Vrsta koja voli laka pjeskovito ilovasta zemljišta, umjereno vlažna i dobro propusna.

Evo još jedne naše slovenske, rekao bih, da je druga po veličini u Sloveniji. Raste kraj Novog Mesta:

Dvorac Pišece , Slovenija

Dobro je što su sekvoje sađene i u ovim našim krajevima. Gledao sam reportažu pre neki dan da su danas najveće i najstarije sekvoje na zemlji ugrožene velikom sušom koja već četvrtu godinu pogađa Kaliforniju i planine Sijera Nevade.

Na Jastrebcu oaza sekvoja razne starosti. Za neke radnici šumskog gazdinstva kažu da su oduvek tu, odnosno da su posađene pre nego što su se zaposlili, a to znači 30 godina. Sudeći po šišarkama, starije su mnogo više.
Ove tri imaju prsni prečnik preko 1m



Ispod njih je bilo šišarki različitog stepena zrelosti



Na nekoliko lokacija su grupisane po tri do pet komada kao i duž šumskog puta nešto nalik na drvored.



Ove tri (na snimku je treća zaklonjena) izgledaju najvitalnije.



Kod većine ima prilično suvih grana, neke su se skroz osušile, a prema rečima radnika koje sam zatekao kod planinarske kuće, na samomm vrhu Jastrebca postoji jedan primerak koji je od ovde prikazanih mnogo veći, ali je u jadnom stanju. Šumski put do vrha je razvaljen pa sam odustao od dalje avanture. Zadovoljio sam se sa skupljenim šišarkama sekvoje i kriptomerija koje sam našao u blizini. Šišarke su inače pune semena, pa videćemo kako će se pokazati rezultati setve.
One su poreklom iz šumskog rasadnika koji se nalazi pored planinarskog doma. Nemaju ih više u ponudi, šteta, ali zato ima semena

Hvala što si podelio ovo sa svima. I ja sam po celoj Srbiji video na desetine sekvoja za koje ljudi i ne znaju da su sekvoje. Nažalost, sekvoje zahtevaju ogromnu količinu vode, pogotovu kada su starije, a kod nas je više od 10 godina, do prošle godine, bila izrazit period suše, što je mnoge sekvoje pobilo, a najčešće veoma oštetilo(počele su da se suše od vrha pa na dole). To je otprilike njihova sudbina u Srbiji, zbog naše klime. Rastu lepo prvih 10 godina, onda počinju da kržljaju zbog nedostatka vode, muče se do tridesete godine, i onda polako počinju da propadaju. Sekvoje bi trebale da se sade negde de ima vode u izobilju, u dolinama reka. Prelepa drveta, ja imam 3 komada, sada su oko 1.5m, porasle su ove godine preko 50cm u visinu i dosta u širinu.

Za neverovati je ali količina padavina Yosemite nacionalnog parka na planinskom lancu Sijera Nevada, koji je inače srce područija na kojem prirodno rastu sekvoje, iznosi 930 mm godišnje. To se skoro u milimetar poklapa sa prosečnom godišnjom količinom padavina u Srbiji.
Sad se postavlja pitanje što onda i kod nas sekvoje ne rastu tako dobro.
Ovo drveće ima jako čudnu fiziologiju. Znatno više zavisi od vode koju unese preko iglica nego putem korena. A na tom delu Sijera Nevade magle su jako česte, svakodnevne.

Drveni ispada da bi u mom kraju onda uspevale,uopšteno po kotlinama jer magle su tamo česte.
Evo jedna fotografija koja će dočarati kako izgleda moj kraj izjutra kad je magla. Samo naselje i okolna sela koja su niža se bukvalno ne vide gledana sa neke više tačke. Mada se magla diže i tamo, na slici vreme je oko 8 ujutru.
Evo sad se mislim da nabavim sad ili neku sadnicu ili seme pa da probam pored moje pojate da posadim. Da ne bude samo jasena, inače tamo kolika da je suša vode ima. Bar mi stari bunar tamo uvek ima vode i vrlo često je pun a dubok je desetak metara ako se ne varam. Nisam siguran jer ga ne koristimo.

Pa verovatno bi bile uspešnije nego negde na suncu i vetrometini. No ne treba se zavaravati. U Srbiji (i ovom delu Evrope uopšte) ne postoji lokacija na kojoj bi se sekvoje osećale kao kod kuće.Toliki nivo vazdušne vlage se može očekivati samo u okeanskoj klimi. U Evropi sekvoje odlično napreduju na Britanskim ostrvima, kontinentalnoj atlanskoj obali, jugozapadnoj Skandinaviji...

Ove sekvoje sa Jastrebca su svega 15 km od Kruševca. Nisam pitao za nadmorsku visinu, ali ono što sam primetio je da nema prirodne populacije četinara, samo sporadično se pojavljuju borovi i smrče. Čak ni oni ne izgledaju sjajno. Jedino grab i bukva su u standardnoj formi.

Pretprošle godine sam sa prijeteljima planinario jedan dan na Jastrebcu i bio sam prijatno iznenađen koliko ima različitih vrsta drveća i koliko je Jastrebac šumovita planina. Prvi put sam video šumu velikih tuja u prirodi i to prilično gustu... Breze su na Jastrebcu takođe fascinantne...

Zna li neko, da li ima negde u Nisu ovo velicanstveno drvo? Bas bih voleo da se igram sa semenkama, eventualno i reznicama do godine

Uff kad bi imalo u Nišu došao bih i ja u potragu Nego naskovicu jel ima mozda taksodijuma u Nišu? Trebale bi mi semenke, kupio sam pre ali jako slabo nikle pa imam samo 2 sadničice a hteo bih jedno 20-ak. Samo mnogo bi mi izašlo seme, msm nije nešto preterano mnogo ali ipak ne bih dao toliko koliko se traži.

Uh ne znam, ima nesto slicno pored moje bivse zgrade, a svakako mi je oept u komsiluku. Uslikacu pa saljem slike. Mozda nije to al ovako napamet ne mogu nista da kazem

Ako već tražiš taksodijum, onda požuri, šišarke se već uveliko prosipaju