To je taj:

Neka ipak Pibone moj kaktus lici na tvoj moj nema takve''bore'' na sebi kao tvoj.

Pas sto sam se vratio sa takmicenja iz veslanja. Dobili som srebrnu medalju. To je bolo cinimi se medjunarodno takmicenje.

Cestitam medalju!

Havala

cestitam i ja na medalji

a ako te zanima kako da uzgajas svoj lithops evo ovdje su pisali o uzgoju

www.svetbiljaka.com/Fo...thops.html

Mihajlooo citat:

Pas sto sam se vratio sa takmicenja iz veslanja. Dobili som srebrnu medalju. To je bolo cinimi se medjunarodno takmicenje.

Hej pa onda dali neko zna nesto o uzgoju kamencica i ''proklijalog krompira''

Pa preko wpt-a si me pitao:
Nešto o uzgoju ,,mozgića,,,da li dolazim u NS i da li imam tephrocactus...

1.nemam tephrocactus
2.ne dolazim u NS
3.E sada owako.Ti se me na pwt pitao da napišem nešto o uzgoju ,,mozgića,,.Ne znam šta ti računeš pod tim ,,mozgić,,.Da li misliš na MAMMILARIA ELOGANTA CRISTATA ili na owaj twoj LITHOPS???
Skoro swi mammilariu eloganta cristatu zowu,,mozak,, ,a lithopse ,iako imaju pore kao mozak,zowu žiwi kamen stim što pod žiwim kamenom može da se podrazumewa i pleiospilos.
Ipak mammilaria wiše liči na mozak,a lithops na kamen.
Ja imam mammilariu,a lithopse nemam,ali znam od prilike kako to ide teoretski.

Za mammilariu:
One su jedna od najboljih i najlakših wrsta za održawanje jer nisu toliko zahtewne i preporučuju se swim kktusarima početnicima.
Zimi mirowanje,leti sunce,malo wode,ponekad prihrana,zaliwanje na petnaestak dana i to ti je to.

Za lithopse to to ide owako:
Njihowo održawanje se weoma malo razlikuje od održawanja ostalih sukulenta.
PREPISAĆU TI TEXT O LITHOPSIMA KOJI SE NALAZI U TEXTOWIMA NA FORUMU:

Karakteristike i nega:

Lithopsi su sukulente poreklom iz južne Afrike gde se vrlo teško nalaze u prirodi, zbog neprepoznatljivosti. Danas je poznato 35 vrsta Lithopsa sa vise podvrsta i varijacija.

Žive u proseku 30-40 godina ali moramo da se odredjenih pravila pridržavamo. Lithopsi su deca sunca - njima pripada najsvetliji deo prozora, terase ili staklenika. Najpovoljnija je južna i zapadna strana sveta zbog potrebe u svetlosti.

U stakleniku se nikad ne stavljaju ispod samog stakla, na visećim stalažama zbog ekstremnih temperatura.
Obavezno voditi racuna o vegetacionom ciklusu Lithopsa. Rast Lithopsa je od aprila do oktobra. U proleće Lithopsi odbacuju staru "odeću" (novi Lithops izlazi iz sredine starog koji ugine i osuši se).

U julu i avgustu je letnja pauza u vegetaciji. U jesen dolazi do porasta Lithopsa i cvetanja.Od novembra do marta je period mirovanja sa temperaturama od minimum 4-6 do maksimum 10-12 stepeni.
U periodu mirovanja se biljke pripremaju da odbace staro telo Lithopsa i da izbije novo. Vrlo je verovatno da iz jednog tela iduće godine izbiju dva nova telašca. U proleće mlada tela moraju da se zaštite od sunca.

Najveće štetočine kod Lithopsa su korenove vaši, koje možemo uništiti rastvorom insekticida (confidor wg70 od Bayera). Poželjno je pred zimu jedno zalivanje sa ovim rastvorom zbog "bolje sprečiti nego lečiti".


Zalivanje:

Zalivajte kišnicom, ali oprezno, jer Lithopsi zahtevaju sasvim malo vode. Od malo vode Lithopsi neće da uginu, a od mnogo može nastati mnogo problema pa da dodje i do uginuća biljke.

Prvo polivanje je u proleće kad nova biljka potroši svu vodu i hranljive materije iz stare biljke. Posle polivamo svakih 14 dana, kad je vrućina uzastopno sedam dana. Lithopsi se lako prepoznaju kada imaju nedostatak vode.

Na telu se prepoznaju brazde i brazdice (kao kod suve šljive) to je siguran znak za polivanje.
Zimi možemo isto sa vrlo malo vode da ih polijemo 2-3 puta za 5 meseci, kada su sunčani dani. Djubrenje ne praktikujemo, jer uglavnom sta im treba je u substratu.

Presadjivanje i razmnožavanje:

Često presadjivanje Lithopsa isto nije preporučljivo. Pošto Lithopsi imaju dugačak koren preporucljivo je da saksijice budu 80mm visoke. Zemlja je mineralni substrat, dobro propusni sa vrlo malo zemlje. Na dnu saksije drenaža od ciglica. Gornji sloj substrata se pokrije sa peskom veličine 1-4mm. Razmnožavanje je skoro isključivo semenom. Za dobijanje semena potrebno je dve biljke iste sorte koje cvetaju u isto vreme, jer Lithops nije samooplodan. Pikiranje sejanaca je u drugoj godini. Prvo cvetanje Lithopsa je u 3-4 godini od setve.


Mit o Lithops Steineckeana

Za Lithops Steineckeana postoji jedna interesantna priča. U rasadniku Steinecke, Ludwigsburg kod Stutgarta, prvi put se pojavljuje izmedju sejanaca Lithopsa pre dvadesetak godina. Seme se najverovatnije našlo medju ostalim semenom drugih sorti Lithopsa. Nije imalo nikakvih posebnih obeležja, nije moglo sa sigurnošću da se utvrdi odakle je i odakle potiče to seme. Te godine svo seme je došlo iz južne Afrike pa se pretpostavlja da je ono isto bilo iz tog kraja. Posle je pretpostavljeno da je Lithops Steineckeana jedan hibrid. Po istraživanju osobina i izgleda pretpostavka je da su roditelji hibrida Lithops Ruschiorum i Lithops Pseudotruncatela. Ali čudno je iako ova sorta Lithopsa postoji da nikad nije pronadjena na prirodnom staništu. Mnogo botaničara (dr. Hendrik W. de Boer, B.Fearn i Ernst E, Fritz) koji su ispitivali ovu sortu, probali su sa ukrštanjem ove dve navedene sorte da dobiju Lithops Steineckeana ali to nisu nikad uspeli. Takodje svetski expert Steven Hammer ukrštanjem Lithopsa i Conophytum Calculus nije dobio željenu sortu. Hammer ne isključuje mogucnost da su roditelji Lithops Steineckeana već bili hibridi. Kod ove sorte je vrlo teško nicanje (od 7 dana do 3 meseca). I tako mit Lithops Steineckeana živi dalje, došao iz daleka, a ne postoji u prirodi.

Mislo sam na mammilariu.I puno ti hvala ali mi trebaju i upustva za tephrocactus.

Za tephrocactus nista posebno. Moj je zimu proveo na hladnom bez vode. Sada sam ga potopila omaskom i nista mu nije. I nije nesto zahtevan. Mislim da mu nije potreban poseban tretman. Isto kao za sve kaktuse!!

mislim da njemu ne treba ništa posebno,ali woli malo wiše swetla i možda malo manje wode nego ostali.DA LI SAM U PRAWU?????

A sta je to pikiranje???

Pa kada poseješ sejance u jednu posudu oni ne mogu swi zajedno da rastu tu weć moraš da ih posebno posadiš u weću saksijicu.
To presađiwanje sejanaca(rasada) u weću posudu naziwa se PIKIRANJE