Kliklesnik, zemljiste je ocedno, peskovito i kamenito brdo je u pitanju, medjutim kise su padale i padale a ova sadnica mi je na mestu gde mi se najvise zadrzava voda moguce da je od viska vode. Hvala.

Miskotv, kolko je star zasad?

Mizer svaka cast,miskotv ne bi trebalo da je problem,i ja sam pitao za slicno(a mislim da je i jos neko pitao za to)pa posle izvesnog vremena video sam da nije nista strasno!Sto se tice vode voleo bih da padne jos neka dobra kisa,nece mu biti na odmet jer sad ova tri-cetri dana je bas peklo a ja jos nisam instalirao navodnjavanje.Izgleda da su kapljaci razlog sto ne dobacuje do kraja jer ja sam trazio kapljace od 4 l po satu a ovi moji sivi neki(na kojima stvarno pise 4l)ne da kaplju nego pisaju da prostite,pa je normalno da ne moze da dobaci.Dal su neki kompezujuci ili kakvi vec,ja sam zvao lika gde sam kupio i rece da ce mi zameniti.Trazio sam mu zelene koji kad se odvrnu su kao hrapavi a ne glatki kao ovi.Ovi zeleni su po meni bolji!Pozdrav.

Da li je neko radio kalcifikaciju i gde je nabavljao/kupovao krecnjak? - ne dobija se vise besplatno.
Na koji nacin bi ga trebao razbacati po parceli? - mislid da li rucko ili moze na nekom masinom? Trebao bih baciti 3-5 tona po hektaru i zaorati na 40-50cm (po preporuci sa analize zemljista)
I koliko bi na taj nacin bio miran, tj.da li se to treba ponoviti posle nekoliko godina?

Ako ubacis 5 tona na hektar odjednom postoji velika sansa da blokiras unos mikro elemenata biljkama na neko vreme (hloroza). Kalk se sporo usvaja. Da bi pospesio usvajanje u zemlju stavi stajnjaka barem koliko i kalka.
Ako ti parcela nema izrazeno spiranje miran si par decenina.

Kolege forumaši, potreban mi je savet, šta činiti sa travom...
Situacija je kao na slici, znači da nije sbaš strašno, ali će ova trava (pretežno sirak, sijerak) vrlo brzo porasti.
Dilema je:
1. odraditi tanjiranje između redova, ono što ostane između sadnica preći ću motokultivarom (malom frezom). Ovde je sporno koliko će tanjirača "uviti" tu travu.
2. Isprskati Totalom. Plašim se da on ne dodirne listove lešnika, mada imam ideju da sadnice prekrijem nečim (većom kantom ili džakom) dok traktor bude prolazio pored.
Šta predlažete, šta je korisnije i pametnije?
Ja sam najbliži varijanti da sada odradim tanjiranje, a da, u zavisnosti od potrebe, Total ide kasnije.

Uzeo sam jutros Murtonik, pošto ga prvi put koristim kažite mi koliko ide na 10l vode. ? Bojim se ako stavim vise da ne izgorim lišće, a prodavac mi nije bio baš uverljiv.

Gospodine Drih ja bih ti preporucio da ne trujes zemlju ako ne moras, stoga bih ti savetovao: da se isfrejzuje traktorskom frejzom uzduz i popreko a to sto ostane oko sadnice okopas . Ja sam moje pola hektara odradio za 4 sata. rad sa herbicidima u mladom zasadu je opasna igra ako nisi strucnjak za njih. pozdrav i sretno.

Drih i moj ti je savet da ugaraš zemlju, to je najbolja metoda za sve uzraste ali pogotovo za mlade sadnice.
Inače na totalu (glifosfat) izričito piše da nije za sadnice mlađe od 4 godine a zabranjen je u EU zato što je izrazito kancerogen za ljude. Bice zabranjen i kod nas uskoro.
Manite se otrova ljudi.

www.blic.rs/vesti/drus...ta/jxnppkz

-Rezultati istraživanja medicinsog univerziteta u Beču pokazuju da ne postoji sigurna doza korišćenja Raundapa jer i doza od 0,02%, (to je daleko manje od preporučene doze koja se koristi u poljoprivredi), udisanjem uništava DNK čoveka i uzrokuje pojavu kancera

-Komercijalnom Glofosatu se pored aktivne supstance dodaju emulzije za prianjanje koje se razlikuju u sastavu i kolicini i mogu biti otrovnije od samoga glifosata. (naucni rad Bradberry, Sally M; Proudfoot, Alex T; Vale, J Allister (2004). “Glyphosate Poisoning”. Toxicological Reviews 23 (3): 159–67. PMID 15862083. )

-Iako se tvrdi da glifosat u tlu može da ostane od 3 dana (Teksas) do 141 dan (Ajova), zavisno od vrste tla u Švedskim šumama nađen je i posle 2 godine u tlu! (Izvor Torstensson, NT; Lundgren, LN; Stenström, J (1989). “Influence of climatic and edaphic factors on persistence of glyphosate and 2,4-D in forest soils”. Ecotoxicology and Environmental Safety 18 (2): 230–9. doi:10.1016/0147-6513(89)90084-5. PMID 2806176. )

-Glifosat izaziva deficit hranljivih mikroelemenata u biljkama- biljke postaju slabije i manje hranljive vrednosti. Osim toga glifosat ubija korisne bakterije u tlu koje biljku hrane azotom. (Izvor Dick, Richard; Lorenz, Nicola; Wojno, Michal; Lane, Matt (2010). “Microbial dynamics in soils under long-term glyphosate tolerant cropping systems”. 19th World Congress of Soil Science.

-Studija objavljena 2000godine pokazala je da glifosat napada enzim koji stvara testosteron kod miševa (Izvor Walsh, LP; McCormick, C; Martin, C; Stocco, DM (2000). “Roundup inhibits steroidogenesis by disrupting steroidogenic acute regulatory (StAR) protein expression”. Environmental health perspectives 108 (8): 769–76. doi:10.1289/ehp.00108769. PMC 1638308. PMID 10964798.)

-Studija Seralini laboratorije 2005. godine pokazala je da glifosat deluje na enzim aromatazu koji je enzim koji utiče na ženski hormon estrogen. Test je radjen na ljudskim ćelijama poreklom od dečije posteljice. Roundap verzija glifosata je jačala takav utica u odnosu na druge verzije glifosata. (izvor podataka Placental Cells and Aromatase”. Environmental Health Perspectives 113 (6): 716–20. doi:10.1289/ehp.7728. PMC 1257596. PMID 15929894.)

-Franscuska Seralini laboratorija je 2009.godine ustanovila da Glifosat ometa endokrini sistem čoveka i napada ćelije jetre. (izvor podatka Gasnier, Céline; Dumont, Coralie; Benachour, Nora; Clair, Emilie; Chagnon, Marie-Christine; Séralini, Gilles-Eric (2009). “Glyphosate-based herbicides are toxic and endocrine disruptors in human cell lines”. Toxicology 262 (3): 184–91. doi:10.1016/j.tox.2009.06.006. PMID 19539684.)

Pored raznih rakova i efekta na hormone dokazani je da izaziva spontane pobačaje, deformitete kod novorođenčadi, sterilitet i deficit pažnje. Takođe ima kumulativni efekat jer u zemlji ostaje do dve godine.
Inače monsanto je napravio glifosfat kao pratnju za svoje modifikovane biljke (gmo) koje su dizajnirane da budu otporne na njega dok sve ostalo uništava.
Evo priča nekih stručnih ljudi za ovu temu:
m.youtube.com/watch?v=...continue=6

Pozdrav forumaši, pratim temu vec dosta dugo, a sam se bavim uzgojem lešnika na parceli od 1ha, otprilike 500 stabala u desetoj godini. Obzirom da se povela diskusija u vezi prskanja, podeliću svoje iskustvo sa ostalima. Rod u prošloj sezoni mi je bio oko 2.000 kilograma u ljusci, ugarenje zemljišta do sedme godine, a od tada samo košenje. I što je najbitnije, bez trunke hemije...Verovatno će se mnogi od vas uhvatiti za glavu, reći da gubim na prinosu, ali meni je mnogo bitnije da ja u svakom trenutku mogu obici svoju plantažu, povesti klinca i tamo odremati i uživati u prirodi, bez griže savesti angažovati radnike na sakupljanju plodova bez bojazni da ce se neko razboleti od isparenja raznih preparata, posebno Totala...
Podržavam proizvodnju bez hemije, i mislim da imam pravi primer da je to moguće, kao i HorreumMagnum i čini mi se još par forumaša koje možemo nabrojiti na prste jedne ruke. Potrudimo se da makar ovu kulturu proizvodimo što prirodnije i čistije, kada već sve ostalo moramo prskati desetine puta u sezoni...

Hvala svima na savetima!
Još samo jedno, možda glupo, pitanje...
Šta tačno znači da "ugaram zemlju"? Jel to mehanička obrada- frezeriranje, tanjiranje- koja pravi zemlju bez trave, korova....znači, suprotno od npr "zalivaditi"?

Po meni obradau zemljista najbolje izvesti podrivacima, brzo i jeftino.
Moze podrivaci sa oprugama ili fiksni, sve jedno.
Ja imam fiksne sa 10 moticica, sirine 1,8 m.
Obrazujem dijagonajno i uzduzno, vrlo malo mi ostaje za rucnu frezicu

cime i kako covjek da se bori
trava moze ugaranjem
monilija cime a da ne steti
bakar da li je on stetan
ljeskin surlas opet cime a da nije otrov

postoje li sio sredstva za zastitu od ovih napasti