danas sam prolazio opet pored ovog velikog, i da dodirnem granu,sve se iglice sasule, suve skroz. mozda pregura koja grana,al sumnjam. deodara verzija "paktia" sam negdi procitao da je najotpornija. mozda je tvoja ta?

Damire, ne bih znao je li "Paktia". Kupljena je u MBM-u i nije imala neku dodatnu oznaku geografskog podrijetla/ekotipa osim svog osnovnog latinskog imena Cedrus deodara. Danas sam bio do vikendice i tjera mlade izboje na sve strane.

Bome, i ja danas predjem rukom preko pet proslogodisnjih klijanaca atlaskog plavog kedra - i sve se osu.
Ipak, jos ne gubim nadu, jer je po drvenastom delu svake biljcice prilicno pupova, a vecina ima po nekoliko 'dlaka na glavi', pa nije bas potpuno celava...
Inace, polulitarske plasticne case u kojima su bili, bile su u jednom periodu porpuno zaledjene. Ono, kocka ledene zemlje iz koje vire kedrici...

E mojih 200 klijanaca atlaskog kedra sasvim su dobro preživjeli zimu tamo oko -20. Bolo je problema kod nekih deodara.

Prvi put pisem na ovom forumu, pa bih iskoristio priliku da pozdravim sve aktivne clanove, iz cijih sam komentara puno toga naucio o kedrovima.

Na Kosmaju imam jedan stari porodicni plac na kojem nema nicega osim bagrema i korova. U nekoj, nadam se, skorijoj buducnosti cu mozda uspeti da organizujem neku malu brvnaru. Ovog leta nameravam da ocistim jedan deo placa od korova, kako bih mogao da vidim sa cime raspolazem u smislu konfiguracije terena.

Pored toga, definitivno zelim da napravim malu "sumu" kedrova, od desetak stabala (a mozda i vise, zavisno od velicine slobodnog prostora). Jedino nisam siguran koju vrstu zelim. Po onome sto sam procitao, himalajski deodara kedar mi se najvise svidja i prosto sam fasciniran tim drvetom!

E, sad, citajuci po forumu sve sto je napisano o kedrovima, vidim da se i dalje javljaju odredjene nedoumice oko identifikacije pojedinih komada. U mom kraju na Novom Beogradu, postoji obilje kedrova, nekih visine i preko 20m. Zagledajuci ih, ja i dalje nisam siguran koje su to vrste... Atlaski, himalajski???

Kao osnovna identifikacija, uglavnom se navodi nacin na koji grane rastu i kako se pruzaju, ali se slabo pominje duzina iglica. Citajuci na netu, video sam da himalajski (deodara) ima duzinu iglica od 2 do 5 cm, dok atlaski ima duzinu od 1 do 2 cm (max 2.5 cm).

Ako u obzir uzmemo duzinu iglica, onda u mom kraju rastu sve sami atlaski kedrovi, dok opet, kada pogledam kako im se pruzaju grane, ja bih rekao da su to himalajski kredrovi... Uf...

Kada budem stigao, okacicu slike, ali me u medjuvremenu zanima identifikacija na osnovu duzine iglica. Ako gledamo kako je napisano, onda identifikacija ne bi trebalo da bude problem, ali se i dalje dosta polemise da li je ova ili ona vrsta kedra...

Nadam se da ce neko moci da da strucan odgovor na ovu temu.

Hvala!

Najbolje da okačiš slike. Himalajski se toliko razlikuje od svih ostalih da je skoro nemoguće pogrešiti. Problem je razlikovanje atlaskih i libanskih, naročito ako su stabla mlada.

Evo je fotka iz daljine, nisam imao vremena za detaljisanje. Ako bude potrebno slikacu jos iz blizine.

Inace ova gupacija ima 10-15 kedrova i verujem da je idealna za skupljanje sisarki i semenja za sadjenje. Za razliku od ostalih kedrova po kraju, koji su uglavnom u grupama po 2-3-4 i narasli su do visine od preko 20 metara, ovi na slici su dosta guscih grana i izgledaju velicanstveno.

Voleo bih da sa sigurnoscu znam sta je ovo...

Sad uslikah jos nekoliko detaljnijih slika. Na slici koju sam okacio u prethodnom postu, gde se iz daljine vidi grupa kedrova, to cemo da nazovemo "Kedar 1". A sada idu detalji te grupacije.

Nastavak - Kedar 1, slike 4 i 5.

Ovo su sve deodare.

Ako su ove gore deodare, onda su ovo atlanticae. Da li je tako?

Tako je - ili Libani xD

Evo jedne ogromne deodare. Nisam si mislio, da mogu narasti do ovakvih dimenzija

Ova raste u Udinama u Italiji.

Coool!