Zdravo Moosk
Sve si lepo opisao i stojim iza toga . Ovo je tema o sipurku ali da bi je malo pojasnili naveo bi primer aronije .
Secas se sigurno pre nekoliko godina koja se prasina digla oko aronije . nema emisije na tv.-eu da neko nije govorio o masovnoj sadnji aronije i da je to jedina sansa seljaka da se izvuce iz krize. da bas tako su svi upucivali da se sadi aronija i ne razmisljajuci sta ce sutradan biti . Donekle sam bio malo bolje upucen u dane koji dolaze pa sam na vreme savetovao svoj narod da se mnogo ne zalice i ne slusa sta se prica na tv.
Neki su me i poslusali ali neki nisu.
Aronija je biljka od koje moze da se pravi dosta toga ali bez secera je nista . aroniju su sadili jos pre 40 godina i zasto nije zaziveo otkup i dalje njeno sirenje .
Neki nabedjeni strucnjaci su pisali da je sadjena [ pa i ja naveo te recenice ] kao bojadiser za vino. Nema veze svezom. Jer sok aronije se sa ruku pere i obicnom vodom bez sapuna . Sok divljih borovnica ostaje na dlanu i nedelju dana a prao ga cim oces.
Nego da predjemo na stvar. U ovoj nasoj drzavi , drugu ne mamo nista se ne radi kako treba . Dzaba mi mastamo o onoj evropskoj uniji i sanjamo da cemo lepo ziveti ako nas prime. Sve njihove uslove smo ispunili a oni nas ne primaju. zaludjeni srpski narod boga moli da nas prime u uniju a niko od njih pojma nema da se tim ulaskom desavaju stvari pogubne za ceo region a narocito za nas . Kakva ev. unija . Sta ce nam drvo koje se polako susi . Zaboravite na tu avanturu sto se zove EU.
Sva propast a narocito propast u poljoprivredi potice od njih. Mogu vam pisati do sutra i opet ce neko reci da gresim jer EU. je nas spas. EU. je spas samo hostaplerima , neradnicima i svercerima . Ne patriotski raspolozenim Srbima koji vole svoj narod i svoju zemlju.
Zbog raznoraznih ustupaka koje cinimo tim jebivetrima iz EU. nas agrar stoji u mestu. kao pajka ili skolice . Dva koraka napred pa dva nazad. pa se okrenes pa opet dva napred pa tri nazad. I to dokle . Do besvesti iz godine u godinu.
nasa drzava sada ukida subvencije za poljoprivredu a kao ranijih godina ih je davala . Ko su oni koji su dobijali raznorazne subvencije . Pa ljudi iz aparata koji je u rodbinskoj vezi sa onima koji daju. A prazna ruka se ne celiva .
Da li se neko pita sta raditi sa ogromnom kolicinom ploda aronije za koju je drzava garantovala otkup. Sta ce da rade ljudi koji naberu po 10-20 tona ovog voca .
Malina je nesto sasvim drugo. Ali cena na otkupu u Srbiji zavisi od roda u Poljskoj i u to me ne moze niko ubediti. Ove godine je kg.maline dostizao i 220 dinara . Ali toplotni udar u Poljskoj je naneo ozbiljne stete malinama pa je iz tog razloga cena bila velika . Sta ako ova godina bude bila rodna . Bice kuku jao sta sa plodom maline iz Srbije .

Sipurak... To sto postoje preko 200 vrsta i sto sve vode kao divlja biljna vrsta ne znaci da se ne mogu kultivisati i gajiti . Sipurak za razliku od maline i kupine pa i aronije je nesto sasvim drugo. Plod je uvek trazen i uvek ce imati potraznju. To sto je cena mala to je razlog sto se lako bere i ima ga u izobilju. Cak i oni zbunovi u prirodi sto imaju najvise bodlji se lako beru ,samo ko ume . Plod se ne kida nego lomi palcem i kaziprstom.
I dren u prirodi radaja ali ne svake godine . Kada se sadnica posadi i redovno zaliva i okopava on postaje veoma rodan . Sipurku nije potrebna neka nega . To ne pisu jer ne znaju. Mi kuci smo sadili pre oko 40 godina na livadu . To nije bila livada za ispasu stoke nego parce zemlje koje je sluzilo ,,nicemu,, Svuda okolo bagrem. Brdovito i nikakava mogucnost navodnjavanja . I bilo je roda i to mnogo. Nema otkupljivaca voca u Srbiji ko nebi otkupio plod sipurka . Ne postoji takav otkupljivac.
E sad , da ne zaboravim. Neko prodaje sadnice od 5 do 120 dinara . Pisao sam zasto. Ali niko od tih koji prodaju sadnice ne govori jednu tajnu. Nesme se o njoj ni misliti a kamo li javno pisati.
Ja cu da vam je kazem narode moj ..

Rasad se sadi jer se bolje ukorenjuje i brze napreduje . Biljka od 1 ili 2 godine sa visinom od preko 1 metra je macka u dzaku.

Sipurak kao i sve ruze se mogu i reznicama oziljavati. Zasto su nase bake i majke uzimale reznice u duzini od oko 10-20 cm. pa zabadale u zemlju . Mogle su da odlome celu granu od 1 metra pa zabodi na oziljavanje i sledece godine imas gotovu ruzu koja cveta uveliko.
Drugo je rasad pa sadnica od godinu ili dve . Mnogi neznaju a traze da saznaju .
Ima veliki broj njih koji su zavrsili polj. fakultet i sa naucne strane znaju sve ali praksu nemaju. ne moze niko od tih da me ubedi u nesto sto radim sljubavlju preko 30 godina . Prakasa cini svoje a nauka ostaje po strani.

Neko razmislja kako i na koji nacin da pomogne svom narodu. kako da na neki nacin ubedi omladinu da cesce iz gradova odlaze na selo. da se batale kafica i trave a da vreme provode na selu. neko ko ima plantazu sipurka dobrih 30 godina i koji je jedini u regionu naravno da ce mu smetati da se i drugi bave istim poslom. Sto vise sadnica sipurka onda ce manja cena ploda biti . zato lepo 120 dinara po komadu i tacka . Ko ce da kupi. Retko ko ili niko. Time se ne resava problem . To je zajebancija .
Sirenjem svesti kod ljudi o uzgoju neke kulture koja je odavnina poznata i koja se zadnjih 40 -50 godina otkupljuje je mnogo pametnija stvar nego obmanjivati narod plantazama godzija, nojevima, puzevima pa i aronije . Neko zarad novca je spreman da proda svoju decu a neko drugacije misli.
Tacno je da treba neka strucna knjiga o ovoj biljnoj vrsti ali gde je naci. meni npr. i obicnom seljaku vocaru ne treba nista . Svako ko se bavi vocarstvom a narocito jagodastim kulturama nikakava knjiga nije potrebna . Stari domacini cim vide znaju unapred sta treba ciniti. ne moze meni neko govoriti i savetovati me da nosim zemlju n analizu kada znam kakvog je sastava zemlja gde smo nekada sadili. Najgora moguca zemlja na celom jugu. Bagrenjak i svuda liskun ko tanjir.
Svako ko pozeli da posadi desetak sadnica za svoje potrebe nece trebati nikakava literatura . Nece trebati i onom koji sadi hektar. Jer taj koji sadi hektar taj je potkovan znanjem iz oblasti vocarstva i ne trebaju mu neki saveti . Ljudi koji se bave vise od 20-30 godina ozbiljno vocarstvom ne slusaju bas druge savetodavce i strucnjake . Ne zele da slusaju njihove savete i sugestije .
U celoj Srbiji postoje koliko znam nekoliko ozbiljnih plantaza pitomog sipurka ali nikada se o njima nista nije pisalo i govorilo.
Jedna je u tom salasu Nocajskom. Dve su u opstini Knjazevac sadjene za potrebe Dzervin Knjazevac u selima Skrobnica i Lokva . Jedna je u Pirotu na obroncima Stare planine .
Dole na jugu za potrebe Delises Vlad. han u selu Prekodolce i Zitoradje i jos dve manje u opstini Vlasotince., u selima Kozare i Lokosnica.
Skoro sve su do pre nekoliko godina bile date bogu na poklon. Neke su uredjene jer ne moze da se udje . Pokazivao sam slike . Rod polego po zemlji ali ne moze nikako da se pridje od kupina i pavida . A ima i samoniklog bagrema svuda po sipurnjaku.
Razlika u ceni sadnica je ocigledna . O tome necu da pisem jer posle ja treba da se objasnjavam sa svakojakim jebivetrima koji misle samo na novac.
Sednite , dobro razmislite pa opet razmislite i odlucite .
Postavljam pitanje svima .

Da li se isplati sadnja sipurka tj. biljke ciji se plod uvek otkupljuje a nikada cena po kilogramu nije manja od 40 dinara . Nikada manja bez obzira da li je te godine rodilo ili nije .
Kod mene na jugu ima sigurno preko 40 000 posadjenih sadnica samo u jednoj opstini . Svi koji posade vise od 500 sadnica duzni su da nakon godinu dana prijave svoju njivu i da je umatice. Imamo starog otkupljivaca koji je bez mane i ogromna prostranstva koja su ove i prosle jeseni pod sipurkom.
Masa preradjivaca juri svuda i kupuje svez plod pa kuva i prodaje onu smesu.
Trenutno najdeficitarnija vocna vrsta je sipurak. Isper nje je pitoma borovnica . nema trece jer je sve ostalo u zavisnosti od proklete EU. i njenih blagodeti koje nam oberucke daje i od nas godinama pravi budale.

Zivi bili pa videli sta i kako ce se neke stvari odvijati pocev sa juga pa laganom setnjom ka severu.
Postoji pesma ,,Pravo slavlje dolazi sa juga ,,

Mnogi ce ga docekati ali bice kasno jer veruju Evropi i svemu sto nas ti evropski narodi uce i savetuju .

S postovanjem Nenad Sinadinovic .

Ima mnogo jezickih gresaka , ne zamerite jer sam pogresio i poslao poruku a da je ne pregledam.
Nije sustina u jezickim greskama nego nesto sasvim drugo.
Pozdrav sa juga .

Imam u basti godinu dana stare 3 sadnice sipka pa me zanima dal se treba orezivati?, i kad pocinje da radja otprilike sa koliko godina.
Ova dva manja imaju po 2 lastara a ovaj najbujniji ima oko 7 lastara i duzina im je preko 1 metra.

Zdravo Miso
Poslusaj me . Nista ne diraj , mislim na sadnicu koju drzis rukom. Ostavi je tako neka raste . Moze vrlo lako da se desi da na najacim lastarim na krajevima iako je druga godina dobijes cvet i kasnije plod .
Mozes i ovako da uradis . sacekaj da prodje februar pa uzmi makaze i sve te krzljave i slabo razvijene lastare odseci . kada ih odseces ne bacaj ih nego napravi reznice ali tako da svaka reznica ima po minimum 2 pupoljka . Oziljavaju se ispod folije ili ispod plasticnih balona u kucnoj radinosti. Znaci mora da budu necimpoklopljeni. Mozes i neku plasticnu kutiju ali da se zatvara providnim poklopcem. Kao i ruze sto se oziljavaju. Velika toplota + velika vlaga .
Pozdrav.

Evo pogledajte kako izgleda presa ili pasirka za cedjenje kuvanog sipurka koja se pravi rucno. Slika je sa neta jer moje slike su mi u galeriji i mnogo su male .

Sadjenje sipurka je daleko isplatljivije od aronije, goija, trnjina , i jos kojih drugih zajebancija sto nam nude strucnjaci koji su putovali po Evropu i nagledali se svakojakih cuda prirode koja kod njih postoje ...
Oce da i nas zaraze necim sto je kod njih vec poodavno uzelo maha i ne moze se iskoreniti ..
Pozdrav.

Pogledajte slike trogod. sipurka . nisam umeo da slikam kako treba a i ovo smanjivanje slika me izludjuje . Nece pa nece . Ili sam ja glup da nauzim. Mislim da sam glup jer u 21. veku ne znati je zalosno. Idemo dalje i ne moram ja bas sve da znam .
Slike mojih sadnica bez bodlji. To sto neko prica da ima bodlje neka prica .

Ne pokazujem zbun nego debljinu lastara u trecoj godini. Sadnice su inace preko 3 metra ali grane padaju ka zemlji . Kao pendula princip.

Kakav je pitomi šipak, je to možda japanski "rosa rugosa"okrasna divlja ruža?

LP

@štajerc

U prethodnim postovima se dosta govorilo o 'pitomom' šipku. U suštini radi se o selekcionisanim klonovima divlje ruže vrste Rosa canina. Većina klonova koji se kod nas (u Srbiji) nude su izdvojeni u prvoj polovini XX veka da bi se koristile za kalemljenje cvetnih ruža. Većinom su slabo trnovite ili bestrne. Daju krupan plod, neke u klasterima, sa većim postotkom 'mesa' u odnosu na semenke, i krupnijim plodom nego u divljih varijeteta.
Rosa rugosa je zasebna vrsta divlje ruže, koja ima svoje kultivisane oblike, koji se koriste u prehrambene svrhe (bolja je za čaj nego za džemove, kako pročitah).
Sve u svemu, plantažno se gaje obe vrste i obe su i u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji vrlo cenjene.

Ovo je link sa temom o šipku sa foruma Tehnologija hrane:

www.tehnologijahrane.c...od-sipurka

Tema je jako zanimljiva i ne bavi se samo proizvodnjom pulpe. Na temi se pojavljuje i poznati guru sa Sveta biljaka. Vama ostavljam da skontate o kome se radi

Gde i kako nadje svaka ti cast. Sta je mladost .Zacas pronadjete sve sto treba .
E da su meni vase godine .
Pozdrav moosk.

Ovde ima dva Nenada . Nisam onaj sto zapocinje . Onaj drugi Nenad je pri dnu i u svom potpisu ima svoju mejl adresu.
Pozdrav.

[quote="Vojvoda"]
E da su meni vase godine .

Nisu ni tvoje prohujale s vihorom.

Zdravo bata Jole. E da su ti nase godine . ma brate ne moze sve da se stigne a i ,,koleno,, krcka bas kada najvise treba .
Pozdrav Nenad