Šišarka kedra se ne otvara, ona se rasipa. Mora se ubrati neposredno pred rasipanje. Ako je ubereš ranije neće se raspasti čak i ako je promenila boju. Moraš imati dobar tajming.
Treba da bude nakostrešena, ovako da izgleda:

Pitaš svašta. Mogao sam semena da ti donesem pre neki dan, ali imaš semena ariša.
Pošto na kedrovima imaš šišarki različite starosti, da nebi promašio pa ubrao zelenu, onda u oktobru nanišani šišarke koje se tek počinju otvarati na vrhu odmah ih oberi jer za nekoliko dana se prospu.
Ja sam ove jeseni obrao i zelenih, ćisto da vidim kad će se otvoriti i kakva je klijavost nedozrelog semena. Kod nekih vrsta nedozrelo obrano seme mnogo lakše klija.

Ja bih dodao svoje iskustvo: sisarka koja je posmedjila i pocela da se otvara ('kostresi') ima dosta sanse da se nakon mesec-dva-pa-cak-i-tri... otvori i dâ semenke. Ipak, ponekad ce se desiti da deo semenki takvih sisarki ostane zarobljen, jer se deo od vrha ka sredini i od dole ka sredini - ne moze otvoriti uopste.
Takodje, moje je iskustvo da su vec naveliko otvorene sisarke (tipicni primerak je sisarka na slici jedan), dosta cesto pune raznih insekata i njihovih jaja, ali i lisajeva, budji i slicno, zbog ccega su semenke takvih sisarki cesto ostecene, isusene ili vec inficirane plesnima koje ce sveze niklu biljcicu u najkracem roku dotuci, cak i ako se tretira "Captanom".
Zaista najbolje rezultate daju sisarke koje su pocele da se otvaraju (obicno pocinju iz sredine) - a koje covek moze rukom, ALI sa izvesnim naporom, da rasprsi: skoro svaka semenka bice ziva, klijava i sa malom sklonoscu ka bolestima.
Razlog zasto sam obracao paznju na ovakve sitnice lezi u tome sto sam zainteresovan samo za sisarke plavih kedrova, koje su izuzetno retke. Na zelenim kedrovima budu stotine sisarki i tamo covek moze bukvalno izabrati samo one najbolje, ali na plavim , gde tek na svih deset-dvadeset stabla nadjes po jednu do pet sisarki, to bas nije tako....svaka kvalitetna semenka se broji! :)))

Sam vrh šišarke najčešće i nema fertilnih semenki. Čim se sredina nakostreši ja vrh odsečem makazama i polako skidam ljspe jednu po jednu i vadim semenke. Dno se stvarno dugo održava zatvorenim čak i na stablu i u njemu može da se nađe još dosta fertilnih semenki. Problem sa vađenjem semenki je kod šišarki koje su pune smole koja je posledica uboda insekata. U takvim šišarkama je mali broj zdravih semenki , a i one zdrave je teško izvaditi jer su ljuspe slepljene.

Da, da, sam vrh je uvek sa sturim semenkama. Mislio sam na deo ispod - koji moze dati dobar materijal, ali se moze desiti i da ostane hermeticki zatvoren. A i samo dno sisarke je uvek sturo: ako docekas da 'dozri', onda je ono sto izvadis sasuseno ili trulo, te opet nekorisno. Bar ja nikad nisam nasao dobar materijal na dnu sisarke, uvek se koncentrisem da izvadim onih najkvalitetnijih stotinak semenki iz sredine, a ako uspem i svih 120 do 150 (jaaaako retko) - tim bolje!

MIODRAG22 citat:

Pitaš svašta. Mogao sam semena da ti donesem pre neki dan, ali imaš semena ariša.

Nisam znao da i toga imate, ali neka - neka to ostane za sledeću godinu.
Sad imam i Ariš, i Taxodium, i Hrast da sejem

Možda mogu pronaći ostatke šišarki sa sjemenkama ispod cedrova kod kojih već godinama sakupljam sjemenke.
Javim se ako uspijem pa šaljem sjemenke...

^^^ Tačno. To isto može.
To sam ja radio baš ispod jednog starog himalajca. Najbolje je tražiti u aprilu, tada se može naći i dosta semenki koje su već izbacile klicu - taman za pikiranje.

Uf . Drveni odao si strogo čuvnu tajnu. Retko ko zna da kedrovi hoće da klijaju ispod stabala i ako nisu semenke pokrivene zemljom. Ja sam skupljao klijance i bez problema su napredovali.

trebor, hvala

Kaj hvala - pa nisam ništa poslao - hoćeš da potražim, ili ...???
PS
Ali šššššššššššš da nas ne čuje "onaj koji sadi 10000000000... jelki godišnje" jer će nas opet oprati "ko majke"
PSPS
Opet sam pokušao "ubiti" mušicu na monitoru - fakat me "ubija"...

Ako ti nije problem - može

PS evo sad imaš napomenu

Aj mi baci adresu na pp da šaljem kada uhvatim vremena...
Možda neće biti odmah jer sada snijeg pao ali će biti najkasnije slijedećeg tjedna.

Na ovoj temi se cesto govori kako himalajskom kedru ne smeta niska temparatura, to je istina ali kada je jaca zima i kada je kedar mlad, smetaju mu jaki zimski vetrovi, to je provereno, pretprosla zima je bila malo jaca i secam se kako je vrh bio ostecen, posle je nadoknadio ali zaostaje za donjom polovinom koja je bujna a bila je pod snegom. Prosla zima nije imala jake zimske hladne vetrove, a koliko mi se cini nece ni ova videcemo. Znaci osetljiv je na hladne zimske vetrove dok je mlad i ne bi bilo lose da se zastiti sa severne strane, ili ceo.Sto se tice ovih drugih kedrova, rastu i nista im ne smeta bar je kod mene tako.Inace daVam kazem jednu zanimljivost- Za vreme Rimskog carstva Libanska kedrovina je bila izuzetno cenjena za gradnju brodova.

Eeeeeeeeeee, i za gradnju Starozavjetnog kovčega, još prije rimljana...