogu provjeriti.