Sta se desava sa mojom magnolijom solanzianom? Ovo joj je druga godina kod mene, kad sam je posadio na jesen, imala je isto svetlije listove i isto malo sprzeno, samo je sad vise sprzenog lisca nego normalnog. Posadjena je u polusenci, tj. ima sunca do 2 popodne. Zemljiste je izmesano sa tresetom. Samo deo koji raste sa dna je iole normalan. Stablo joj je dosta slabo, tj. nema sanse da stoji uspravno bez stapa.





Pomoc!!! Hvala unapred.

Znas sta cu odgovoriti . Uvek isto. Losa zemlja i tvrda voda za zalivanje. Uverices se da sam u pravu ako je izvadis, skratis, presadis u vecu saksiju sa kiselom zemljom i zalivas kisnicom. Preporodice se. Takve magnolije cesto vidjam po novosadskim "urbanim" bastama

Ali ovoj sam jos obogatio zemljiste, a ostale su u obicnoj bez ikakvog dodatka i zelene su, a takvu sam je i dobio. Ja sam mislio da je to takva sa svetlo zelenim liscem.

A gde magnoliju u saksiju. Ja sam za nju planirao jedan veci deo dvorista da mi popuni za nekih 25 godina.

Magnolija vulkan je skroz normalna, stellata, grandiflora, liliflora... Samo ova jedna.

E onda si kupio skart. Takva od mladosti fizioloski slaba, sa malom sposobnoscu da sintetise hlorofil i da koristi raspoloziva djubriva, nikada nece biti lepa, odrasla magnolija. Ako zemlja odgovara onda probaj sa folijarnim djubrenjem, mada ipak mislim da treba pogledati koren, da li je razvijen ili je poceo da truli i da se "povlaci" umesto da se siri.

Danas sam je izvadio i premestio na sunce ceo dan, pa sta joj Bog da. Ima lepo razvijen koren, zdrav. Dosta je porastao od kako je posajdena(jesen).

Gde god da sam trazio kažu ili alkalno zemljište ili problem sa korenom. Ja sam mislio da je Magnolia × soulangeana poprilicno tolerantna po pitanju zemljišta....
Magnoliju sam kupio preko foruma, druge što sam kupio od njih su stvarno dobre za sada.

Evo nekog mog experimenta. Liliflora iz semena, nikla ovog proleća i već je 30 cm. Listovi su dužine 17 cm. Nažalost slike su sa mobilnog pa se ne može videti prava nijansa i odsjaj listova. U alkalnom černozemu, bez prihrane ali zalivana po Jovanovom receptu.

Recept za zalivanje je provereno dobar. Problem nije u pH već u koncentraciji karbonata koji vezuju jone gvožđa za sebe i uzrokuju Fe hlorozu. Isti problem se javlja i kod mene sa sejancima magnolije zalivanim gradskom vodom. Kupio sam helatno gvožđe i jednim zalivanjem povratio boju na svim magnolijama. Usput, preparat je domaće proizvodnje i 1 kg košta 1.300,00 dinara .

Miodrag22 citat:

Kupio sam helatno gvožđe i jednim zalivanjem povratio boju na svim magnolijama. Usput, preparat je domaće proizvodnje i 1 kg košta 1.300,00 dinara .

Lako je povratiti boju i izlečiti od hloroze mlade biljčice, plitkog i uskog korena. Ali ovo jako teško uspeva (a ako uspe, onda je efekat kratkotrajan) kod starih i velikih biljaka kod kojih je hloroza stalna pretnja zbog neodgovarajućeg zemljista. Zato je u stvari logičan pokušaj drvenog, da smanji pH zemljišta jeftinijom metodom (zakišeljavanjem) i tako posredno omogući korenu da usvaja hraniva (gvoždje i druge mikroelemente) iz običnih, standardnih djubriva i iz samog zemljišta.
Ja sam magnolije grandiflore održavao do starosto od oko 3 godine, pomoću helatnog gvoždja. Svake godine je trebalo više i češće dodavanje preparata da bi se postigao isti efekat (Čitaj-svake godine sve skuplje ). Na kraju, sa rastom korena i prodorom u dubinu, preparat je sve manje bio efikasan i bledo zeleno lišće je sve duže dominiralo da bi na kraju svakog leta dobijalo nekroze i "ožegotine od sunca". Jasno je da to neće dovesti do rasta zdravog i cvetonosnog stabla. I nije. Na kraju sam svaku morao da izvadim jer su bile hronočno bolesne i ni malo dekorativne.
Znači, jako me interesuje da li će drveni na ovaj način omogućiti zdrav rast biljaka osetljivih na gvoždjevu hlorozu, bez dodavanja preskupog helatnog gvoždja. Preporučujem mu da proba sa hortenzijama. One su jako osetljive na hlorozu na alkalnim zemljištima i traže često zalivanje. Moje u saksijama su ogromne i bujne, tamno zelene, zalivane kiselinom. One u zemlji su bedne, manje, iako su jednako djubrene, ali zalivane su vodovodskom vodom. Možda bi bile iste takve kao u saksijama, da ih zalivam kao drveni-kiselinom.

Hoću. Probaću sa hortenzijama. U planu mi je nabavka nekoliko komada za sledeću godinu samo da rasčitim mesta za njih. Trenutno od acidofila u bašti imam tri grandiflore koje zalivam kiselinom i za sada je stanje odlično. Ali da to pripišemo ostacima tresetnog supstrata koji se zadržao na korenovoj bali nakon prebacivanja iz kontejnera u zemlju. Sledeće godine ću znati definitivno da li ovakav tretman primenjiv i na slobodnom korenju.

Hortenzije imaju plitak koren, tako da bi ovo trebalo vise na njih da se odnosi, nego na magnolije. Za magnolije u sloodnoj zemlji sam i dalje skeptican, ali probacu uskoro. Kiselina stoji.

daninoc citat:

Hortenzije imaju plitak koren, tako da bi ovo trebalo vise na njih da se odnosi, nego na magnolije. Za magnolije u sloodnoj zemlji sam i dalje skeptican, ali probacu uskoro. Kiselina stoji.

Hey, nemoj da budes skeptican . Stari vrtni majstori, francuzi, su jos u proslom veku, u vrtlarskim enciklopedijama tvrdili da biljke "vresove zemlje" (tako su zvali acidofile) imaju aktivno korenje (koje sluzi za ishranu) na relativno maloj dubini, oko 30 cm. Za magnolije i velike rododendrone, koji po njima imaju najdublje korenje, za aktivni "prehrambeni" sloj, preporucuju zamenu zemlje "vresovom zemljom", do 50 cm. Prema tome, nije toliko pitanje dubine, po njima, vec sirine. A to je kod magnolija poprilicna povrsina. Korenje je zaista plitko kod magnolija, pa se ne preporucuje prekopavanje u zoni krosnje, vec samo blago rahljenje uz nabacivanje djubriva i malca.

Grandiflora mi se drzi, ali ima ozegotine od sunca,na nekim mladjim listovima. Ja sam to pripisivao ovom nenormalnom vremenu, a kad sam video tvoje i drvenove postove bas sam se demoralisao.

Solenzijane sve hloroticne, cak i vulkan koja je otpornija od obicne. Liliflora se drzi, stelata takodje, loebneri takodje i grandiflora mi deluje za sad dobro. Sve prihranjujem djubrivom za rodije, ali cu izgleda morati da pojacam nekim hard kor metodama...

Uvek imaj na umu da su magnolije, a posebno grandiflora, biljke sunca i najveci broj vrsta je autohton u umerenotoplim i suptropskim oblastima. Znaci, nikako ne bi trebalo da imaju ostecenja od letnjeg sunca ako biljka ima dovoljno vode. Ukoliko listovi nisu zdravi, jer su izrasli na biljci koja ima problem sa usvajanjem/nedostatkom hraniva, onda listovi dobijaju ozegotine od sunca. Ja sam vidjao perfektne grandiflore po mediteranu, na vrucim i usijanim lokacijama, ali na njima ni jedan list nije bio oprljen. Naprotiv, bili su debeli, tvrdi, sjajnni, "mesnati", tamnozeleni, kao kod ficus elastica. Takve magnolije su zaista prelepe i dugo i obilno cvetaju i plodonose. Ali, zemljiste im odgovara (crvenica napr.) i sadrzi puno mikroelemenata. To je jedini razlog. Mnoge su bukvalno "zabetonirane" na parkinzima, pa su opet velike i bujne.
Mislim da u vojvodini nikada necemo videti slicne primerke kao sto ne vidjamo ni pitome kestenove. Jos na ovom forumu nismo videli ni jedan odrasli, stariji primerak pitomog kestena koji raste u vojvodini. Na zalost, cini mi se da ih i nema.

Kad sam je doneo imala je 10 listova, a sad ne mogu da izbrojim i to poprilicno brzo raste. Valjda joj nije toliko lose. Ima nekoliko oprljenih listova.

Pre par godina sam okačio na forum sliku grandiflore sa crnogorskog primorja (slika je vražijim poslom nestala ) koja je bila bar 15 m visoka. Kako kaže Jovan debelog, tamno, ali tamno zelenog -masnog- lišća, rasla je u prostoru između kuće i asfaltne staze; ne izgleda mi da je ikada nađubrena; neko je jednostavno tu zabio sadnicu i ostavio je da raste (možda su je ponekad zalili).
I ona je narasla. I to u grandifloru kakvu nisam nikad video ne u Vojvodini nego ni u Srbiji. Tamo dole sunce nemilice prži tri meseca minimalno ali na tom drvetu nije bilo ni jedne ožegotine.
E sad... U čemu je stvar....?