Pozdrav Svima

Zahvaljujem se svima koji su ucestvovali u ovom postu.Ja sam totalni laik za biljke i drvece ali sam resio da razbijem neznalacku barijeru i da pokusam sa uzgojem Paulowniu na nekoj manjoj povrsini,jer sam u krosnji Tomentose odrastao a da pritom niko nije mogao da mi kaze kako se drvo zove, pa sam zbog edukacije, (covek se uci dok je ziv) procitao skoro sve ( i meni zvuci pomalo pretenciozno) na drustvenim mrezama na Srpskom, Engleskom i Ruskom.
Otkrio sam unakrsnim poredjenjem tih tekstova da se uglavnom prepisuju i prevode, te da su glavne odlike drveta Paulownije odrzive:
- Brz prirast drvene mase (visina zrelog drveta u 4 godini varira od izvora do izvora)
-Tehnicke karakteristike su uglavnom prepisivane i jednake.
A posto sam po prirodi jako nepoverljiv a volim i da vidim ono sto sam procitao, sa namerom da sacuvam svoju buducu investiciju, otisao sam na ogledno polje u Beloj Crkvi, koje je podigao Sumarski Fakultet iz Beograda, da se svojim ocima uverim kako izgleda ta plantaza Tomentose i Elongate.
Ukoliko je Igor _81 pisao o toj plantazi koja se nalazi na katastarskoj parceli 4775 mogu da mu kazem da je svo drvece na njoj u IZUZETNO losem stanju, da ni jedno nije vise od 5 metara I da ukupno na celoj parceli nema 5 m3 drvne mase, a da su najdeblja stabla u visini mojih grudi oko 24 cm.Ukoliko ga interesuju slike sa te plantaze mogu da ih posaljem.
Posto je Igor_81 sa svojm postom ostavio najozbiljniji utisak na mene, vezan za poznavanje materije koja mene interesuje, a to je uzgoj Paulownie na plantaznim uslovima, molio bih ga da mi se javi , ne bih li saznao nesto novo.
Pozdrav svima.

talicni potpuno se slazem s tobom dosta toga je nedoreceno, ali tu u varazdinu sam na svoje oci vidio elongatu visoku 8 metara nakon dvije godine, vz je sjeverozapadna hrvatska i klima je dosta ostra, mozda ipak blaza nego u srbiji ali svakako nije prirodno staniste paulovnije, za mene je racunica jasna, za sjeme sam dao tako reci sicu nikakva velika ulaganja nisu u pitanju, sjeme sam platio jeftino kontejnere radio od stiropora sad ih bude presadjivao u plasticne boce a potencijal je ipak veliki, planiram istjerati 180 stabala i ako bog da jednog dana koristiti za ogrjev.. ima puno parkova u hr i srb u kojima raste paulovnija, znaci moze se nesto tu napraviti ali treba i malo truda..

Talični, evo javljam ti se, i lepo je to što si naglasio uzgoj Paulovnije u plantaškim uslovima. Podaci koji se navode u domaćim reklamama jesu "pretenciozni", to je sigurno. A opet da li paulovnija brže raste od svih domaćih vrsta. Da. Drvo joj je cenjenije i ima široku primenu. Kod nas nema tržišta za drvo paulovnije, niti će ga uskoro biti. Isuviše smo mala zemlja za to. Ali ukoliko neko planira izvoz, onda tu može lepo da se zaradi. Uostalom, čak i da se proda kao drvo za ogrev, ili se od njega naprave peleti, briketi, može fino da se zaradi.

Tebe verovatno zanima da li paulovnija može da uspeva na našim prostorima. To mogu potvrditi sa sigurnošću. U pravu si što se tiče plantaže u Beloj Crkvi. Ja sam bio veoma razočaran. Ono je bukvalno groblje drveća... Ali ona plantaža je posađena na 3x4m, centralni red čak i gušće. I obuhvata elongatu i fortunei (mnogo više stabala fortunei). Ali si verovatno video i travu do struka. Podzemne vode su onde visoke. Nera čak ponekad nadođe do same plantaže. Takođe, na onoj lokaciji duvaju najjači vetrovi u Srbiji. Sve navedeno čini ovu lokaciju jako nepovoljnom za uzgajanje paulovnije. Pa opet onaj bočni red je poprilično dobar, i veruj mi ima nekih stabala i po 12-15 metara u visinu. Čak su i dva zalutala stabla fortunei, među onim elongatama, poprilično zdrava i očuvana. Taj bočni red je najosunčaniji, nalazi se pored njive, koja se redovno obrađuje i koja se verovatno đubri. Dakle uz određenu negu, makar košenje trave, to bi izgledalo mnogo bolje. Ali ja sam razgovarao i sa vlasnikom te parcele, i gledao njegove foto-albume, i mogu ti reći da su te paulovnije jako dobro napredovale kao mlade, kada su bile više održavane i kada se koliko toliko vodilo računa o njima. Inače, plantaža nije bila navodnjavana, niti đubrena, niti bilo kako tretirana. I zaključak je, da je 90% one plantaže groblje, ali da onih 10% pokazuje da je moguće uzgajati paulovniju kod nas, ali uz što veći razmak između redova. Drugo, plantaža je stara 16 godina. Davno je to trebalo biti posečeno kako bi se što brže obnovilo.

Pored te plantaže u Beloj Crkvi video sam još 7 stabala (5 stabala elongate i 2 stabla fortunei) u Beogradu. I tu se takođe vidi da je paulovniju bez problema moguće uzgajati kod nas. Ta stabla u Beogradu imaju po 15-ak metara, prečnik skoro 50 cm. Jedno stablo, u Bulevaru (za koje mi je čovek koji ga je posadio rekao da je fortunei, ali sam ipak sam utvrdio da je elongata, i za to se izvinjavam svim čitaocima foruma jer sam ranije napisao da je fortunei) je itekako impresivno. Prošle godine sam ga otkrio i bio sam oduševljen. Bilo je tada staro 12 i po godina, a imalo je bezmalo 15 metara visine (i više) i možda čak i malo više od 50 cm u prečniku u visini grudi.

Što se tiče tomentose tu nema dilema. Ona se uzgaja već 100 godina u Srbiji. Podnosi naše uslove, brzo raste, na manjoj visini počinje da se račva i krošnja joj je jako široka. Forma joj je mnogo lepša od elongate pa i fortunei. Jako lepo cveta, ima divne srcaste listove. Ali rekao bih da je za sve paulovnije u Srbiji zajedničko to što nisu dugovečne kao domaće drveće. Jer hladnoće oštećuju mlade grane, pa i veće grane. O tome najbolje govore dva stabla tomentose u Tašmajdanskom parku. Ta stabla su bila u lošem stanju, i posekli su im sve grane, sem dve glavne, pa sad više izgledaju kao gole skulpture nego kao drveće. Dakle drvo je pre svega za brzu eksploataciju, do 10 godina i sečenje. Makar u Srbiji.

I na kraju tu su hibridi. To je neispitana sorta u Srbiji :-) Ali su se pokazali u nekim drugim krajevima Evrope i sveta. Pa ih ima i u Irskoj i Engleskoj, Nemačkoj, Ukrajini, Litvaniji i pogotovu u našem okruženju u Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Belisima, Shantong, 9501, 9502, 9503, Cotevisa I i II... Uglavnom su hibridi fortunei x tomentosa, jer fortunei najbrže raste u idealnim uslovima, a tomentosa je naotpornija na hladnoću. I uglavnom je ženski roditelj tomentosa a muški fortunei. Ne razumem se baš u genetiku pa ne mogu da se petljam u to, ali tako su mi objasnili neki Kinezi koji ukrštaju. Iz ličnog iskustva mogu samo reći da sam prošle godine naručio seme nekog hibrida iz Litvanije, i da mi je sadnica (jedan jedina koju sam sam posadio) bila mnogo bolja od obične elongate i tomentose. Sve seme sam prodao i ne mogu izvući neku zakonitost o rastu na osnovu samo jedne sadnice. Ali listovi su stajali pravo, skoro vodoravno, rasla je kao strela, stablo je bilo duplo deblje od ostalih sadnica. Naravno, opet kako su mi objasnili, pri dobijanju sadnica iz semena tih hibrida dolazi do mutacija, pa je skoro nemoguće dobiti istu biljku kao što je drvo sa koga seme dolazi, ali po nekim genetičarskim pravilima biljka dobijena iz semena mora da zadrži makar 50% karakteristika drveta sa kog seme potiče. U malom broju slučajeva, zavisno od toga kako su cvetovi oprašeni i šta su pčele ili vetar doneli (kakav genetski materijal), sadnica dobijena iz semena hibrida može čak i da prevaziđe po karakteristikama drvo sa kojeg je uzeto seme. Primer za to je seme hibrida Shantong White, koje prodaje dotični David Sutton, sa kim sam se dopisivao i koji mi je objasnio da je tako slučajno došao do tog novog "hibrida". Mada on priznaje da on nije radio nikakvo veštačko ukrštanje već da je prosto izabrao najbolje primerke sadnica i sa njih uzimao semena. I da se to pokazalo kao dobro.

Tu ti opisah situaciju kod nas u Srbiji. I opet kažem ako neko ima više iskustva u bilo kom pogledu u vezi sa paulovnijom u Srbiji, ja ga molim da podeli to sa nama.

P.S. Ja sam na Banovom Brdu bukvalno ušao čoveku u dvorište kada sam video ogromnu paulovniju, a taj čovek nije imao pojma o kom drvetu se radi, osim što iz iskustva zna da raste kao luda! :-)

Pozdrav!

Zdravo svima ,ocigledna nedoumica je u tome da li paulovnija / ne ulazeci u njenu upotrebnu vrednost/ moze da se gaji u nasem podneblju za komercijalnu eksploataciju. Kao parkovsko drvo uspesno se dokazalo da moze da uspeva kod nas. Agresivnije reklamiranje je normalno ucinilo da su se i potraznja i ocekivanja mozda neosnovano povecala, kao i za mnogo drugih stvari,uostalom sto i jeste cilj takvog reklamiranja . Ali ako ostavimo to na stranu , postoje i neke ogledne parcele zasadjene paulovnijom gde su ispostovane sve agrotehnicke mere i gde bi verovatno mogli da se vide rezultati takve plantazne sadnje . Ti ljudi su ulozili sredstva , rad , znanje, sto je za veliko postovanje, ali me bas interesuje dokle su oni stigli i kako izgledaju njihovi zasadi sada , posle godinu ,dve, tri ,narocito oni iz okoline Subotice AS uniona.

Pozdrav svima

Pokusao sam od gospodina sa Severa Vojvodine- As Union da dobijem neke konkretne odgovore i pojasnjenja, i pri tome je gospodin bio izuzetno korektan, dobio sam odgovore i pojasnjenja ali na molbu da me uputi na neku plantazu Paulownie poslao me je na As Unionovu - staru 5 meseci, sto bas i nije neki reprezentativni primerak za gledanje i donosenje bilo kakvih zakljucaka.
Na njihovom sajtu postoji i mapa plantaza Paulownie u Srbiji, pa ukoliko je neko od Vas u blizini bilo koje od njih ja bih molio za adresu ili kontakt telefone vlasnika plantaze, da svojm ocima donesem zakljucke o plantaznom uzgoju.I jos jedna stvar me interesuje; da li neko zna nekog-ko zna nekog-ko je prodao nesto od Paulownie?
Unapred hvala.

Ja imam nekoliko paulovnija u svom dvoristu koje mi sluze onako radi ukrasa i da mi pravi hladovinu. Ona jedva prezivljava kod nas i nece se usreciti niko ko misli uzet neku lovu od toga. kod mene tek zadnje dvije godine nije smrzla a narasle su nekih 10 m u visinu.

Talicni i 5xlclub, poslah vam u poruci brojeve telefona od ljudi koji su kupili belissimu od AS Uniona. Ne znam da li su vam stigle poruke.

Zelim da se zahvalim igor_81 na ulozenom trudu, ali na zalost nisam dobio nikakvu poruku....

5xlclub je dobio poruku sa brojevima telefona, a istu sam poslao i tebi. Trebalo bi da ti je u sandučetu za poruke ovde na sajtu. Ako nije pošalji mi email adresu pa ću ti poslati listu sa brojevima telefona

Hvala igor_81

Veliki sam ti duznik!!!!

htio bih reci nesto o mojoj pulovniji koja je proklijala, naime skuzio sam da one koje su bile direktno ispod zarulje su nize ali sire, listici su vec dosta veliki dok one na periferiji su izduzene i tanje, znaci svijetlo dosta utijece na njih..

EdiVZ
Tako i moja paulovnia, one koje su blize svetlu te su manje i imaju krupnije listice. Meni je proklijalo oko 80% semena, koliko je tebi?

razlog je prost, one koje imaju slabije svetla rastu duze upravo da bi dosle do svetla pa cesto i stradaju. ukoliko mozete, obezbedite podjednako svetlo sto dodatnim sijalicama sto izradom "growbox" kutija

Zdravo drugari
Ovo mi je prvi put da napisem nesto u ovoj temi o paulovniji. Necu da se mesam niti da dajem savete jer ste dovoljno zreli da sami zakljucite neke stvari.
Necu da vas obmanjujem a ni da vas ubedjujem da sadite . To dal moze ili ne moze recice vam se za koju godinu.
I nojevi mogu da zive u Srbiji i ,,ne zaboravite ,, od njih se sve jede , nista se ne baca . Meso noja je najskuplje pa ih zato u Srbiji svi gaje . Nema sela koje nema barem nekoliko nojeva .
Srecno drugari moji .......

ivica isto oko 80 posto, naskovic ma mislim da je ovo isto ok, izrast ce one sve neke brze neke malo sporije, a vidis mislio sam stavljati onu aluminijsku foliju na nutarnje stijenke da se svijetlost odbija u svim smjerovima ali sam mislio da je to vec pretjerivanje a u biti bilo bi ok..