drveni citat:

A jel ostaje patuljast?

Čuvam etikete od biljaka koje sam kupio. Ovaj Ilex sam kupio kao holandski uzgoj pre 3-4 godine i na etiketi piše da naraste oko 1,5 m. Kod mene je jedva porastao do oko 50 cm zato što je stalno bio nekako bolešljiv ali je zato svake godine "bujno" cvetao (ako se to može reći za ilex) na polugolim i golim grančicama. Sad pomišljam da bi možda bio napredniji da je kod mene zemlja kiselija. Možda je taj hibrid acidifilan.

Ilex x meserveae "Blue Angel" je ipak acidofil. Najlagodnije se oseća pri pH 5,6-6,5. Heliofit je a podnosi i šarenu senku.
Ilex aquifolium je izraziti acidofil optimalno je pH 4,0 - 5,5. Obično svi kupe uvozne primerke u saksiji sa kiselim supstratom i kad ga presade on stane sa rastom i teško napreduje uz to je i izraziti sciofit, znači celodnevna senka. Nagla promena pH i direktno sunce smanjuju mu imunitet pa je podložan bolestima. U takvom stanju šoka ranije počinje da plodonosi što dodatno utiče na sporiji rast.
Da se razumemo, obe ove vrtste će rasti u našim uslovima, ali daleko je to od genetskog potencijala koji poseduju.

Kod mene Ilex aquifolium odlicno uspeva (4-5m,25 god stari) u uslovima u kojima su mi brojni acidofili i "poluacidofili" propadali, u neutralno-baznoj zemlji i na punom suncu. Drveni je svedok, cak je i uzimao ove godine reznice (u julu) od mog matorog Ilex aquifoliuma. Ne znam da li je uspeo nesto da ozili, jer je uzeo istovremeno i reznice od velikog primerka koji raste u Dunavskom parku u slicnim uslovima. Ilex aquifolium se ovde pokazao daleko otporniji na krec u zemljistu nego magnolije grandiflore, koje u mom kraju nikako ne uspevaju bez (radikalne) promene zemlje.

Da. Poznati su mi primerci u Somboru sličnih dimenzija kao tvoj i ne mogu da nađem logičnu vezu između opteg stanja i izgleda grma i tipa zemljišta i položaja.
U prvom momentu mi je palo na pamet da se ne radi o Ilex aquifolium već o nekom drugom vrlo sličnom ileksu što je vrlo lako moguće. Konsultovao sam i brojnu literaturu koja ide u prilog niske pH vrednosti, ali adaptaciona sposobnos je nešto što me posebno zanima kod ovakvijh slučajeva.
Ovih dana ću se pozabaviti determinacijom svih ileksa koje mogu da vidim u Somboru pa ćemo prokomentarisati.

I ja sam u "starijim" knjigama ( domaca i strana izdanja iz prošlog veka ) nalazio podatke o izraženoj acidofilnosti i sciofilnosti I.aquifolium. Mislim da je tu bilo dosta prepisivanja a da su takva svrstavanja sada ređa jer u eri savremenih brzih (audiovizuelnih) komunikacija ima puno dokaza koji mogu demantovati tvrdnje o striktnoj acidofilnosti. Kod mene, bilo je slučajeva da su čak i starije lovorvišnje pokazivale u nekim delovima krošnje i na nekim vrhovima grana znake hloroze koja se manje ili više uspešno rešavala spontano ili đjubrenjem gvožđem ili odsecanjem grana ali ileksi aquifoliumi su mi uvek bili savršeno napredni i TANMOZELENI do poslednjeg lista. Imam i nekoliko klijanaca (spontanih semenjaka) koji su takođe savršeno sjajni, tamnozeleni. Nikli su divlje i godinama sam pazio da ih ne zgazim. Ove godine je jedan i procvetao i bio je MUSKI što me je posebno radovalo jer mi je to sada zamena za onog "bolešljivog" Blue prince-a. Inače svi moji aquifoliumi su nastali iz reznica, mojom rukom uzgojeni, uzeti sa novosadskih (grobljanskih) biljaka još iz 80 ih godina prošlog veka. Kao klinac, nisam ni znao sta im treba, ali sam imao veliku ljubav i želju da uspem. Nisu nikada videli ni osetili kiselu zemlju, ni hormon za ožiljavanje . Možda im je to pomoglo u adaptaciji?!? Roditeljske biljke su stradale na istom groblju OD SMRZAVANJA 1985 god. i bile su uklonjene od uprave groblja, ne čekajući da se (eventualno) oporave iz panja.

Da se vratim na prthodni post. Da li je to stvarno Ilex aquifolium ? Ovo pitanje postavljam samom sebi. Mnogo vrsta se naziva pogrešnim imenom jer je jednom neko tako rekao i tako ostalo.
To me upravo žulja. Predlažem da obojica (još bolje ako se i drugi uključe) fotografišemo grmove, grančice, pojedinačne listove i bobice, da uporedimo i izvučemo zaključke.

Jeste, sigurno je Drveni može da potvrdi, uzimao je reznice i "milovao" i "pljeskao" stablo sve ne verujući da može tako da izraste. Ipak najveći ileksi se nalaze u parku Instituta u Sremskoj kamenici. Tamo su skoro pa kao u Engleskoj. Ali tamo rastu između kedra, sekvoje, pacempresa i drugih četinara, odgovara in društvo i verovatno imaju i preko 40 god. tj. zasađeni su kada je i izgrađen institut i podignut četinarski park u okolini .

Imam i ja jedan za identifikaciju..slikaću ga pa da vidite

Onaj Jovanov ilex je ogroman. Na žalost ove godine od njegovog hemafrodita - 'J.C.van Tol' nisam ožilio ni jednu reznicu. Stvarno ne znam gde grešim. Istovremeno sam uzeo i pet reznica od mužjaka iz dunavskog parka i primila se svaka (slike sa pete strane).

Jovan1. citat:

drveni citat: Da li je rano za uzimanje reznica ilexa? Krajem jula je idealno vreme za uzimanje vršnih reznica ilexa (u našoj klimi), od izbojaka koji su poterali ovog proleca. Tako kažu knjige, a i moje iskustvo je takvo. Reznice sađene na otvorenom ("pod flašom", u senci) u oktobru imaju već korenčiće a presađuju se sledeće godine, u proleće.

Razlika za 'J.C.van Tol' je uzimanje reznica krajem juna. Imaš onaj hormon od mene idealan za ovaj slučaj. Procenat ožiljavanja je 90-100%. Doduše ja radim ožiljavanje u stakleniku. Krovna stakla leti krečim da ‚‚ubijem‚‚ direktno sunce, ali pravim dodatni tunel od folije iznad reznica da bi se održala visoka rel. vlažnost vazduha 98-100 % . Temperatura supstrata mora se kretati u granicama 21-25 stepeni.

Možda će čudno zvučati nekom ko je manje upućen ali muški primerci su raritet jer se u prodaji najčešće viđaju ženske jedinke (napr. ilexa ili aukube)koje privlače kupce svojim plodovima, često i u veoma mladom uzrastu.
Ali te biljke već sledeće godine neće obradovati svoje nove vlasnike lepim crvenim plodovima sve dok u blizini nemaju mušku jedinku.
Ja sam se baš namučio dok sam našao muške aukube a eto jedan ilex sam kupio kao muški (menservae) a drugi mi je "divlje" izrastao kao klijanac.
I kao mali su veoma vredni jer dobro obavljaju posao

Eto, ko ima žensku ilexa koja slabo rađa neka se javi.
Moji su definitivno muški... Ako je ova slika tačna...

Pa ovaj gore je muški a onaj dole je ženski. Ne može biti drugačije , mada je danas svako iznenađenje moguće

Da bi tema bila potpunija moram malo dodati obaveznih začina.
Kada se priča o muškom i ženskom ileksu, treba razgraničiti podelu na polove. Razdvojiti ovaj slučaj od ostalih slučajeva.
Ovde to nisu klasične muške i ženske biljke, ovde se radi o funkcionalnosti cvetova.
Kod primeraka koje nazivamo ženskim - cvetovi su morfološki hermafroditni, a funkcionalno ženski. Ako se malo bolje pogleda videće se i 4 prašnika u svakom cvetu kod kojih polen nije fertilan ili nema uopšte produkcije polena.
Kod primeraka koje nazivamo muškim - cvetovi su i morfološki i funkcionalno muški - postoje fertilni prašnici, ali tučak i plodnik su rudimentirani.
Postoje i kultivari koji su i morfološki i funkcionalno hermafroditni kao što je Ilex aquifolium ‚‚J.C. van Tol‚‚
Dakle u ovom slučaju govorimo o uslovnoj dvodomosti, odnosno funkcionalnoj dvodomosti.

Odlično pojašnjenje.
Međutim, izgleda da kod hemafroditnih kultivara ta "hemafroditnost" nije baš najuspešnije postignuta. Jovan ima 'J.C. van Tol-a' koji je rađao... kako-tako... Recimo da je bilo ploda...Situacija mi je poznata jer stanijemo relativno blizu jedan drugog pa povremeno prođem pored njegove kuće. Pre par meseci sam takođe prolazio tim krajem i stari 'J.C. van Tol' se sav zacrveneo. Drvo je bilo tako prepuno bobica, videlo se sa ulice. On kaže da je za to zaslužan novozasađeni muški Ilex x meserveae.
Znači da dotični kultivari jesu hemafroditi ali kilavi.