ggm citat:

Bane ovaj sto je malo ocelavio mislim da nije ferocactus vec echinocactus grusonii ili samo grusonii. Mislim da on ne cveta ali ga vecina nas voli zbog njegovog loptastog oblika sa gomilom belih bodlji koje divno bodu Verovatno ce letos da se oporavi i jednom bude ovakav:

Stvarno ne mogu da smislim kako je ovako propao po vrhu!

Inace, jeste grusoni, samo nisi u pravu da ne cveta. Treba mu puno godina da dostigne zrelost ali kad dostigne - cveta. I bodlje mu normalno nisu bele vec zute. Ti sa belim bodljama su kultivari, prirodni imaju zaista lepe, zlatne bodlje.

Grusoni hoce da napravi izbojke ako mu strada vrh. Ja imam jedan sa cetiri glave. Veoma mi je zanimljiv jer su sve 4 iste velicine. Slikacu ga ovih dana pa cu podici fotku. Tako sam ga i kupio, ostecenog sa 4 mala izbojka.

Medjutim, ima jedna zanimljiva prica o grusoniju. Danas u prirodi ne postoji ni jedan jedini zivi grusoni na prirodnom stanistu. Poslednja 4 koja su preostala u Meksiku su bili preko 1 m u precniku i preko 1/2 tone teski. Pretpostavljalo se da su oko 400 g. stari.

Na zalost, vlada Meksika je odlucila da gradi hidroelektranu na toj lokaciji i trebalo je da voda potopi i ta 4 grusonija. Podigla se velika halabuka sa demonstrantima na licu mesta, ali nedovoljno velika. Ipak, vlada je odlucila da posalje vod milicije da rastera demonstrante. Medjutim, kad su dosli na staniste, komandiru su se tih 4 poslednjih Mohikanaca toliko dopali da je zaustavio operaciju dok im ne stignu porodice. Onda su se svi lepo uslikali sa grusonijima - potopili ih!

Okrutna sudbina, ali sta cemo. Udoban zivot trazi i svoje zrtve. Ne nase, naravno....

Pozdrav,
Joca

Oprostite sto o grusoniju pisem medju ferokaktusima ...

Izvinjavam se i ja na off prici o grusoniu ali nas je Bane povukao sa svojom slikom.

Joco pogresno sam formulisala recenicu kada sam rekla da grusonii ne cveta.
Mislila sam da u nasim kucnim uslovima verovatno necemo da vidimo cvet na njemu a to je po meni kao da nikada ne cveta

jocacirkovic citat:

Medjutim, ima jedna zanimljiva prica o grusoniju. Danas u prirodi ne postoji ni jedan jedini zivi grusoni na prirodnom stanistu. Poslednja 4 koja su preostala u Meksiku su bili preko 1 m u precniku i preko 1/2 tone teski. Pretpostavljalo se da su oko 400 g. stari. Na zalost, vlada Meksika je odlucila da gradi hidroelektranu na toj lokaciji i trebalo je da voda potopi i ta 4 grusonija. Podigla se velika halabuka sa demonstrantima na licu mesta, ali nedovoljno velika. Ipak, vlada je odlucila da posalje vod milicije da rastera demonstrante. Medjutim, kad su dosli na staniste, komandiru su se tih 4 poslednjih Mohikanaca toliko dopali da je zaustavio operaciju dok im ne stignu porodice. Onda su se svi lepo uslikali sa grusonijima - potopili ih! Okrutna sudbina, ali sta cemo. Udoban zivot trazi i svoje zrtve. Ne nase, naravno.... Pozdrav, Joca Oprostite sto o grusoniju pisem medju ferokaktusima ...

Mogli su i ovako da ih premeste na neko drugo mesto

jugoQ citat:

Mogli su i ovako da ih premeste na neko drugo mesto

Ako je verovati Edward F. Anderson i njegovoj knjizi The cactus family to se i desilo, tj. Meksička vlada je dozvolila univerzitetu (Universidad Nacional Autonoma de Mexico) da spase na "stotine" primeraka pre nego što je dolina potopljena (Zimapan, Mexico). Ima i slika tih spasenih primeraka.

Strana 73. Conservation of Cacti

Mirče, u kolikoj saksiji je tvoj fero? Ja sam se danas vraćala u GC Vidikovac, jer juče nisam imala para za njih Saksija je prečnika 12 cm, a biljke bez bodlji prečnika 10.



Zapravo sam se vratila zbog nekog trećeg, koji na kraju nisam kupila. Srce mi je ostalo i na njemu, ali je i ovo već previše

Lepotan levo na grupnoj ima dva pupoljka. Takav isti je bio sa gomilom pupoljaka i 2 precvetala cveta, ali je moj lepše forme Cvetovi su mu krem-bele boje sa braon štraftama po sredini latica.

Cena je 600 din, a bilo je još nekoliko vrsta. Taj sa duuuugačkim crvenim bodljama je neverovatno lep...

Lidija moj Fero je kao ovaj tvoj levi sa sirim bodljama, precnika je oko 16cm bez bodlji, a saksija je mislim 18 cm plitka a siroka.... cena mu je 1500din.

Uh Mirče, pa to je strava!

Btw Kikca misli da je levi Ferocactus latispinus (Recurvus v. Greenwoodi), a i meni liči.

www.cactus-art.biz/sch...woodii.htm

a desni Ferocactus stainesii var. pilosus

www.cactus-art.biz/sch...ilosus.htm

Rekla bih da je tvoj kao moj desno na grupnoj fotki, tj. stainesii. Ima te čupice ispod osnovnih bodlji, a i kod njega su bodlje šire - pogledaj krupni plan. Nego je mlađi, pa deluju uže

p.s. na sve i jednoj saksiji piše - ehinokaktus grusoni Jeste da se kao neka starija imena i "nadimci" pojavljuje ehinokaktus, ali svakako ne i grusoni.

....

Malo sa čitala o ova dva koja imam. Za Ferocactus pilosus, koji ima i Mirče, piše da voli puno svetla, ali ne previše dnevnog sunca. Za razliku od drugog - Ferocactus latispinus, koji traži puno sunca.

Što se stainesii-a tiče, upravo sam pročiala u mojoj knjizi "Cactus and succulents, a care manual" da je jedan od najvećih i najlepših ferokaktusa, raste do 2,5 m i da cveta baš kao na fotki koju si ti skinula sa neta. Jedini je problem što mora da bude jaaaako veliki da bi cvetao, a raste polako.

Latispinus raste do 30 cm i cveta relativno mlad.

Što se tiče kiselog supstrata, nisam na netu našla da traže nešto posebno kiselo. Spominju se vrednosti od 6 do 7, a to je jako blago kiselo. Ovi su posađeni u rekla bih kiseliji supstrat, s obzirom da je crvena boja obično pokazatelj da je supstrat kiseo..

Lidija citat:

Uh Mirče, pa to je strava! Btw Kikca misli da je levi Ferocactus latispinus (Recurvus v. Greenwoodi), a i meni liči. a desni Ferocactus stainesii var. pilosus Rekla bih da je tvoj kao moj desno na grupnoj fotki, tj. stainesii. Ima te čupice ispod osnovnih bodlji, a i kod njega su bodlje šire - pogledaj krupni plan. Nego je mlađi, pa deluju uže p.s. na sve i jednoj saksiji piše - ehinokaktus grusoni Jeste da se kao neka starija imena i "nadimci" pojavljuje ehinokaktus, ali svakako ne i grusoni. .... Malo sa čitala o ova dva koja imam. Za Ferocactus pilosus, koji ima i Mirče, piše da voli puno svetla, ali ne previše dnevnog sunca. Za razliku od drugog - Ferocactus latispinus, koji traži puno sunca. Što se stainesii-a tiče, upravo sam pročiala u mojoj knjizi "Cactus and succulents, a care manual" da je jedan od najvećih i najlepših ferokaktusa, raste do 2,5 m i da cveta baš kao na fotki koju si ti skinula sa neta. Jedini je problem što mora da bude jaaaako veliki da bi cvetao, a raste polako. Latispinus raste do 30 cm i cveta relativno mlad. Što se tiče kiselog supstrata, nisam na netu našla da traže nešto posebno kiselo. Spominju se vrednosti od 6 do 7, a to je jako blago kiselo. Ovi su posađeni u rekla bih kiseliji supstrat, s obzirom da je crvena boja obično pokazatelj da je supstrat kiseo..

Levi svakako jeste latispinus a za desni nisam siguran. Ima ih dosta koji jako lice jedan na drugi a uzgred su i varijabilni. Varijabilan je, i to prilicno, i latispinus ali tvoj je 'pravilno' nabildovan.

Sto se tice svetlosti, nemaj uopste dilema. Na nasoj geog. sirini ne moze biti previse sunca osim ako je biljka neadaptirana na sunce, tj. naglo se iznese a bila je u senci. Sto vise sunca - to lepse i gusce bodlje. I, kao sto rekoh, najlepse se dobijaju u kasnu jesen.

Supstrat: zaista je bolje da je blago kiseo ali ce i neutralan uspesno preziveti. Da bi dobila blago kiseli supstrat, nabaci malo kore od cetinara u neutralni supstrat za kaktuse. Ja tu tehniku standardno koristim. Napravim neutralni supstrat za sve pa onda dodajem zacine ako treba.

Za kiseli koristim smrvljenu, poluraspadnutu borovu koru. Osim nje koristim i raspadnutre iglice. Kad prolazis letos kroz neku cetinarsku sumu, parkiraj auto, uzmi najlon kesu (deo opreme za auto svakok postenog kaktusara) pa zadji malo u sumu. Nadji mesto gde nema trave, ili bar ne puno, pa razgrni gornji sloj suvih iglica. Ispod se nalazi sloj poluraspadnutih do raspadnutih pa to pokupi. Te iglice na oko ne izgledaju lepo ali su sasvim OK. Kad dodjes kuci, pokvasi ih malo obicnom vodom da se ovlaze, pa nalij rastvor fungicida i rastvor insekticida i ostavi tako da stoje. Desetak dana zatvoreno a posle otvori da se susi. Naravno, vodices racuna o karenci tih xxxcida. Ja po pravilu skupljam materijal preko leta a koristim ga tek sledeceg proleca.

Mozes, naravno, koristiti i neki nakiseli supstrat koji se kupuje gotov po cvecarama ali meni je muka od tih supstrata i posledica po kaktuse.

To u cemu su sada zasadjeni je verovatno kokosov supstrat i odlican je za uzgoj u kontrolisanim uslovima pod uslovom da se biljka u razumnom roku proda. Ja sam malo eksperimentisao i sa tim supstratom i kaktusima. Rezultati nisu negativni ako se pridrzavamo pravila igre ali nisu ni bolji nego u uobicajenom kaktusarskom supstratu. Zapravo, pod odredjenim uslovima, kod vecine kaktusa nema velike razlike tako da cu i dalje nastaviti sa standardnim supstratom kod kaktusa a kokos ostaje u prednosti za zelene 'kupusare'.

Pozdrav,
Joca

Najjednostavnije je do kiselog supstrata doći tako što ćete normalan supstrat zalivati kišnicom.

Kiša je prirodno kisela zbog prisustva ugljenične kiseline - H2CO3 (dobija se reakcijom između ugljen dioksida i vode -> H2O + CO2 -> H2CO3 i osnovni je sastojak npr. gaziranih napitaka).

Prosečan pH kiše je 5.6, ali ide i do 4.2-4.4 u zagađenim sredinama. Ugljenična kiselina je slaba kiselina, a u zagađenim sredinama, gde je puno automobila, kao dodatak pojavljuju se i azotna i sumporna kiselina, zbog prisustva sumpor-oksida i azot-oksida, koji se rastvaraju u vodi-kiši.

Zemljište inače samo po sebi neutrališe kiselost kiše, ali kako je u miksu za kaktuse većina uglavnom pesak, tada će kiselost zavisiti više od kiše, a manje od supstrata. Ako ima krečnjaka, tada dolazi do neutralisanja kiselosti.

Da pojednostavim, ako zalivate kišnicom ili ako kiša zaliva biljke, dobićete kiseliji supstrat.

VladaR citat:

Najjednostavnije je do kiselog supstrata doći tako što ćete normalan supstrat zalivati kišnicom. Kiša je prirodno kisela zbog prisustva ugljenične kiseline - H2CO3 (dobija se reakcijom između ugljen dioksida i vode -> H2O + CO2 -> H2CO3 i osnovni je sastojak npr. gaziranih napitaka). Prosečan pH kiše je 5.6, ali ide i do 4.2-4.4 u zagađenim sredinama. Ugljenična kiselina je slaba kiselina, a u zagađenim sredinama, gde je puno automobila, kao dodatak pojavljuju se i azotna i sumporna kiselina, zbog prisustva sumpor-oksida i azot-oksida, koji se rastvaraju u vodi-kiši. Zemljište inače samo po sebi neutrališe kiselost kiše, ali kako je u miksu za kaktuse većina uglavnom pesak, tada će kiselost zavisiti više od kiše, a manje od supstrata. Ako ima krečnjaka, tada dolazi do neutralisanja kiselosti. Da pojednostavim, ako zalivate kišnicom ili ako kiša zaliva biljke, dobićete kiseliji supstrat.

Zvuci logicno, ali stvar nije bas tako prosta ma koliko je pojednostavili. Taj metod koji ti preporucujes se moze jos jednostavnije postici i 'Humisolom' ako neko, kao na pr. ja, nema mogucnost da skupi pristojnu kisnicu. Ja bih preporucio onima koji mogu da to rade obavezno leti kad je kisa pracena munjama i gromovima.

Ali stvar nije u tome. Naime, da li ce supstrat biti kiseo ili alkalican je stvar njegovog sastava. Da li ce imati elemata koji sa nekom kiselinom daju anijone ili katijone. Sve biljke potrebuju i jedne i druge elemente ali neki kaktusi potrebuju vise elementaa koji stvaraju jedne a drugi druge. Kiselina, ugljena ili limunska ili sircetna ili azotna, fosforna a radije od svih humusna, ce od tih elemenata napraviti odgovarajuci jon ali nece stvoriti elemnat ako ga nema. Stoga kad se kaze da je potrebno da supstrat bude kiseo ili alkalican, ne misli se na prisustvo kiseline ili baze u njemu vec na njegove reakcije sa njima. Naravno, i tu je statistika maksimalno prisutna jer supstrati nisu homogene materije.

Humusna kiselina je najpovoljnija, to stalno ponavljamo, zato sto stvara jone koji su za biljku najoptimalniji. Inace, voda za zalivanje se moze neutralisati/zakiseliti vrlo dobro i mesavinom azotne i fosforne kiseline sto daje puno nitrata i fosfata. Tako se nekako prave i jeftinija vestacka djubriva. Ali, to je posao za iskusne hemicare, sa jakim kiselinama se nije igrati i ovo nikako nije preporuka vec samo uzgredna informacija.

Pozdrav,
Joca

Joco, Vlado, hvala puno na informacijama Ja kišnicu mogu da skupim, ali ne uvek i ne dovoljno da bih stalno zalivala njom acidofile. Na žalost, kola ne vozim, pa ću u šetnju kroz borovu šumu vrlo teško... Jedino donekle prirodno što mogu da obezbedim je opet kupovna borova kora u supstratu za orhideje, ali ona nije poluraspadnuta. I naravno - supstrat za acidofile.

A ferokaktusi su posađeni u nešto što do sada nisam videla. Saksije su teške tonu, a supstart je, čini mi se, neko kamenje posuto crvenim prahom, valjda kiselom zemljom.



I inače koristim Humisol za biljke, on ima 15% huminske kiseline, nadam se da je to dovoljno, ne znam koliko ima taj koji vi koristite Joco?

Mirka podigla temu i za cas ima 5 stranica.
Posle jesenjih gymnica ferosi su zimski kaktus hit.
Lidija bas su lepi i kada bi ti onaj otvorio jedan cvetic bilo bi divno.
Da se overi i ova tema sa cvetom ferocactusa

Nema opustanja mora da se radi
I moja saksija je teskaaaa ja sam mislila da je od vode posto od onih bodlji ne mogu stici do supstrata naziru se neki kamencici i jos nesto

Eh da molim dobrovoljca za presadjivanje na prolece... ovaj opasno napada

Na žalost ne mogu ponuditi sliku cvijeta već samo nedozrelih čahura sa sjemenkama. Čekam ih od ljeta da dozriju (fotografirano je ljeti). Zna li netko koliko taj proces traje kod Ferocactusa?

Ni ja tebi ne mogu da ponudim odgovor, bar ne za sada Ali mogu da ti predložim da skineš i rasečeš jednu semenu kapsulu, ako to već niste uradili, čisto da vidiš u kojoj je fazi. Zašto u stvari mislite da nije zrelo?

Ali mogu da predstavim novog lepotana u družini - ponosna vlasnica Ggm