Tesko da od filamentose ikad moze nastati drvce. Prizemna lisna rozeta posle cvetanja uglavnom propada i nasledjuju je brojna "decica" koja izbijaju iz korena i koja opet za 1-2 god cvetaju i pre nego sto postanu drvce-ugibaju. Nesto slicno kao agave (sa ubrzanim metabolizmom) Ali, postoje i neke druge "koncaste" vrste i hibridi, koji mogu vremenom formirati stabalce

sorry prevelika slika, nek je neko izbrise od admina. stavim poslje manje.
[img] Uploaded with ImageShack.us[/img]

evo ga naso sam.

recurvifolia
[img] Uploaded with ImageShack.us[/img]

i filamentosa
[img] Uploaded with ImageShack.us[/img]

Pozdrav drustvo

Evo bas pratim malo ove stranice za Yucce, pa da se i ja ukljucim,jer posedujem jedan veci i dva mala primerka Yucce,e sad nisam bas sasvim siguran,da li se radi o gloriosi ili nekom hibridu,a moguce cak i nekoj drugoj vrsti... Posebno sto me buni su cifre na ovoj temi od 25, 50 godina zivota za neki solidan rast,a ova moja najveca ima svega 6 godina i prilicno je velika,pa mi tek sad nista nije jasno,pogotovo ako se radi o gloriosi...
Zasadjena je napolju,a evo i koja zimska slika

Ne razumijem što tu nije jasno?
Inače, liči na gloriosu. Gloriosa je velika biljka, dobro preživljava niske temp. Moja je prvi puta procvala u 10. godini, a mislim da sam takva i tuđa iskustva čitala na ovoj temi.

Pa nije mi jasno to da sporo rastu... Po meni ove moje imaju sasvim solidnu brzinu rasta. Koliko sam primetio stavljane su slike na pocetku teme od yucca koje su stare po pedesetak godina,a uopste nisu puno vece od ove moje kojoj je tek 6. godina. Taj deo me buni,a znam da one dobro i bez problema prezimljavaju kod nas... To se i vidi sa one druge slike,jedino su Yucce ostale bez zimske zastite

Vlax, ova tvoja lici na recurvifoliu. Ja imam vise takvih. Odgovorno tvrdim da ta vrsta moze dostici 2m (ukoliko se prethodno ne razgrana ) za oko 10 god. Ova vrsta raste brze, ima duze, sire i deblje listove od gloriose sa kojom se cesto brka i zamenjuje. Gornja povrsina lista je najcesce glatka (a nekad i sjajna) za razliku od gloriose, ciji su listovi na dodir sa obe strane hrapavi. Naravno listovi kod recurvifolije se spontano savijaju na dole zbog cega i ima takvo ime. Gloriosa cak i pod snegom nema tako izrazito savijene listove.
Ono sto ometa uspravan rast debla kod recurvifolie su prolongirani zimski mrazevi. Upravo pod dejstvom hladnoce a ne samo zbog tezine snega,dolazi do krivljenja i savijanja debla. Ako se svake godine u novembru, lisne rozete dobro podboce sa vise strana drvenim rasljama, mraz i sneg nece iskriviti i oboriti stablo, tako da ce biljka moci da raste nesmetano u visinu i za 10ak godina dostigne lepu visinu od oko 2 m. Oprez zbog macaka. Macke ostre nokte na deblu i ozbiljno mogu da ostete koru i unesu trulez i propadanje biljke. Zato treba stablo zastititi mrezom sto opet ne izgleda ni prirodno, ni narocito lepo, ali je neophodno jer macke obozavaju da u to meko drvo zabadaju svoje kandze!!!

Hvala na informaciji Jovane!!!
Medjutim,
1. ova moja nema glatke listove sa gornje strane,vec su identicni sa obe,evo upravo sam izleteo napolje da proverim
2. listovi su joj savijeni od snega,inace su uglavnom uspravni,jedino oni najstariji budu nagnuti prema dole
Verovatno da se radi o recurvifoli,ali ja ne bih iskljucivao mogucnost nekog hibrida,s obzirom na razlike izmedju moje yucce i karakteristika iz tvog prethodnog izlaganja.

Da dodam za deblo,jos u ranim fazama rasta,pri samom formiranju debla,biljka pocne da se grana,ali meni se ne svidja da bude tako "dvoglava" , pa ja odsecem drugi,slabiji, i na tom mestu automatski ostaje, da tako nazovem, krivi deo debla...

E sad,za odbranu od macaka jos nemam strategiju,posto nisam znao da moze da bude tako opasno po biljku... A videcemo i taj deo da resimo,mada ja do sad nisam primetio da se motaju oko yucce,niti sam primetio neke lose simptome da je zarazena,al ipak treba biti na oprezu

Vlax, moguce je da je tvoja ipak gloriosa, s obzirom na osobine koje si opisao. Recurvifolia se nikad ne grana sve dok ne procveta prvi put a tada vec ima oko 20 cm stabla. Ali stvara mlade rozete iz zemlje bez obzira da li je cvetala ili nije. Moja sada ima sve listove savijene na dole, osim centralne grupe skupljene u koplje cemu je dosta doprineo i sneg, ali to je i inace njena osobina, samo joj je sneg pomogao.
Sto se tice stabla, dokle god su stare lisne peteljke na stablu, macke je ne diraju. Ali kada te lisne drske otpadnu ili ih ti "odvalis" kada se potpuno osuse, onda stablo ostane golo, kao kod nekih palmi i kordilina, sa relativno tankom i blago izbrazdanom sivosmedjom korom. Onda je to idealna "grebalica" za macke. Kod mojih kordilina je bio pravi masakar, pa sam morao stabla da kompletno premazem fitobalsamom. Sada stabla smesno izgledaju, sa vostanom, sjajnom, neprirodnom sivom glatkom korom, ali bar macke ne zabadaju nokte jer im onda ispod noktiju ostane vosak a to im smeta, pa su za sada odustale. Ali jako stradaju ostali grmovi-narocito lagerstremije, vitex, clerodendron i mahonije!!! Inace, postavio sam dosta mrtvih cepanica, ali one vole da zabodu u zivo

Vlax88 citat:

Koliko sam primetio stavljane su slike na pocetku teme od yucca koje su stare po pedesetak godina,a uopste nisu puno vece od ove moje kojoj je tek 6. godina. Taj deo me buni....

Ne treba te buniti. Postoji max visina neke biljke koju biljka postigne daleko prije svoje starosti.
Zar nije tako i s nama ljudima. Npr. ako sam s 20 godina visoka 160 cm. Misliš li da bi u tom slučaju trebala sa 40 godina imati 320 cm (duplo)? Naravno da ne i da sam i tada visoka 160cm.

Nisam bio na ovom forumu dosta dugo, malo sam ispao iz dešavanja (da ne kažem koloseka), ali, eto, povremeno bacim pogled na ono što se ovde dešava.
Konkretno, u slučaju @Vlax88 juke, bez namere da budem sudija, napomenuo bih da je Carl Sprenger uradio mnogo hibrida krajem 19. veka u Italiji između Y.gloriosa, Y.recurvifolia, Y.aloifolia, Y.filamentosa i Y.flaccida. Mnogo od tih hibrida je preko jadranske obale stiglo i u kopneni deo ex-Yu (zapravo, verujem da je apsolutna većina onoga što se ovde računa kao određena vrsta od gore navedenih, hibrid, ali to je samo moje verovanje).
Iz mog iskustva mogu da kažem da jedino Y.aloifolia, od navedenih, teško izdržava niske temperature u kombinaciji sa snegom (mada, uz bolju zaštitu mladih biljaka je sasvim moguće imati i takvu biljku u USDA zoni 6b pa čak i 6a).
Ukoliko je ovde problem zašto ova juka ne cveta, huh, pa tu može biti gomila stvari. Vidim da je lokacija Banat, a to znači, uglavnom, da je u pitanju zemljište sa prilično dobrom količinom azota (sem ako je u pitanju zemljište sa povećanom količinom kalcijuma, dakle, "kontaminirano" izgradnjom objekta ili veštačkim đubrivom). Takva zemljišta pojačavaju rast vegetativnog dela ali odlažu ili onemogućavaju cvetanje juka (a i mnogih drugih biljaka).
Kakogod, Vlax, čuvaj dobro tu juku, lepo izgleda, @ Jovan1 ti je dobro rekao da je paziš od snega podbočivanjem sa strane. Ovde kod mene, u Nišu, ne postoji mraz koji bi mogao takvu juku da ošteti, ali sam video gomilu jako velikih primeraka (neki visine skoro 3m) koji su stradali od težine snega.
Inače, kad smo već kod oštećenja od snega, Y.rigida ili Y.rostrata mogu mnogo bolje da izdrže teret istog zbog svojih tankih listova, ali im smetaju jako nisk temeprature u kombinaciji sa vlagom.

Bonanca citat:

Nisam bio na ovom forumu dosta dugo, malo sam ispao iz dešavanja (da ne kažem koloseka), ali, eto, povremeno bacim pogled na ono što se ovde dešava. Konkretno, u slučaju @Vlax88 juke, bez namere da budem sudija, napomenuo bih da je Carl Sprenger uradio mnogo hibrida krajem 19. veka u Italiji između Y.gloriosa, Y.recurvifolia, Y.aloifolia, Y.filamentosa i Y.flaccida. Mnogo od tih hibrida je preko jadranske obale stiglo i u kopneni deo ex-Yu (zapravo, verujem da je apsolutna većina onoga što se ovde računa kao određena vrsta od gore navedenih, hibrid, ali to je samo moje verovanje). Iz mog iskustva mogu da kažem da jedino Y.aloifolia, od navedenih, teško izdržava niske temperature u kombinaciji sa snegom (mada, uz bolju zaštitu mladih biljaka je sasvim moguće imati i takvu biljku u USDA zoni 6b pa čak i 6a). Ukoliko je ovde problem zašto ova juka ne cveta, huh, pa tu može biti gomila stvari. Vidim da je lokacija Banat, a to znači, uglavnom, da je u pitanju zemljište sa prilično dobrom količinom azota (sem ako je u pitanju zemljište sa povećanom količinom kalcijuma, dakle, "kontaminirano" izgradnjom objekta ili veštačkim đubrivom). Takva zemljišta pojačavaju rast vegetativnog dela ali odlažu ili onemogućavaju cvetanje juka (a i mnogih drugih biljaka). Kakogod, Vlax, čuvaj dobro tu juku, lepo izgleda, @ Jovan1 ti je dobro rekao da je paziš od snega podbočivanjem sa strane. Ovde kod mene, u Nišu, ne postoji mraz koji bi mogao takvu juku da ošteti, ali sam video gomilu jako velikih primeraka (neki visine skoro 3m) koji su stradali od težine snega. Inače, kad smo već kod oštećenja od snega, Y.rigida ili Y.rostrata mogu mnogo bolje da izdrže teret istog zbog svojih tankih listova, ali im smetaju jako nisk temeprature u kombinaciji sa vlagom.

Hvala na savetima Bonanca

Nasao sam na ovoj temi dosta korisnih saveta,ali opet ,kad sve saberem i dalje postoji ta misterija oko porekla i vrste konkretno moje yucce,a i drugih na ovim prostorima,bas kao sto si i naveo gore,velika je verovatnoca da se i u mom slucaju radi o hibridu. Naravno,necu puno da lupam glavu da li je ova ili ona vrsta,koji je hibrid...,vazno mi je da lepo izgleda,da super podnosi zimu i da brzo raste i meni odlicno

Inace,nikada nije cvetala,pa se i to podudara sa tvojom tezom...

A za sneg ne brinem,kao prvo ima dosta jako stablo za yucce (dosta jace kada ih poredim sa drugima slicnim mojoj),a pred zimu cu dobro da orezem listove,tako da nece imati nikakvo opterecenje...Ostavljacu je na samo par najmladjih listova,svakako ce kroz sezonu izbaciti pedesetak novih Poslednji put nisam dovoljno skinuo listova,pa sam zbog toga imao "viska" snega na njima,sto se vidi i na slici. Na taj nacin sam siguran da nece pretrpeti lomljenje stabla,jer nece imati nikakvu tezinu na sebi. Vidjao sam po Kikindi kako velike yucce stradaju od snega,ali to je tako ocigledno i ocekivano bilo,da sam licno vlasnicima savetovao da smanje lisnu masu jer se videlo "ko vrata" da ce se slomiti pri prvom snegu.Neki su poslusali i dobro prosli,a neki nisu i upravo njima se desila ova ruzna stvar.Ipak mislim da je kljucno smanjenje lisne mase pred zimu za visoke yucce,jer sam video nekoliko primeraka koji su, iako podboceni raznim kocicima, ipak uspeli da se prelome pri sastavu krosnje sa stablom.Kasnije su se obnovili,pocelo je novo lisce da im raste,mada mislim da su imali srece,moglo je da se desi i da srune stablo i da uvenu...
Ma jaka je to biljka,kada sam je premestao,odnosno presadjivao na drugu lokaciju,odlomio se koren skoro na pola,s tim da je manji deo korena ostao na biljci,a veci se odkinuo Bez problema se primila i nastavila sa rastom jos jacim nego sto je to ranije bio slucaj.Dobro,verovatno na taj rast je uticalo i kvalitetnije zemljiste,kao i kvalitetnija prihrana...

Evo, vec 3. put naglasavam isto, ali to se izgleda ne registruje, mada je Vlax dobro primetio gde je "tacka najmanjeg otpora" kod juke sa stablom. Visoke juke jako stradaju zbog krivljenja stabla usled MRAZA a sneg dodatno ucini da se stablo polomi ili "izvali". 30 godina imam juke u basti. Bilo je raznih zima. Suvih i hladnih, toplijih ali snegovitih (vlazan sneg), ali i veoma hladnih i snegovitih. Nikad se nisu smrzavale, to nije problem. Ali i u najsuvljim zimama, tokom produzenog perioda vezanih ledenih dana, mraz uzrokuje, BEZ SNEGA, krivljenje stabla i to najvise tamo gde se teske lisne rozete nastavljaju na granu, odnosno stablo. Ako biljka ima vise lisnih (teskih) rozeta, tim gore. Sa svakim sledecim mraznim danom glave se savijaju i "padaju" na dole bez i jedne pahulje snega na njima. "Glave" su jako teske a samo stablo i grane su nesrazmerno lake. Kako to mraz deluje na slabljenje cvrstine grana i stabla, a na otezavanje lisnih rozeta, ne znam, ali dolazi do krivljenja. Ako se rozeta podboci samo sa jedne, ili 2 strane, visoka juka ce se iskriviti na trecu ako nastave ledeni dani.

Dakle, visoke juke je potrebno od novembra do marta "podbociti" sa najmanje 3 strane i napraviti najmanje "tronozac", ili cak i sa vise strana, da bi se izbeglo krivljenje usled mraza. Tada ni sneg i led nece moci da "doda" tezinu i polomi vec iskrivljenu biljku.

Iskrivljene juke usled mraza, ako nema snega, se spontano isprave, za onoliko dana, koliko je bilo potrebno i da se iskrive, cim naidje period vezanih dana iznad nule. Podignu se rozete na gore, ali ipak, grane i stablo cesto ostanu malo zakrivljeni, odnosno, oporavak nikad nije 100%. Ali, ako je bilo teskog snega na njima, onda je cest lom ili snegoizvala i takva juka ce definitivno ostati "prizemljena".

Desavalo mi se da me u novembru iznenadi ogromna kolicina snega ali sa temperaturama oko 0. Neucvrscene juke nisu pale-izdrzale su najtezi sneg dok su mi se brojni zimzeleni i listopadni grmovi, bambusi i trahikarpusi izlomili. Zakljucak je da je kljucni faktor krivljenja stabla i padanja glavica juke u stvari jak ili produzeni mraz a sneg u kombinaciji sa mrazom dovodi do "katastrofalnih" lomova ili izvala.

Redukovanje lisne mase moze da pomogne da smanji tezinu rozeta i krivljenje stabla na "vratu" rozeta, ali tako "izmucena" juka, sa malom lisnom masom, uglavnom nece cvetati u prolece naredne godine, sto nije problem ako se ne zeli da cveta. Moguce je da ce procvetati u jesen, kada se onda redovno smrzne i cvast i vrh, sto zimi moze uzrokovati truljenje i gubitak cele rozete.

Moj savet je da se ipak ne redukuje lisna masa u jesen, vec da se juka ucvrsti tako da se osigura SA SVIH 360 step.(pun krug) da se ne krivi i ne pada ni na jednu stranu Tako se moze imati otporna i lepa, visoka palmolika biljka, koja ce davati akcenat vrtu, a uz to ce i povremeno cvetati

Hvala Jovane na detaljnom objasnjenju

Ipak ti imas daleko vise iskustva od mene,pogotovo sto se yucca tice...
Od sada cu primenjivati i ovu tehniku,jer znam da ce sigurno doprineti ocuvanju i lepsem izgledu yucce.
Ja sam nekako uvek isistirao na redukciji lisne mase,odnosno tezio sam njenom smanjenju,kako bih izbegao nepozeljne posledice,sto mi se do sada i pokazalo uspesnim.Isao sam logikom,posto kod yucce dolazi do loma usled prevelike tezine lisnih rozeta (naravno slabljenje debla prouzrokuje mraz i nema dovoljnu jacinu stablo da to sve izdrzi). Kada se ukloni dobar deo lisne mase sama tezina svede se na minimum,tako da i oslabljeno deblo moze da izdrzi,jer nema nikakvu tezinu,odnosno silu koja utice da se prelomi.
S druge strane,kao sto si i spomenuo,takav nacin nije dobar,jer utice na samo zdravlje biljke i na njeno cvetanje,mada meni i nije nesto bitno da ona cveta-stvar ukusa

Poslusacu tvoj savet,jer si sigurno u pravu,hvala jos jednom!!!

Vlax, kako i sam kazes, stvar ukusa . Ja, na primer, volim da sve palme i palmolike biljke imaju bogatu i neostecenu krosnju. Samo suve i ostecene listove uklanjam kod takvih biljaka. Ne znam, ali uvek u meni izaziva neku vrstu besa, kada vidim da se palme "ulepsavaju" tako sto im se zdravi i lepi listovi, koji uopste ne smetaju (napr. kod visokih palmi), uklanjaju i na vrhu stabla ostaje samo mali cuperak uspravnih listova. Niti je to dobro za biljku, niti, bar meni, to lepo izgleda. A to neki smatraju "negom".
Uopsteno, kada dodje prolece i kada se "bastovani" puni energije docepaju testera i makaza, cesto strada sve sto im dodje pod alat-sto treba i sto ne treba.