Dzoda citat:

Hristos se rodi!! Srećan Božić svima koji ga slave. Hoću da prokomentarišem otkupne/prodajne cene o kojima pričate. Zašto se lešnik uvozi iz Turske kada se ovde može kupiti povoljnije , a da pri tome ne bude na štetu domaćeg prodavca? Ukoliko lešnik u Turskoj košta 5-6-7 eur, uvoznik mora platiti I prevoz istog do Srbije (npr. 1.500-2.000 Eur za šleper), pdv prilikom uvoza (nisam siguran da li je 10 ili 20%), zatim fito-sanitarni I trzisni pregled/analize, spediciju, magacinske troskove I sl., pri čemu nije siguran koji kvalitet robe ce dobiti. Uglavnom se I roba placa avansno tako da sve ovo dodje na ulaznu/nabavnu cenu ... Eur.

Dzoda ,prevoz koliko ja znam je u ovoj prici prakticno beznacajan jer je ovo skupa roba pa na krajnju cenu to i nije neka stavka.Pdv je takodje 8% a carine nema.Cak sta vise mislim da ni pdv-a nema zato sto mi sa Turskom imamo dogovorenu odredjenu kvotu do koje se pdv ne naplacuje.Srbija zadnje dve godine tu kvotu nije presla jer je dosta domaceg u ponudi.
Takodje stavi se na mesto trgovca ,osim sto zelis da zaradis sto vise da li si video kako izgleda domaci lesnik? Pogledaj po pijacama. Neosusen, nekalibrisan, pet sorti pomesane u pet oblika, cesto neodvojen od necistoca,cesto zbog neuhranjenosti zasada i loseg randmana sasusenih.....
Znam postenih trgovaca koji su bili i prevareni sa onim sto su kupili tako i da taj detalj nekog jaceg otkupa ne moze da radi bilo ko vec samo onaj ko je dobro pripremljen za taj posao.....a ti sto placaju,ubilo se.
Pijacari koji ne vode toliko racuna o kvalitetu kupuju za male pare a veci trgovci to vesto koriste i vode se linijom toga da ako vec hoce da se "bakcu" sa domacim onde hoce i dobro "da ti ga spuste".Prvi put ove godine nisam radio "na pijaci".Ustvari jesam ali simbolicno i da ispostujem neke ljude koji jos cene kvalitet.Ranije je kod trgovaca razlika izmedju domaceg i turskog bila 50-tak dinara a sada to moze da bude i do 300 dinara.
Posto je u ovoj drzavi sve obesmisljeno tako ce to posebno biti im sa ovom nasom granom jer trzista za lesnik nema niti ce ga ikada biti.Sve se svodi na sopstveno snalazenje i na nasu zilavost pa kako ko izdrzi.

HorreumMagnum citat:

Pa što kažeš Nenade neka rađa i isto ali uz duplo manje posla to je veliki napredak! Verujem da nisi na celoj površini odjednom proređivao? Znači ta mašina odvoji ljusku prilikom krckanja ? Ne treba posebno duvaljka? Izgleda ekstra iskrckano, ne vidim lomove ili cele. Kaži mi molim te jer to fabrička proizvodnja ili ručni rad?

Nisam na celoj povrsini proredjivao ,ne usudjujem se jer i samo podmladjivanje nisam radio blagovremeno pa sad mi samo fali jos i to.
Naravno da treba duvaljka.Da iskoristim da odgorim i pavicevicu.
Sve je rucni rad. U lupanju lesnika nije presudna samo masina za lupanje vec ceo komplet masina. Mozda je najvaznija kalibrirka koju koristim za filtraciju vec polupanog lesnika a ne polupano ponovo vracam.To je tako efektno da je milina na kraju prebirati.Kada zavrsim od tone lesnika u pola sake mi ostanu neolupani lesnici koji su uglavnom nekog deformisanog oblika kojeg masina ne zna da "prepozna".Naravno ,ta kalibrirka mi daje opciju kalibrisanja jezgre koja ona sa ovakvim nacinom rada inace obavi.
Duvaljka se inace poigra sa ljuskama zato sto kalibrirka i njih odvoji u neolupani deo tako da onaj sitnis izleti kao iz katapulta.
Kalibrirka mora biti na rupe inace nista od onoga sa slike.
P.S. I masina ne sme biti sa dva valjka jer ona lomi u samo jednoj tacki i gomila ljuski ostaje zalepljeno za jezgro, onda mora da radi noz ,to je onda 10-20 kg na dan a onda se pitas sta ti je sve ovo trebalo.

Turski lešnik ima lošiji ukus od našeg,mislim da im i agrotehnika ,kao ni prinos nisu naročiti.Radi se samo o velikoj količini i kalibraciji.Kupovao sam po 100gr.turskih lešnika,često budu užegli i neukusni,verovatno rod star godinu ili dve.Velike trgovce i firme što pakuju treba zaobići.Najmanji PDV je 10% već dve godine,biošopovi teško ulaze u PDV,treba videti po kojoj ceni oni dobavljaju od veletrgovaca,pa malo spustiti.Pokušavao sam da saznam,pošto imam firmu i radimo trgovinu(samo stočnu hranu,ali oni to neznaju),međutim ne daju ponude telefonom,ali sam sigira da nije ispod 800,pa bogami i do 1000din.

pavicevic citat:

Vidim da nema loma,kod mene je bilo najmanje 5%.Da li ih sušiš veštački i kako?Ako budeš prodavao tu staru mašinu kakva će da bude cena?Imaš li mogućnost da radiš kalibraciju jezgre?

Jedan deo sam bio dao na usluzno susenje i tu sam imao nesto malo loma a od prirodno osusenih skoro da nisam ni imao.Trebalo bi da se novom masinom i to da se popravi.Lom se ne vidi zato sto ga je stvarno malo a i za tondu koja je na slici uvek imam zivaca i lakse je radim od ostalih sorti.Ne zurim ,stezem masinu umerenije ......nije bas lako to sve opisati kuckanjem po tastaturi.
Za sada ne razmisljam o prodaji stare masine ,dok ne vidim da li cu uspeti da se opremim susarom.Nova masina mi zahteva odvajanje kamencica a to moze samo pranjem.Opet pranje zahteva i susaru koja je inace postala neophodna zadnjih godina u vecim zasadima.Kao sto rekoh ,igranka bez prestanka.

pavicevic citat:

Turski lešnik ima lošiji ukus od našeg,mislim da im i agrotehnika ,kao ni prinos nisu naročiti.Radi se samo o velikoj količini i kalibraciji.Kupovao sam po 100gr.turskih lešnika,često budu užegli i neukusni,verovatno rod star godinu ili dve.Velike trgovce i firme što pakuju treba zaobići.Najmanji PDV je 10% već dve godine,biošopovi teško ulaze u PDV,treba videti po kojoj ceni oni dobavljaju od veletrgovaca,pa malo spustiti.Pokušavao sam da saznam,pošto imam firmu i radimo trgovinu(samo stočnu hranu,ali oni to neznaju),međutim ne daju ponude telefonom,ali sam sigira da nije ispod 800,pa bogami i do 1000din.

Pdv na hranu je 8% a ja sam pricao o pdv na uvoz robe.Mislim kada je lesnik u pitanju ,dogovor Srbije i Turske njega ne ukljucuje do unapred odredjene kvote.
Naravno da se pdv naplacuje u finalnom proizvodu ali na samom prelasku granice ,mislim da je i to iskljuceno.
Probao sam ja turski koji je odlican, jedne sorte,osusen i sav kao jedan-kalibrisan.

Stope PDVa su 10 i 20%,do pre dve godine bile 8 i 18%,znam zato što ga plaćam i dobijam izraženog na fakturama od dobavljača.Veletrgovac mora da plati PDV na svu robu koju fakturiše maloprodaji,umanjenu za njegov ulazni PDV,kako se minimalizuje to je druga priča.Pokušaću da saznam koliko biošopovi plaćaju lešnik u rinfuzu od veletrgovaca,mada i jedni i drugi kriju kao zmija noge.Na lešniku je marža katastrofalno velika,recimo od 800 po koliko su kupovali od mene do 1300 din.za koliko ga prodaju krajnjem kupcu.Na 200kg.razlika bude 100000din,što i nije malo.Mislim da nismo nemoćni da tome doskočimo,pogotovo onaj ko ima prinos preko tone jezgra.

Čuo sam da ova veleprodaja na Rakovici prodaje po 900din.
Inače za konzum je super kada ima više sorti zbog raznolikih aroma (+rimski koji je bez arome ali slatkast), meni treba kalibrator da bi krckalica radila optimalno. Verujem da konditori imaju striktne zahteve u vezi kalibracije ali meni oni nisu tržište jer nemam dovoljnu količinu (niti ću je imati od 1.2ha).

Nenade molim te ako možeš postuj neku sliku tog kalibratora sa rupama.

Lepo Vas je citati ovih dana i opet se svasta nauci. Kao sto sam u ranijim postovima pisao prosao sam sito i reseto i to samo iz dva razloga, lose materijalne situacije i kao drugo udaljenost zasada. Nisam siguran da sam objavio ali ja jos uvek nemam zastitnu ogradu oko parcele niti sistem za navodnjavanje, tako da se svasta desava tamo. Odrzavam njivu onoliko koliko mi finansije dozvoljavaju. Svaki put kada pozelim da posetim lesnikar to zadovoljstvo me kosta 1000 din. Imam coveka koji mi "odrzava" sve to ali ocajno i svaki put budem besan i hocu da ga razbijem, ali kada razmislim samo bih sebi uskocio u stomak a alternative nemam do neke rodnosti. Ove godine imam nameru zavrsiti ogradu i staviti sistem za navodnjavanje i pokusati izvuci neke subvencije od drzave. Moje petogodisnje iskustvo nikako ne moze da se poredi sa necijim ko ima zasad 10 i vise godina tako da tu skidam kapu. Postoje kvote na uvoz iz Turske u tonama ako se ne varam i do te kvote oni su oslobodjeni carine.

[/quote]Nisam na celoj povrsini proredjivao ,ne usudjujem se jer i samo podmladjivanje nisam radio blagovremeno pa sad mi samo fali jos i to.[/quote]


Pa to, drastično bi opao prinos na par godina da posečeš sve od jednom.

HorreumMagnum citat:

Čuo sam da ova veleprodaja na Rakovici prodaje po 900din. Inače za konzum je super kada ima više sorti zbog raznolikih aroma (+rimski koji je bez arome ali slatkast), meni treba kalibrator da bi krckalica radila optimalno. Verujem da konditori imaju striktne zahteve u vezi kalibracije ali meni oni nisu tržište jer nemam dovoljnu količinu (niti ću je imati od 1.2ha). Nenade molim te ako možeš postuj neku sliku tog kalibratora sa rupama.

Da te obavestim,konditori su u medjuvremenu postali najgori po pitanju otkupa.Cesto isplata im ide u onome sto prave, pa tako ako volis kolace i ostalu njihovu robu.....pritom ,da ne navodim kome-nema smisla, nudili su 750din i to nasa mozda i najveca konditorska fabrika.
U Spajizu mozes lesnik na veliko kupiti ispod 800din.

Pre možda i više od 10 godina razgovaram sa čovekom koji je tada bio komercijalista u jednoj firmi koja se uglavnom bavila pakovanjem prehrambenih proizvoda. Ja sam preko njega nabavljao kukuruz kokičar i jednom prilikom počnemo razgovor i na temu lešnika. Te godine je njegova firma kupovala lešnik-jezgro po 4,3 € franko Beograd. Uviz iz Italije - poreklo Turska. Tada još nismo imali sa Turskom onaj ugovor o kvoti za uvoz lešnika bez carine.
Veliki igrači uvek nađu način da ostvare ekstra profit, a to uvek ide na štetu proizvođača.
Prošle godine sam viđao po prodavnicama lešnik pakovan po 80-100 g poreklo Turska, godina proizvodnje 2012.

Trgovci i konditorske fabrike vole turski sto osim pobrojanih prednosti imaju fantasticnu osobinu skidanja ljuske u procesu pecenja i to je jedna od presudnih osobina u trgovini.
Ono sto im parira po tom pitanju a koje su i po kvalitetu bolje to su tonde i istarski, mada istarski zbog svoje velicine moze da ide samo u preradu.
Rimski i halski su po pitanju pecenja na zadnjem mestu.

tubravich citat:

Pre možda i više od 10 godina razgovaram sa čovekom koji je tada bio komercijalista u jednoj firmi koja se uglavnom bavila pakovanjem prehrambenih proizvoda. Ja sam preko njega nabavljao kukuruz kokičar i jednom prilikom počnemo razgovor i na temu lešnika. Te godine je njegova firma kupovala lešnik-jezgro po 4,3 € franko Beograd. Uviz iz Italije - poreklo Turska. Tada još nismo imali sa Turskom onaj ugovor o kvoti za uvoz lešnika bez carine. Veliki igrači uvek nađu način da ostvare ekstra profit, a to uvek ide na štetu proizvođača. Prošle godine sam viđao po prodavnicama lešnik pakovan po 80-100 g poreklo Turska, godina proizvodnje 2012.

Ne bih imao sta dodati.

Nekoliko crtica iz razgovora od pre 2 godine sa čovekom koji drži lanac poslastičarnica. Lešnik je bio samo jedna od usputnih tema, a malo više se razgovaralo o vozikanju motorima po okolnim planinama i bespućima obližnjih kontinenata.

- nije isto kad odeš u nabavku jednom mesečno i napuniš pik-apa sa 50 različitih artikala ili kad kod tog istog dobavljača povučeš samo tonu šlaga nedeljno.

- nije isto ako jaja kupuješ na pijaci ili ti ih svako jutro isporučuje farmer u koga imaš poverenja i koji ti više nije samo poslovni partner već i prijatelj.

- kod lešnika je kvalitet nešto što se podrazumeva i tu nema kompromisa. Nije isto kada sa 1 kg lešnika ukrasuš 800, 1000, ili 1200 parčića torte. Ako je lešnik sitan time vređaš kupca, a ako je previše krupan ode moja zarada.

...

Danas sam obišao moj zasad lešnika star 2 godine. Sadnice koje sam posadio pre 2 godine predstavljaju centralno stablo. Oko nekih su se pojavili lepi izdanci od kojih može da se formira pravilna vaza pa je sasvim ok da se odseče to "staro" centralno stablo. Oko nekih se nisu još formirali izdanci, ili ih ima svega 1-2 komada. Posmatrajući te biljke, došao sam na ideju da to centralno stablo, ne treba seći, već se ono može poviti u stranu pod uglom od 45 stepeni i fiksirati kanapom za neki metalni kočić poboden u blizini. Na taj način bi od tog stabla mogla da se dobije jedna kvalitetna grana koja će ostati u sastavu budućeg žbuna. Kad bolje razmislim, kapiram da bi bilo dobro da sam te sadnice prilikom sadnje, odmah sadio u nagnutom položaju od 45 stepeni, tako da one ostanu kao jedna od grana u budućem žbunu, a da se ostale grane u nizu formiraju od budućih izdanaka koji će kasnije izaći iz zemlje.

Voleo bih da iskusniji članovi foruma iznesu svoje mišljenje na ovu temu, čisto da vidim, da li razmišljam u dobrom pravcu.