gigo2, u jednu ruku i tacno. mozda samo oni vocari koji hoce da sade kolicine od kojih bi zivjeli, mozda da nose na analizu, iz nekoliko razloga...

Quote::

ovo je lopovska drzava i samo gledaju kako ce ljudima,koji na posteno hoce da zarade, da uzmu pare

vecina je zemalja gigo2, vecina.... nazalost

U jednom periodu sam registrovao poljoprivredno gazdinstvo i tada sam iskoristio mogućnost da uradim besplatno analizu zenlje u PSS i na osnovu rezultata sam besplatno dobio KALK koji sam zaorao i tako smanjio kiselost. Uradili su mi analizu samo za sloj od 0-30cm i dali preporuku za žitarice. Da su uradili kompletne rezultate kako sam zahtevao, za voćnjak, dobio bih mnogo više KALK-a, što bi bio preveliki trošak za državu.
Po rezultatima humusa imam dovoljno, kalijuma 75% više od idealnog, a fosfora 6 puta manje od minimalne potrebne količine, tako da nije loše znati čime treba prihranjivati da se ne bacaju pare bespotrebno.
Zbog strukture zemlje takve kakva je, mikroklime i izrazitog nedostatka fosfora prirast rodnog drveta je blago rečeno kilav.
Novac uložen u analizu zemlje ni u kom slučaju nuje bačen jer se po osnovu kvalitetno urađene analize može isplatiti sam na jednoj prihrani.

Obećala država subvencije za opremu za navodnjavanje pa ja račune za pumpu i creva pošaljem u ministarstvo. Posle nekih 2 meseca dobijem pismo da im trebaju još neki papiri koje ja uspem da nabavim i pošaljem, ali posle skoro godinu dana dobijem odgovor da sam odbijen zbog nečitke dokumentacije. Čekali mangupi da fiskalni račun izbledi.

Kad se igraš sa državom, pored dobrog poznavanja propisa, moraš da pribegavaš i trikovima i uz to ako nemaš direktnu vezu da te neko nauči na vreme šta i kao treba da uradiš treba da imaš mnogo sreće da ostvariš svoja prava.

Evo kako se vadi uzorak za analizu.

www.pss-subotica.rs/do...ZORAKA.pdf

Kada se uzorkuje parcela koja je zatravljena odbacuje se i deo u kome ima korena trave, a to obično nekih 5-6 cm.

@gigo2 Analiza zemljisa omogucava da se ustedi novac jer dodaju samo hraniva koja su potrebna. Inave hraniva koja su nepotrebna, cesto budu izgubljena za samu biljku i iz zemljista i predstavljaju bacene pare. Takodje, analiza zemljista a samim tim i bolje planiranje prihranjivanja biljaka smanjuje opasnost od zagadjenja zivotne sredine usled neadekvatne primene djubriva i njihovog ispiranja u dublje slojeve zemljista preko kojih dolaze do podzemnih pa zatim do nadzemnih voda. Narocito je bitno kod lako pokretljivih elemenata, poput azotnih jedinjenja (nitrata i nitrita) koja mogu biti jako stetna po ljudsko zdravlje a mogu lako zavrsiti u pijacoj vodi iz bunara i sl. I trece, dugorocno gledano sa aspekta ocuvanja kvaliteta zemljista jako je bitno da se prihranjivanje radi planski i da se zemljistu vracaju oni elementi koji su izneti prinosima. U suprotnom dolazi do degradacije zemljista sto moze dovesti do potpune neupotrebljivosti istoga za poljoprivrednu proizvodnju. Takodje, takva zemljista, po pravilu je gotovo nemoguce popraviti jer bi troskovi bili previsoki.
Sve ovo pokazuje da analize zemljista itekako imaju i smisla i funkciju. To sto smo mi navikli da smatramo da mozemo sve odokativnom metodom je nesto drugo.
Takodje, u tvom postu vidim da pominjes coveka koji je ako se ne varam fudbaler. Pazi, to sto je on kupovao bilo sta od bilo koga nije nikakav pokazatelj. A sa druge strane to sto nasi stari nisu nosili zemlju na analizu opet nista ne dokazuje, jer su prinosi u Srbiji vec mnogo godina daleko ispod prosecnih prinosa zemalja koje su mnogo veci proizvodjaci u poljoprivredi. Sto na sopet cini nekonkuretnim na svetskim trzistima. Opet cu ponoviti, mi stalno zivimo u nekom imaginarnom svetu, gde smo najpametniji i imamo najbolju poljoprivredu a stvarnost nas svakodnevno opovrgava. I dokle god se ne oslobodimo toga i ne pocnemo da poljoprivredu posmatramo kao skup egzaktnih biotehnoloskih nauka i uz to kao ozbiljan biznis nama nece biti bolje. Ok, ako neko zeli da proizvodi za svoje potrebe, onda to moze uz pomoc stapa i kanapa, ali ako se zeli ozbiljna proizvodnja za trziste koja je pri tome rentabilna, onda nema improvizacije.

Analiza zemljišta je neophodna(kod podizanja zasada se uzorci uzimaju sa 0-30cm,30-60 i 60-90),posle žetve od juna do septembra analiza zemljišta je besplatna i možete je uraditi u Poljoprivrednim stručnim službama u vašoj opštini(ministarstvo plaća ove analize) ako se analiza vrši van ovog perioda onda se ova usluga plaća,problem kod uzorkovanja i davanja preporuka može biti jer sve poljoprivredne stručne službe nemaju zaposlenog voćara pa daju tipsku preporukukao 50 t/ha i NPK....teško da mozete naci veliku količinu stanjaka na jednom mestu-visoka cena prevoza,nepotreno se unosi velika količina (NPK) preporuka javite se nekom od profesora sa poljoprivrednih fakulteta-ja sam umesto velike količine NPK dobio preporuku da na osnovu analize gde mi je falio fosfor unesem MAP(manja količina ali veći je sadržaj fosfora)........ako pre sadnje ne obezbedite optimalan sadržaj N,P,K teško će te posle sadnje naknaditi pogotovo u dubljim slojevima

StrigorMoroi,tubravich,panters,slazem se u potpunosti sa vama,cak sam i napisao da treba proveriti zemlju koju da kazem neznas i koja je nova,ali ima ljudi koji proveravaju zemlju vise puta u par godina...i to je do nekle preterano...a sto se tice cene analize,o tome tek necu da komentarisem.A sto se tice tog fudbalera,mislim da gresis da nije pokazatelj,iz prostog razloga,sto je jedan od njegovih ljudi,koga je on angazovao za to pretrazio celu Sumadiju,inace je agronom iz Beograda,da bi nasao kvalitetno vece jer mislim da je otvorio fabriku za proizvodnju hrane za decu...u sustini fudbaler je nebitan,on je zahtevao kvalitet,cena je nebitna.A pominjali ste raznorazne prihrane i raznorazna vestacka djubriva...ja iskreno izbegavam tu vrstu djubrenja...valjda zato sto imam vece mogucnosti za stajsko djubrivo,svake -svake druge godine lopata zgorelog djubriva za godinu biljke i molim prijatno tu ne mogu da pogrsim sigurno,priroda je priroda i ne ugrozavam ni biljke ni zivotinjre

NIje me bilo par dana, stigle obaveze
Elem, vezano za analizu ali i za djubrenje. Ukoliko covek ne proizvodi za trziste, onda moze da dozvoli sebi da neke stvari improvizuje. Ustvari, moze i ako proizvodi za trziste, ali neka posle ne trazi krivca u drugima za svoj neuspeh negu iskljucivo u sebi. Ali to je neka druga tema. Ali ja u ovom slucaju zelim upravo da ukazem da se ozbiljna poljoprivreda u cilju zarade (naravno govorim o konvencionalnoj proizvodnji) ne moze zasnivati na odokativnim metodama i odbijanju da se prihvate odredjene agrotehnicke mere.
Npr. stajsko djubrio je odlicno ali nije svemoguce i definitivno ne resava sve probleme.
Analiza zemljista je preduslov da bi se mogla ozbiljno planirati prihrana a takodje moze da ukaze na potrebe za odredjenim popravkama zemljista, npr. po pitanju pH vrednosti, strukture itd. I svakako se necu sloziti da ih nije potrebno raditi, i smatram da ti koji ih rade na svakih par godina jesu u pravu. Jer upravo tako ce znati u kakvom im je stanju zemljiste i u perspektivi ce ga duze sacuvati plodnim i kvalitetnim. Sto se troska tice, gore pomenuitih 3.600 din je jako malo u odnosu na ustedu koju je moguce ostvariti na djubrivima i povecanju prinosa usled adekvatne prihrane.
Analiza nije nikakva izmisljotina niti besmislen prohtev, vec je alat koji nam moze pomoci da racionalizujemo svoju proizvodnju, ustedimo novce i sacuvamo zivotnu sredinu od zagadjenja usled neplanske primene djubriva.

Dragi forumaši i lešničari ,
malo da promenim temu..mislim da smo sumirali da analiza zemljišta treba da se uradi .
Smatra se da je sveti Trifun koji se slavi današnjeg dana zaštitnik njiva i vinograda i narodno verovanje kaže da ukoliko na taj dan pada kiša ili sneg biće rodna i plodna godina.Kod nas u Loznici ceo dan padala kiša a mislim i u celoj zemlji ...i nadam se da će tako biti kod svih i vas i nas
p.s.pročitah danas to na panou u školi i odmah sam poželela da to i ovde napišem .
Pozdav svima!

I ja se iskreno nadam da ce biti dobra godina.
ove godine cu da iskoristim medju prostor u lesnicima,pa sam rucno posejao 100 gk crnog luka,da da dobro ste procitali rucno he he ,pa cemo da vidimo sta ce biti...

Imam jedno pitanje ,kako vi rijesavate nove zaperke sto izbijaju ispod stabla,vodopije.Ja sam do ovih godina sve rijesavao rucno sa makazama,pa bih vas molio ako ima neko lakse rijesenje da mi kazete.

preparat GALOP pa prskaj. Pozdrav.

hvala druze.

Snimak iz augusta meseca.

www.youtube.com/watch?v=G4cGaglaCFo

Čestitke!!!

svaka čast !