Hvala na informacijama , volim da (celog života) učim o biljkama)..
Uspeću sigurno sa pozlatom ( sve za ljubav). Gledao sam ih danas .. ima malo pozlate,.. ( i ta desna, i ova na ulici).. Ovu u vrtu ću malo da prihranim.. a pričaćemo još o tome ovde. U pravu si i ja mislim da je podloga najvažnija..
Svojevremeno sam se na tu temu raspravljao sa Jovanom,..
Znaš li (približno) pH tla gde ih gajiš ( i pH vode kojom zalivaš... vidim da sakupljaš kišnicu - zalivaš ih sa njom ?).
Ako ih proizvodiš, jedno pitanje: Fastigiata iz semena bude opet Fastigiata ?
Volim ja što te iz semena kasno rode. Dok sam imao onu od 120 godina, to je muka od bobica, ( "umeljaju" sve ispod,.. ne može se ni počistiti,.. pisao sam to već..
Inače, ja ih jako retko orežem pomalo (mislim da im je važnije obaviti ih kanapom pre snega). Kad mi ih sneg 'pokvari' e onda moram da ih recnem

Pa kiselost nisam baš uspeo precizno da izmerim, na žalost. Mućkao sam zemlju i vodu i stavljao neke lakmus papire (i uvek je onako tamno zeleno - negde oko 7 i više). I taman kad sam hteo da ih bacim rekoh ajd da probam sa sirćetom kad oni skroz pink. Kišnicu skupljam ali nju koristim samo za biljke u saksijama. Baštenske biljke kao i mali travnjak zalivam vodom iz nekadašnjeg bunara (sada je tu samo cev sa pumpom), Voda je prilično tvrda / isto loše ali šta ću / nervira me kad ostaju beli tragovi krečnjaka po lišću. Nijednu, pa ni fastigiatu, nisam proizvodio iz semena, sve od reznica - da li iz semena ostaje fastigiata ne znam. Eto pitanja za Drvenog.

Evo irske tise iz semena. Seme sam uzeo sa sadnice iz rasadnika (hibernica - holandska proizvodnja).

Liči na 'nešto između' .
Kad pomene rasadnike,.
Jedan rasadnik je na svom sajtu objavio da prodaje muške i ženske T. B. Fastigiate.
Ja sam prokomentarisao na toj stranici - da li je moguće da ima i muških Fastigiata, imam ih osam i sve su ženske,.. Oni mi odgovore - tako ste potrefili!
Vidim Drveni, da si napisao da su sve Fastigiate ženske tise. Verujem da je tako, jer sve moje u vrtu rađaju ( jedino ona na ulici, ne znam sigurno, i ne zagledam je nešto, a u lošim uslovima raste).
To bi onda značilo da bi Fastigiata imala bobice sa semenom, mora da je opraši tisa koja nije Fastgiata, pa mora da pokvari formu - ne bude više Fastigiata ?

To da postoje samo ženske fastigiate kaže Vidaković. No ima i muški fastigiata. Danci su relativno davno selekcionisali muški kultivar Melford tako da su ti podaci iz Vidakovića svakako zastareli.
Izgleda da je tvoj rasadničar u pravu.

Koristi li se Taxus Baccata u lekovite svrhe? Primetio sam na jednoj takvoj crvene bobice pa reko da pitam

Da, taxol, sastojak tise, se koristi u hemoterapiji. Inače tisa je kompletno otrovna osim crvene bobice koji obavija seme. Seme je takođe otrovno.

Pozdrav svima,

Video sam u prodavnici par ljudi koji prodaju seme tise.
Kako da razlikujem sta kupujem?
Ne interesuje me ukrasna varijanta, nego ona koja raste i preko 20m.

Takodje, zanima me da li mogu da ocekujem da uspe na Staroj planini, 850-1050m nadmorske visine u crvenom pescaru, parcela sa pogledom na jug-jugoistok ili 700-800m sa pogledom parcele na severozapad, blizu sela Gostusa, gde je pescar izrazito zutiji.
Vise informacija od toga nemam.

Sem tise, ako joj nesto po vasem strucnom misljenju ne odgovara, zasadio bih brest, buduci da je po planini tu i tamo prisutan. Medjutim, cuo sam da pati od nekih bolesti, pa nisam siguran kako da postupim.

Hvala na pomoci u svakom slucaju.

Takodje, cuo sam da tisa moze da se razmnozi reznicama. Ako je to tacno, kada je najbolje odseci grancice i kako taj ceo proces ide?

Hvala jos jednom.

Pozdrav i tebi. Dobrodošao na forum.
Propagacija tise iz semena a i reznica ide jako sporo: Ja sam razmnožavao stubastu (irsku) tisu i ovu običnu (veliko drvo iz gradskog parka). Mislim da je iz semena sporije i ja bih od te varijante odustao. Bolje je iz reznica. E sad reznice sam uzimao i na jesen i na proleće i u obe varijante su se primale. Ove godine od jeseni mi je propalo nekoliko reznica ali od pretprošle godine su se skoro sve primile. Takođe dok se reznica ne aktivira prođe godinu dana... Tise su jako spore ali to im je jedina mana. Čini mi se da sam pročitao da mogu da rastu do 2.000 m nadm. visine, tako da mogu slobodno da se sade i na toj visini.
Što se tiče bresta ne znam koliko je rizična varijanta s obzirom na holandsku bolest brestova..

Hvala!
Pokusacu da nadjem tisu pa cemo videti sta ce ispasti
A sto se tice bresta, cuo sam da sada postoji neki koji je otporan na tu bolest.
Da li ima takvog kod nas da se kupi, ili je jos uvek raritet?

Iz semena niče sporo, u prirodnim uslovima im treba dve godine da niknu. Posle i ne rastu tako sporo ako se zalivaju preko leta. Čini mi se da ni đubrenje nije toliko bitno koliko zalivanje. Ako se dobijaju iz semena jako je važno sa kakve se biljke uzima seme jer semenjaci u dobroj meri vuku gene od majke.

Hvala lepo. Mesta za sadnju su jako zabacena, tako da redovno zalivanje pravi ozbiljan problem jer vode u blizini nema.

Pozdrav svima,

u nadi za pouzdanim instrukcijama, zamolio bih upucene za savet;
naime, zivimo u prizemnom stanu gde, zbog ovdasnjih zakona, nismo u mogucnosti da podignemo ogradu zeljene visine na terasi
koja gleda na zajednicko dvoriste okolnih zgrada.
Kako zelimo ipak nesto privatnosti, kao resenje se namece da postavimo zardinjere duz postojece zicane ograde,
sa nase, unutrasnje strane terase.
Strana sa terasom nam je u senovitom delu, bez trunke sunca, pa su nam opcije za sadnju suzene.
Koliko smo citali, tisa (taxus baccasta) moze da opstane i u senci.

Zardinjere bih napravio sam, od dasaka, da uskladim sa dimenzijama terase.
Svaka od njih bi bila 100cm duzine, 40cm visine i 40cm sirine.

Interesuje nas, da li bi sadnice 120cm mogle da se prime i opstanu u tim dimenzijama?
I koliko sadnica bi mogli posaditi u jednu takvu zardinjeru, kako bi dobili sto guscu zivu ogradu?
Izvinjavamo se na poduzem postu, i zahvaljujemo se na odgovorima

Kao da vidim stan moje svaje na novom beogradu. Prizemlje, severoistocna strana, ogromna terasa u nivou dvorista, basta pikavaca sa gornjih etaza. Eh, sta je sve srpska prestonica primila use!
Nije mi poznat propis koji vam zabranjuje da uz svoju terasu u nivou dvorista posadite bilo sta, kao zaklon od vetra, pogleda ili bilo cega.
Sto se zardinjera tice, pa uz odgovarajucu negu, djubrenje, zalivanje i sve drugo moze sve, ali bas sve.
Naravno da je pozeljno da to budu biljke koje podnose senku. Pozdrav