Zdravo vocari. Jel pricamo o vocu bez hemije . Pa onda batalite razne svetske sajtove i razne druge umotvorine . Daj konkretno da vidimo sta i kako se radi u Srbiji a za druge zemlje bas me ...
Sta tu ima da pricamo. Nema prskanja niti vestackog djubrenja i tacka . Kako su bre nasi stari imali voca pa su i stoku hranili a mi sad sve mora da se prska . Ne treba ljudi moji. Treba organskog djubriva i nista vise . Neki kazu da mora pa mora . Mora samo da se umre i nista drugo. Ne mogu da citam kojekave nebuloze. Pa zar moramo saditi sve ono sto se sadi po drugim zemljama . Pa zar moramo zemlju orati i kositi travu na nacin na koji rade u svetu. Daj bre radite onako kako nam klima i podnebje odgovaraju i sadimo nase stare endemske sorte voca i povrca koje su endemitet naseg podrucja .
Pa ne moze niko da mi objasni i da me ubedi da su ajdared, i druga plastika [ koju crv ne napada ] bolje od svih starih sorti jabuka . Pa zasto se stenlej iskorenjuje. Trazi da se lepi otrovima i plod i stablo. Pa sta cenam stenlej kad imamo Cacanke i to najbolje u Svetu. Sta ce nam Engleske sorte paprika koje nemaju ukus ni miris kad nas Superior osvaja prvo mesto domacom sortom slonovo uvo kao najbolja. Sta ce nam razni kultivari koji samo lepo na slici izgledaju i sluze prvenstveno za talozenje hemiskog otrova . Mnogima je bitan kvantitet a ne kvalitet.Mnogi kod mene kazu ,,ako ne prskas nema roda . Pa dobro , necu saditi to sto se prska pa ce opet da se zivi.Doneo neko bananu ili papaju ili bilo sta drugo pa aj sadi po Srbiju. Ma nece bre ljudi . Jel moze paprika na vrh planine ili divlja borovnica i Evropska brusnica pokraj morave , Pa nece , Neka mi se javi taj ko misli da moze da ga pozdravim.
Moj vam je savet . Sadite sve ono sto radja bez prskanja . sadite endemske vrste biljkaa i cuvajte autohtone vrste zivotinja i ne sanjajte o kolicini nego o ukusu. Zasto je najsladja jabuka na samom vrhu drveta -pa ne moze pumpa da dohvati i nju da otruje. Sta su bre u Vojvodini [ to bi trebalo da znate svi ] uradili prekomernim bacanjem vestackih djubriva . Pojedine biljne vrste narovita zitarice modificiraju. Ogromna kolicina soli u zemljistu pa i sastav vode se promenio u zadnjih desetak godina .
Iz pouzdanih izvora sve ovo govorim ali mislim da ne gresim sto bas ovde to i pisem.
Pozdrav i cujemo se .

Zaboravio sam. Neko rece , oprezno sa literaturom. Moj je savet,,ne koristiti takve stvari jer nas na zanimaju,,. Sve ima svoje Ti prirucnici se koriste tamo gde je i potrebno nama ne treba . Jel moze prstima kutnjak da se vadi. Pa nemoze . Zato tamo gde se uzgajaju zdrave i ciste stare sorte biljaka ne unosite odpad .

Quote::

Moj vam je savet . Sadite sve ono sto radja bez prskanja . sadite endemske vrste biljkaa i cuvajte autohtone vrste zivotinja i ne sanjajte o kolicini nego o ukusu.

Хоћемо Војводо но нама је потребна едукација, нека литература. Многи од нас нису упознати са тим а хтели би. Те старе аутохтоне сорте желим да упознам и да о њима више научим, ако имамо месте негде засадимо. Мој деда је био један од великих воћара и калемара у свом крају (Источна Босна). Имао је преко 60 врста само крушака, а да не спомињем колико сорти шљива, јабука, трешања.. мнооого кошница меда.. и НИКАДА није прскао ни чим, не само што није хтео, него није било ни потребно. А и да је хтео није могао јер није имао времена терао благо на испашу по цео дан. А откуд њему толико сорти воћа? Једноставно људи су знали да он воли воће, па рецимо ако је неко путовао у Шумадију, донео му је резнице, или како се то већ каже, и калемио! А шта ја од тог знања знам, ништа. И сад ми је жао што нисам наследио његово знање. Но за просутим млеком се не плашче, каже изрека. Свиђа ми се Војводино размишљање и апсолутно подржавам да су наше аутохтоне сорте боље од страних. Дајте неку литературу. Жељни смо знања. Стоп хемији, вратимо се природи!

Bravo Barajevo, bravo Vojvodo! Apsolutno se slaže sa vama. Relativno sam nov u bavljenju voćkama, ali sam bez razmišljanja od starta bio na strani NEupotrebe raznih špecija. Ljudi pokušavaju da odgoje one sorte koje jednostavno nisu za ovo područje i onda da bi održali svoja stabla koriste i veštačka djubriva i razne pesticide. Treba jednostavno pustiti biljku da se sama izbori ako može, ako ne može znači da ili nije dobra genetika same biljke ili jednostavno nije za rast u ovom području. Dobar primer je i moje iskustvo sa bademima o čemu sam pisao u temi o bademima (http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=1879/postdays=0/postorder=asc/start=195.html). Pre 2 godine išao sam na teren negde u okolini Deliblatske peščare i pored nekog arterskog bunara ugledao 4 velika stabla jabuke. Oko stabala je zemlja praktično bila popločana od jabuka i trulih, jer ih niko nije skupljao, ali i od sveže opalih. Na granama je bilo još uvek puno zrelih plodova iako je bio novembar mesec. Kolege koje tu inače rade, rekli su mi da pojedini plodovi ostaju na granama tokom cele zime i ne opadnu. Probao sam jabuke i ukus nije savršen, ali i nije uopšte loš. Naravno, sačuvao sam semenke i posejao ih na proleće i niklo mi je 3-4 stabla. Sada je stbljikama 3 proleće i presadiću ih u voćnjak pa za koju godinu imaću nadam se tu otporni sortu jabuka.

Da si reltivno nov u poslu sa voćkama vidi se na svakom koraku.
Najpre moraš baratati činjenicam, a potom i terminologijom da bi te shvatili oni koji čitaju tvoja razmišljanja.
Paušalne ocene u najmanju ruku nije uputno servirati i smatram se prilično kompetentnim da iskomentarišem tvoje stavove.
- Mineralno đubrivo je ispravan naziv za đubrivo koje ti nazivaš veštačkim.
- Netačno je da se pesticidi koriste za voćke koje nisu za ovo područje.
- Otpornost prema bolestima i štetočinama je genetske prirode, a ne uticaja spoljne sredine.
- Izraz ‚‚stabljika‚‚ je primenjiv kod kukuruza i suncokreta
- Sejanac najčešće malo liči na roditelje, o velikoj sličnosti nema govora, ali se desi da bude i bolji
- Matično stablo se smatra stablom sa kojeg se skidaju vegetativni organi u cilju vegetativnog razmnožavanja
- Kruženje materije u prirodi i borba za opstanak su tesno vezani sa plodonošenjem, iznošenjem hranljivih materija iz zemljišta i vraćanjem tih materija kroz mineralna ili organska đubriva.
- Organskoj proizvodnji treba težiti, ali ishraniti 6 milijardi stanovnika na planeti zvanoj Earth je nemoguće bez đubrenja, bez zaštitnih sredstava i mehanizacije.

Ovde je trenutno reč o voću. Šta je sa kukuruzom, pšenicom , suncokretom, sojom... Toliko se svakodnevno troši namirnica koje ne mogu bez hemije, a to niko ne pominje. Spao ceo problem na voće, koje nas po potrošnji zakucalo u samo dno Evrope.

Izvinjavam se ako sam Vas uvredio g.Miodraže. Nemam nameru da se bavim prehranom 6 milijardi ljudi, već da snabdem svoju porodicu zdravim voćem. Ako ne moram kupovati voće na pijaci od proizvođača koji vrlo verovatno nisu tako stručni kao Vi i sigurno preterano upotrebljavaju razne špecije (siguran sam da ovo nije adekvatan izraz, ne morate me opominjati). onda sam uspeo u svom poduhvatu.

Nisi me ničim uvredio. Pokušavam da usmerim rečnik članova tako da bude razumljiv za sve. Ipak tvoj stav je bio opštepreporučujući za proizvodnju zdrave hrane na tvoj način. Na pijaci je pravilo da se uglancano voće ne treba kupovati, a u prirodi je mali izbor voćnih vrsta koje ne zahtevaju prskanje, ako se oslonimo samo na njih nažalost bićemo željni i voća.

OK, slazem se, ali ovo je tema "voće BEZ hemije" i, kako sam je ja razumeo, treba govoriti u prilog tome i razmeniti iskustva onih koji su pokušali i pokušavaju da na taj način proizvedu izvesnu količinu voća, makar samo za svoje potrebe.
Ne znam, kao što sam već rekao mnogo o ovoj temi, jer sam relativno nov u voćarstvu, ali znam da sam prošle sezone imao jako dobra rod svog voća (osim dunje) iako sam obavio samo zimsko prskanje plavim uljem. Ne znam da li je i to bilo neophodno. Najlepše mi je bilo to da kad me deca u voćnjaku pitaju treba li da operu i oljušte jabuku koju su upravo ubrali, a ja je samo malo obrišem od prašine i odgovorim da ne treba ovu jabuku nismo kupili na pijaci.

Postoje sorte kod svih voćnih vrsta koje su otporne na ekonomski najznačajnije bolesti, ali problem su štetočine. Zbog štitastih vašiju je neophodan zimski tretman, sve ostalo se zasniva na praćenju i pravovremenom reagovanju pri pojavi insekata preko praga tolerancije. Dakle, prskanja se mogu izostaviti ukoliko nema potrebe za za njima. U zaštiti se rukovodi principom ‚‚Čvrsta šema - elastična primena‚‚ na taj način smanjeno je zagađenje ali i troškovi.
Na ovoj temi treba afirmisati upravo takve sorte koje su otporne ili tolerantne na bolesti i štetočine, plasirati njihove komparativne prednosti u odnosu na standardne sorte.
Naravno ne treba izostaviti ni biološke metode borbe protiv štetočina i onda ova tema ima pun smisao.

Ako već pričamo o organskoj zaštiti onda je to integrisana zaštita za koju u povrtarstvu i postoji neka literatura na srpskom ali za voćarstvo skoro da nisam čuo.
Ako hoćete da se bavite zdravim voćarstvom milim da je najbolji izvor dobrih informacija o integrisanim rešenjima Permakultura. Na tu temu može da se nadje puno toga što može da se primenjuje u našim voćnjacima. Najbliži našim uslovima je Sep Holcer, austrijanac čija je knjiga nedavno prevedena na srpski. Koliko ja znam prva knjiga o Permakulturi na srpskom. Pored toga puno literature na engleskom, sajtovi o permakjulturi i video materijal, pa se malo informišite.
Evo nekoliko linkova:
poljoinfo.com/showthre...rmakultura
www.youtube.com/watch?...re=related
permaculture.tv/
Postoji takodje fejsbuk stranica Permakultura Srbija.

Integrisana zaštita u voćarstvu se svodi na gajenje otpornih sorti, primena organskog đubriva i unošenje insekata predatora. Još uvek je teško sprovođenje takve proizvodnje u uslovima otvorene sredine, gde je kontrola spoljnih faktora i brojnosti štetočina, gotovo nemoguća. Plastenici su idealni za takvu proizvodnju.

Gde ode na plastenike?!?!
Plasstenici su zlo i za povrće zamisli tek za voće.
Pored otpornih sorti tu je i polikultura, diverzitet kako biljaka tako i predatora, hranjenje zemlje a ne biljke i neki organski preparati, ili biodinamički.
Nažalost malo ima konkretnih podataka za komercijalnu proizvodnju ali za vikendašku :-) kojom se većina ovde bavi ima sasvim dovoljno.

Imam u vikendici posadjene 70- ih godina: jabuke, kruske, tresnje, kajsije, visnje itd. Za kajsije kazu da su najstarije koje postoje u tom kraju i nista nikada nije prskano. Secam se da je jedino pokojni deda mazao vocke krecom. Jedino se u jabukama nadje po neki crv, a sve ostalo je bez ikakve napasti. Kajsije su najsladje koje sam probala u zivotu i ove godine su rodile u ogromnim kolicinama, iako je drvece staro i ponegde trulo. Sve komsije u mojoj okolini prskaju grozdje, voce i to sa kilogramima hemije. Da napomenem da to nije masovna proizvodnja za prodaju, vec za licnu upotrebu, jer nema niko vise od 20 ari zemlje. Razumem potpuno velike uzgajivace, ali ove komsije ne razumem. Doneli su mi prosle godine 4 breskve da probam, koje su bile lepe i velike na oko, a ukus kao da sam uzela deterdzent i stavila u usta, isto tako grozdje od drugog komsije. Pa samo kad sracunam koliko su novca dali za hemiju i sta su od voca dobili, jeftinije i ukusnije im je bilo da kupe u supermarketu koje je prskano, ali ne u tolikoj meri otrovno kao njihovo. Ono iz supermarketa barem ima neki ukus, a njihovo nikakav. Tako da je nekad bolje kupiti voce u supermarketu, nego ga uzeti od ludih komsija koji se sami mnogo vise truju.

Dalija, ima li sanse da nekako dobijem par kostica od tih Vasih kajsija?

Dalija i ja sam zainteresovan za koštice :-)
To ludilo sa prskanjem je pravi fenomen, ljudi više znaju o hemiji nego o samoj biljci ili štetočini protiv koje prskaju. Nažalost kada jedanput počnu da prskaju loše stvari počinju ubrzano da se dešavaju jer je prirodna ravnoteža poremećena. U prirodnom voćnjaku šteta može da bude od 10-30% što ne može da opravda upotrebu hemije jer iskreno jedna porodica teško može da pojede svo voće koje rodi na samo desetak ari, o većim voćnjacima i da ne govorimo.