a koja vrsta je onda ružino drvo?

šaptačica_drveću citat:

a koja vrsta je onda ružino drvo?

Jednostavno drvo kome je cvet ruza a moze upotrebno da se koristi u stolarstvu ne postoji. To su sve trgovacka imena koja su najverovatnije izmislili trgovci-kolonisti pri kontaktu sa drvenom gradjom (videli ljudi dasku onako lepu, crvenu i rekli ovo bi moglo da se zove ruzino drvo, a jos dobro i zvuci). Inace se mogu jedino i pravilno razvrstati po latinskim nazivima npr. Dalbergia latifolia Rexp. (Leguminosae) Istocnoindijsko ruzino drvo, veoma cenjeno.
Podatke sam koristio iz Sumarske enciklopedije JLZ Zagreb.

Moje izvinjenje za informaciju koju sam dao da se plantazne sume Americkog oraha u Vojvodini i Slavoniji rade tako sto se ukrsta orah sa topolom. To nije istina, jednostavno to je americki divlji orah.
Pozz.

nisam ni primetio da si to napisao..?

Ružino drvo je prevod od rosewood.
I kao sto reče Roburbor nema veze sa ružama. Ovo ime odnosi se na vise desetina različitih vrsta iz tropskog pojasa. Zajednicko ime je to da imaju jako lepu strukturu, tvrdi su i dobro se uglačavaju, poliraju. Najčešće su u crvenim tonovima ali nije neophodno. Evo sta se dobije kada se Googlu ukuca rosewood-
www.hobbithouseinc.com...20misc.htm
Ko voli drvo sa raskošnom strukturom obavezno nek pogleda ove sličice.

pozdrav svima!

planiram praviti krov nad terasom i mislio sam staviti hrastove trupce (fi 20cm,susene cca 1-1,5godina) kao stupove,ali posto ih nisam u mogucnosti nabaviti šumarski radnik mi je sugerirao divlji orah!
i njega bi kao i hrastovinu sušio cca 1,5godinu pa me zanima kakva mu je otpornost na vanjske utjecaje(zima,mraz,sunce,gljivice...)?
i koje jos drvo bi bilo pogodno za stupce?
...ostala građa(rogovi,podroznjace...) ce biti od jelovine....

puno hvala.....

spoki007 citat:

:bye2 pozdrav svima! planiram praviti krov nad terasom i mislio sam staviti hrastove trupce (fi 20cm,susene cca 1-1,5godina) kao stupove,ali posto ih nisam u mogucnosti nabaviti šumarski radnik mi je sugerirao divlji orah! i njega bi kao i hrastovinu sušio cca 1,5godinu pa me zanima kakva mu je otpornost na vanjske utjecaje(zima,mraz,sunce,gljivice...)? i koje jos drvo bi bilo pogodno za stupce? ...ostala građa(rogovi,podroznjace...) ce biti od jelovine.... puno hvala.....

Bilo bi dobro da preciziraš šta je to tačno "divlji orah". Njegov latinski naziv.
Divlji orah može da bude crni orah (Juglans nigra), kvalitet njegovog drveta je od prilike kao kod domaćeg oraha. Možda malo lošiji. Znam da se orahovina koristi za izradu skupocenog nameštaja a kakva je kao građevinski materijal to mi nije poznato.
A i kiselo drvo (Ailanthus altissima) se često naziva divlji orah ali mislim da ti ovo drvo ne bi bilo pogodno za stupce.

dali bi bolji izbor bio bagrem?

a zaš ti izmišljaš toplu vodu kad sav ostali svijet to radi od jelovine?

da ne bi bilo zabune i da moj odgovor ne bi shvatio kao mjerodavan, nisam stručnjak za tehnološke osobine drveća - samo logički razmišljam

1.ne zelim imati kao svi....
2.zelim okrugle stupove,a ne kvadratne...
3.zelim natural look

samo zelim znati koje je najpostojanije drvo na vanjske utjecaje...

Onda ti je bagrem pravo rešenje. Bagrem je izuzetno otporan na spoljni uticaj, čak i u stalnom kontaktu sa zemljom bagrem sporo truli. A sem toga je i vrlo čvrst ako je pravilno osušen.
Drugo rešenje je to što ti je rekla šaptačica: jela, bor i druge četinarske vrste koje su takođe otporne zbog velikog sadržaja smole. Mada ja baš nisam siguran koliko su jelovina i borovina čvrsto drvo.
Možda ipak najbolje bagrem.
Bilo bi dobro da se javi Roburbor, on sigurno znao.....

pa ti lijepo opali smrekovu oblicu - imat će one lijepe čvorove, a tu i tam će pokoji i ispasti; možeš koji pršljen i ostaviti da ti služi ko vješalica; bit će jedinstveno

vjerujem da je bagrem izdršljiv; nekad se on sadio kraj vinograda i koristio se za izradu kolaca za vinograd. sjećam se tih kolaca...
jedino nisam sigurna koliko se od njega može dobiti pravilna oblica.

spoki007 citat:

1.ne zelim imati kao svi.... 2.zelim okrugle stupove,a ne kvadratne... 3.zelim natural look samo zelim znati koje je najpostojanije drvo na vanjske utjecaje...

Nije mi jasno ko ce ti uraditi okrugle stupove na duzinu od recimo 2,5 metara?
Natural look dobijas sa svakim prirodnim materijalom...
Najbitnije je da je drvo zasticeno od direktne kise, pogotovo u donjem delu koji je naslonjen na pod i gde se eventualna voda zadrzava i samim tim prouzrokuje trulez...
Ako je ugrozenije onda se sigurno preporucuje bagrem kao dugotrajnije resenje a ako je zasticenije onda moze i jelovina sasvim normalno.

Vojvoda citat:

Inace neko je pomenuo da parce g. drveta je jedino koje tone u vodi. Ja mislim da je i dokazano da samo drvo ,,simsira,, tone i od njega se prave bucke za buckanje u ribolovu. Specificna tezina simsira je cak priblizna nekim metalima. Pozdrav.

Gvozdeno drvo sigurno tone u vodi. Za šimšir ne znam ali znam da pored gvozdenog drveta drenovina takođe tone a i neke tropske vrste (abonos na primer) imaju drvo teže od vode.

Prijatelju drveni ,ne vredjam samo bi te zamolio da mi objasnis sta je to ,,abonosovina drvo,,. Mislim i odlicno se razumem u ove stvari da ime ili pojam abonosovine potice od drveta koje je vekovima stajalo u vodi bez prisustva kiseonika. U drvno preradjivackoj industriji pod pojmom abonos se kaze bilo koje drvo koje je u zemlji ili vodi stajalo od pre nekoliko vekova i nije istrulelo. Pre 20 -ak i vise godina prilikom poplave Juzna morava je na obalu izbacila stablo ili trup smrce precnika cak 140 sm. Bilo je tvrdo i potpuno zdravo kao da je skoro odseceno. Dolazila je i televizija jer nigde u precniku od 100 kilimetara nema stabla smrce veceg precnika od 60 sm . Zakljucak je kako su rekli da je iz ,,tursko vreme,,. Kasnije sam cuo da ga je odkupio kombinat za preradu drveta tu u Leskovcu. Svi prisutni su ga sa cudjenjem gledali a sam ing. sumarstva je reko novinarima da je abonosovina od smrce. Inace moze biti od bilo kog drveta. Izvini jos jednom mozda si u pravu a za dren -probaj ne tone ni slucajno. Pozdrav.