imam drvo manolije staro godinu dana. Od prije mjesec dana počela je žutiti i lišće joj se suši i kovrđa. Molim pomoć

Najverovatnije je u pitanju reakcija na visoke temperature. Kod magnolije celije prestaju da se razmnozavaja na temperaturi od 30C. Trajna ostecenja na tkivu nastaju na oko 40C.

Najbitnije je da koren nije stradao. Ako je doslo do susenja listova (zbog visoke temperature), postoje velike sanse da ce proraditi pomocni pupoljci.
Znaci, ako uskoro ne bude bilo suvise velikih temperatura, dobices nove mlade listove.

Srecno!

Uobičajena pojava kod magnolija u Novom Sadu. Alkalno tlo i nedostatak gvožđa uzrokuju žutilo lišća koje se na visokim temperaturama dodatno ošteti i opada. Zato su ovde retke stare i bujne magnolije. Čim koren proraste i preraste busen koji je donet sa biljkom iz rasadnika i uraste u "domaće" alkalno tlo počinje slabljenje drveta. Savet- ispitati reakciju ( pH) tla na dubini oko 30-50 cm. Za većinu magnolija najbolja su lako kisela zemljišta.

Hmmm, u 99% slucajeva se kod nas radi o sledecim magnolijama:
Solenzijana, Liliflora, Zvezdasta ili Grandiflora.
Grandiflora nema bas nikakvih problema sa alkalnim zemljistem. Primer su Grandiflore koje rastu na primorju (prakticno rastu na krecnjaku).
Solenzijana, Liliflora i Zvezdasta imaju vrlo tolerantan koren, osim ako kiselest ne prelazi pH od 7.5.
Ja mislim da je glavni problem u korenovom sistemu. Magnolije se gaje u manjim ili vecim saksijama. Kad koren dodje do dna saksije, pocne da kruzi. Nista ne moze da se ucini da se ovo spreci. Bitno je da se posle kupovine iz rasadnika, a pre sadnje koren dobro "skrese". Zile ne mogu da se rucno "isprave" jer magnolija ima vrlo karakteristicne i krte zile.
Ako se zile koje su pocele da se uvijaju ne skrate, i sadnica se direktno iz saksije posadi u zemlju, zile ce nastaviti da kruze i kroz par godina ce magnolija "ugusiti" samu sebe.

[quote="Badnjevac"]
"Grandiflora nema bas nikakvih problema sa alkalnim zemljistem. Primer su Grandiflore koje rastu na primorju (prakticno rastu na krecnjaku)."

Upravo je najveci problem sa grandiflorama. Apsolutno ne podnose alkalno zemljiste. Dokaz, sve novosadske grandiflore posle samo godinu dana gajenja u zemlji zute i propadaju. One mlade, u saksijama sa cvecarskom zemljom (pH 5,5-6,5) i one sa zemljom za rododendrone ( u kojima ruzicaste hortenzije postaju plave) su zdravog, tamnozelenog lisca.
Primorska crvenica koja se nalazi nad krecnjakom je "isprana" od kalcijuma u gornjem sloju usled obilnih zimskih kisa a sadrzi i znatnu kolicinu gvozdja ( primorci kazu da boksit daje crvenu boju zemlji ), sto mozda prevenira razvoj gvozdjeve hloroze. Upravo na primorju jedna pored druge odlicno uspevaju magnolija grandiflora, kamelija ( izrazito acidofilna biljka ), pitomi kesten, a jedna nasa "forumasica" iz Rijeke nikako nije uspevala da postigne ruzicastu boju hortenzije na svojoj crvenici punoj kamenja sve dok nije dodala krec u zemlju. Magnolija grandiflora ne uspeva na karbonatnom cernozemu, najcescem tipu zemljista u Vojvodini, kao ni pitomi kesten a o rododendronima i ostalim pravim kalcifobnim biljkama da i ne govorimo. Za mog dugog bavljenja hortikulturom nisam uspeo ni jednu acidofilnu biljku da prilagodim neutralnom ili alkalnom zemljistu. Upravo je tragicno koliko Novosadjani izdvajaju sredstva za nabavku prekrasnih uvoznih holandskih biljaka acidofila ( iz "Plantlanda"), kada posle samo godinu dana, zalivajuci ih tvrdom vodovodskom vodom u krecnom zemljistu, od njih ostanu samo pozuteli degenerici.

Moj savet je da se pre sadnje svake nove biljke obavezno pored drugih uslova gajenja, trazi i dobije informacija kakav pH biljka zahteva i da se ispita vrednost pH na mestu gde se planira sadnja. To je ono na sta se redovno zaboravlja, a sto moze da nas postedi nepotrebnih gubitaka i razocaranja.

Jovan1. citat:

Dokaz, sve novosadske grandiflore posle samo godinu dana gajenja u zemlji zute i propadaju.

Ovo je vrlo diskutabilno.
Ima jedna stara, velika grandiflora u samom centru grada a solenzijane uglavnom lepo uspevaju u Vojvodini.

drveni citat:

Jovan1. citat: Dokaz, sve novosadske grandiflore posle samo godinu dana gajenja u zemlji zute i propadaju. Ovo je vrlo diskutabilno. Ima jedna stara, velika grandiflora u samom centru grada a solenzijane uglavnom lepo uspevaju u Vojvodini.

Tačno. U Vase Stajića. Već 20 godina je posmatram, mada nije onako "lisnata" kako bi trebalo da bude. U neposrednoj blizini, kod muzeja su i Cedrus deodare. To su "ostrva" pogodih zemljisnih uslova ( možda decenijama nije bilo "novogradnje i kečana ) Malo dalje, na brojnom gradskim lokalitetima ( Salajka, Podbara, Telep ) ovo drveće nikad nije imalo perspektivu. Nekoliko generacija semenjaka mladih biljaka magnolia grandiflora je propadalo u mom dvoristu, ( kao i Cedrus deodara ) dok su ostale biljke bujale ( Cedrus libani napr.). Sve hranjene, mažene i pažene ;). Isti semenjaci u saksijama sa "cvećarskom" zemljom zalivani iskljucivo kisnicom su zdravi, tamno zelenog lišća. Oni koji su zalivani odstajalom novosadskom vodovodskom vodom ( pH 7,2 ) su vremenom žutili i gubili lišće. pH zemljišta u mom vrtu na pojedinim mestima je 7,0-7,4. Kod komšija, listopadne magnolije zelenkasto-žute, hortenzije takođe. Neke grane se i suše. Analize vode plitkih bušenih bunara u mom delu grada su uvek pokazivale povećanu koncentraciju Ca i Mn i pH iznad 7. A bunarska voda dobija svoje osobine od zemljišta kroz koje se filtrira.

Konačno, moja najstarija grandiflora (oko 4 m ),bogato đubrena organskim đubrivom, uz dodatak sumpora, malča od borovih iglica i po kg helatnog gvoža svake godine, uspeva da preživi sa svetlo-zelenim i retkim lišćem, mada još nije i ne verijem da će ikada procvetati. Posle 20 godina bezuspešnih pokušaja da u bašti odgajim zdravu i bujnu grandifloru mogu samo da izvedem 1 logičan zaključak. M.grandiflora ne podnosi alkalno zemljište i "tvrdu vodu".

Imaš li možda podatak kakv je tip zemljišta (po pitanju pH) na području Budve?
I generalno na crnogorskom primorju.

drveni citat:

Imaš li možda podatak kakv je tip zemljišta (po pitanju pH) na području Budve? I generalno na crnogorskom primorju.

Nemam takve podatke. Ali upravo ona primedba o primorskim zemljišnim uslovima se odnosi baš na Budvu. Tamo su M.grandiflore većinom tamno zelene iako su mnoge bukvalno zacementirane trotoarom. Rastu na primorskoj crvenici. Po starim budvanskim baštama predivne kamelije tamnozelenog debelog, sjajnog,na izgled "masnog" lista. Cikasi tamno zeleni, kao da rastu u tresetnom supstratu. Vodovodska voda, u odnosu na novosadsku meka, ne možeš je se napiti koliko je za nekog novosadjanina dobra. Nisam čuo od njihovih baštovana da tamo imaju bilo kakav problem sa reakcijom (pH) tla, niti sa nedostatkom gvožđa u tlu.Jedino je zemljište malo više "kamenito" ali kako oni kažu, to je dobro zbog drenaže. Ne znam u čemi je poenta. Drvenaste biljke tamo uspevaju daleko bolje nego zeljaste.

I ja imam gomilu takvih slika i čežnjivo gledam u njih. Niti đubrene, niti zalivane a tako vitalne i monumentalne. Ipak mislim da zemljište pored ostalih mikroelemenata tamo sadrži visok procenat gvožđa u veoma pristupačnom obliku za njihov koren, te je sinteza hlorofila maksimalna.
Ako se u oktobru sakupi seme od takvih magnolija, očisti od narandžasto-crvenog omotača, stratifikuje uvlažan treset i od novembra do marta drži u frižideru na +5 C, u martu posejane, na oko +20 stepeni klijaju i niču kao lude. Seme je veoma vitalno, klijanci i sejanci takođe veoma perspektivni. Ali čim dospeju u moju baštu i okuse novosadsku vodu, počinju da zaostaju i obolevaju.

Interesantno je da na primorju nisam video njihov prirodan ponik (podmladak), kao sto, recimo ima mladih palmica ispod starih stabala. Izgleda da na temperaturi okoline seme propada i gubi klijavost i da je neophodno izlaganje umereno hladnim i vlažnim uslovima ( stratifikacija) da bi proklijalo. Kažu da u njihovoj postojbinu tu funkciju "stratifikacije" zimi daje bogat sloj vlažnog i opalog lišća ( koje jako sporo truli ), ispod kojeg seme naknadno "dozreva".

Evo one kojoj je hortenzija uporno plavkasta!
U potpunosti se slazem sa Jovanom 1. Kod nas na Kvarneru ima raznih magnolija a najvise upravo grandiflora. U jednom dijelu grada cak i mali drvored. Na nekim lokacijama se prakticki same odrzavaju. U jednoj sjemenarni sam razgovarala sa agronomom koji mi je rekao da je kod nas zemlja prirodno blago kisela a to dokazuje i cinjenica da mi rododendroni mogu rast bez dodavanja kisele zemlje. O kamelijama u Opatiji pretpostavljam da ne trebam ni pricat, ima ih zbilja puno!

saltas citat:

Evo one kojoj je hortenzija uporno plavkasta! U potpunosti se slazem sa Jovanom 1. Kod nas na Kvarneru ima raznih magnolija a najvise upravo grandiflora. U jednom dijelu grada cak i mali drvored. Na nekim lokacijama se prakticki same odrzavaju. U jednoj sjemenarni sam razgovarala sa agronomom koji mi je rekao da je kod nas zemlja prirodno blago kisela a to dokazuje i cinjenica da mi rododendroni mogu rast bez dodavanja kisele zemlje. O kamelijama u Opatiji pretpostavljam da ne trebam ni pricat, ima ih zbilja puno!

Hvala Saltas , drago mi je što si se javila i potvrdila ono što se lako da primetiti pažljivim posmatranjem. Još samo potvrdi, molim te, da je takva zemlja najčešće crvenkasta i da ima dosta kamenja ali je i pored toga ipak kisela. To je jako važno naglasiti za sve one "neverne Tome" koje ja uporno pokusavam ubediti da zemljište na primorju NE MORA BITI I NAJČEŠCE NIJE KREČNO (VAPNENO). Zato se uvek "razbolim" kada vidim tamno zeleno lišće Magnolija grandiflora od kojih neke deluju kao golemi Ficus elastica. Živela primorska crvenica!!!

Je imamo jako crvenu zemlju, zove se crljenica, moju mozete vidit pod ratarske kulture - bio vrt. Kamenja je doslovno krcata, a ako se to kamenje izvadi onda zemlja vise nije za upotrebu, pretvori se u jednu tvrdu masu koja se ne moze razbit.

Dicatharo citat:

Jovan1. citat: ... Živela primorska crvenica!!! Ali dobro, sva muka se nadoknadi kada vidis zdrave biljke koje bas to obozavaju... I onda-kramp na ostrenje, najcesce nove vile, i opet sve ispocetka sa jednakim zadovoljstvom!

To je poenta , zdrave i zadovoljne biljke , koga briga za leđa, ruke i vile . Puno hvala na pomoći u pokusaju demistifikacije ovog problema .

Sve stoji ali opet ponavljam da solenzijane jako lepo uspevaju u Vojvodini.
Verovatno je razlika u toleranciji na krečnjačko zemljište kod ove dve vrste drastična.