javorje citat:

Posedujem drvo Paulownia elongata staro 12 godina,obim stabla na 1,30m je 212cmPozdrav iz Broda iz Reptblike Srpske. .Redovno cveta i plodonosi.Stablo se nalazi u okolini Beograda.

Pozdrav iz Broda iz Reptblike Srpske.
Da li možete nabaviti sjeme Paulovnije?
S poštovanjem!
Luka Šljivić

Pozdrav.Osim previkura,koji jos fungicid moze da se koristi za zastitu klijanaca paulownije.

Ja bih samo zamolio iskusnije iz sveta paulovnije naročito Miodraga22 i Drogan014, da podele sa nama neka novija iskustva, jer su oni ipak poodmakli u saznanjima u odnosu na većinu ovde :-)

slazem se igore, njihovi savjeti su jako dobrodosli..

[qSeme može da se nabavi i nalazi se u prodavnici semena drveća pod nazivom"Paulownia elongata-orginal"Pozdrav!

meni su neke biljke vec presle 10 cm i dosta se brzo razvijaju, citao sam da negdje da je najbolja ta visina dok ih se presadjuje van na otvoreno, e sad posto tek u 4-5 mjesecu mislim vani presadjivati mislio sam da ih izvadim iz plastenika i stavim uz prozor na obicnu svjetlost, ima tko kakvih iskustava sa time, mislim tako malo usporiti njihov rast jer uz umjetnu svjetlost 0-24 rastu dosta brzo..

Zmijobor citat:

Kreketalo, Pavlovnija raste dosta brzo, tu nema sumnje. Neke sorte brzo, druge jos i brze, neki klonovi (otud te korenove reznice) i jos brze. Ipak, poenta je gde se sadi: prica o 3-6 metara godisnje moze da vazi samo za najbolje uslove: izabrani klon, ali i veoma dug period godisnjeg rasta - po 8-10 meseci godisnje i uz negu: zalivanje i eventualno prihranu. (Kalifornija, Australija...). Drugo. Ako pregledas prethodne strane ove teme, videces da smo ustanovili da je prica o 'visokokaloricnosti' - bajka. Ja cak negde nadjoh i generalnu uputnicu kako se ta kaloricnost kod drveta moze u grubim crtama izracunati: Ispada da svaka sorta drveta ima skoro istu kalorijsku vrednost. Prema kilogramu mase, naravno. Ako je bukva 700kg po kubiku, a pavlovnija 280, to znaci da treba skoro tri kubika pavlovnije da bi zamenili jedan kubik bukovine. Razlog zasto je mozda isplativo gajiti pavloviju je taj, sto raste ne dva-tri, nego i pet puta brze od bukve. A uz pravi klon i jos brze. Ipak i taj razlog je kod nas sumnjiv: pavlovnija je kod nas prilicno osetljiva na mraz.

Juče je bila zanimljiva emisija o nekim projetima koje vode Vojvodinašume. Uglavnom, njihov čovek je pričao o pošumljavanju kanadskom topolom.
Kaže, koriste reznice od 20 cm i zabadaju ih na stalno mesto u aprilu. Ta reznica u periodu od IV - XI meseca u jednoj (prvoj) kalendarskoj godini izraste 4 do 5 metara u visinu i dobije 2 do 2,5 cm u prečniku.
Plantaža je nakon 20 godina spremna za seču.
Ima li onda uopšte smisla zamajavati se sa paulovnijom kad od obične topole imamo ovakvu brzinu rasta...?

Mozda jer je manje tolerantna na vise nadmorske visine spram paulovnije, i najveci problem koji topola pravi-alergija kod sve veceg broja ljudi.

drveni citat:

Juče je bila zanimljiva emisija o nekim projetima koje vode Vojvodinašume. Uglavnom, njihov čovek je pričao o pošumljavanju kanadskom topolom. Kaže, koriste reznice od 20 cm i zabadaju ih na stalno mesto u aprilu. Ta reznica u periodu od IV - XI meseca u jednoj (prvoj) kalendarskoj godini izraste 4 do 5 metara u visinu i dobije 2 do 2,5 cm u prečniku. Plantaža je nakon 20 godina spremna za seču. Ima li onda uopšte smisla zamajavati se sa paulovnijom kad od obične topole imamo ovakvu brzinu rasta...?

Da zato se i cudim ljudima ovde u Somboru i okolini, pogotovo sto idu u sumu i vide tu topolu, a davaju silne pare za neko tamo seme, ne mogu da verujem da ljudi jos tako padaju na reklame.

Drveni i Kreketalo, pa sve ste sami rekli. Plantaža je nakon 20 godina spremna za seču. Plantaža paulovnije za 10 godina. Ja sam sadio kanadsku topolu iz reznica i jako se lako prima, ali za 4 do 5 metara godišnje su potrebne sve agrotehničke mere, od navodnjavanja do đubrenja. I to je jedan primerak koji će dostići tu visinu. Inače će porasti prosečno 2-2.5 metra uz to su mnogo tanje od paulovnije. Ako budu velike suše onda i manje. Kanadska topola je bio moj prvi izbor dok nisam otkrio paulovniju. A sa pojavom raznih hibrida verujem da će se paulovnija adaptirati na naše klimatske uslove. Uz veću negu to je moguće čak i sa elongatom. Još jedna velika prednost paulovnije je to što cena neobrađenog stabla po kubiku dostiže između 100 i 200 eura, a obrađenog drveta mnogo više. Naravno, mi smo mala zemlja, tržište za drvo paulovnije ne postoji, ali se razvija polako u okolini, pre svega Rumuniji, a takođe već postoji u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji. Pa, Bože zdravlja, uz otvaranje granica možda će moći i da se izveze. Prednost topole je što tržište za nju kod nas postoji ali je cena oko 40 eura po neobrađenom kubiku. Prednost paulovnije je čak i u veštačkim zasadima za proizvodnju biomase, peleta i briketa. Čitao sam studiju koja daje prednost paulovniji u odnosu na vrbu i topolu. Razlika je u ciklusima eksploatacije. A tržište peleta će porasti 10 puta do 2020. godine.

Studije o upotrebi paulovnije za proizvodnju biomase:
www.paulownia.rs/pub/d...roject.pdf

www.toadgully.com.au/f...uction.pdf

Studiju o globalnom tržištu peleta možete pročitati ovde: www.bioenergytrade.org..._final.pdf

Eto ideje nekome ko ima kapital da investira. Evropa uvozi više od 50% peleta iz SAD i Kanade, koje svoje energetske potrebe zadovoljavaju fosilnim gorivima i nuklearkama.

A pričao sam lično i sa Slobodanom Vukovojcem koji je podigao prvu plantažu paulovnije u Srbiji. Nije plantaža za primer, tačnije krajnje je zapuštena i neodržavana, pa samim tim i ruglo, ali dobro. On je to uradio u saradnji sa Šumarskim fakultetom, a rezultate su pratili i stručnjaci iz SrbijaŠuma. On mi je rekao da su se oni bukvalno usrali kada su videli koliko brzo raste, i da su rekli da ako se pročuje za ovo da su oni propali. Naravno oni ne mogu propasti jer su državna firma sa praktično neograničenim resursima, ali su toliko nemarni i lenji da država praktično nema koristi od njih, a mogla bi imati neverovatnu korist od šuma, koje se koriste pre svega za lično bogaćenje. Od šumara do direktora. I svi to znamo. U većim zemljama, kao što su SAD i Kina, a naročito SAD koje već više od 100 godina imaju sistem za upravljanje šumama, šume donose ogromnu dobit. A kod nas zovem 18 telefona u Srbijašume ne bih li pronašao crni orah, i kada ga pronađem, oni u Somboru mi kažu da je Pera na bolovanju, a on jedini skuplja crni orah. I Pera me pozove nakon 2 meseca, kada sam već uveliko kupio crni orah po 4 puta većoj ceni nego u Srbijašumama.

I opet kažem. Potrebno je da delimo iskustva o paulovniji kako bi se došlo do istine. Propaganda se lako prepozna. Zato opet tražim od Miodraga22 i Drogana014 da se više uključe u ove diskusije. Ukoliko imaju vremena, naravno.

Pozdrav

Odličan post Igore. Naročito poslednji pasus jer ovo što smo videli od paulovnije je upravo samo propaganda. Stvarno bi bilo dobro da se javi neko ko ima živog iskustva sa plantažnim uzgojem jer do sada, osim izjava u majke mi stilu i kontradiktornih tekstova sa neta, nemamo ništa.
I zaista mi nije jasno zašto je gdin Vukojević dopustio da mu propadne plantaža?

Igore dobar odgovor zaista.
I ja bih voleo da čujem ljude sa svojim iskustvom,pogotovu vezano za hibride. Tipa stvarno brže raste od osnovnih sorti,podnosi bolje minus (mada ova zima nije baš za primer), sušu itd.

Evo ja 3-ću godinu sejem seme elongate i mislim da ću ove tek da uspem da dobijem sadnice,jer sam pročitao celu temu i doznao dosta stvari i uvideo svoje greške.
E sad neću imati neku veliki broj jer to želim da probam čisto eksperimentalno.Pošto se radi o više parcela različitog zemljišta,visine itd.Lepo bi bilo da imam i jedno 10-20 semenki hibrida od kojih bih dobio koju sadnicu a koje bih kasnije mogao da uporedim sa elongatom u prirodnim uslovima.Znači bez navodnjavanja i đubrenja.S'tim da bih u dvorištu posadio po jedan primerak od obe koje bih zalivao i djubrio isto radi upoređivanja.Pa ako se zaista pokažu bolje onda bih se upustio u ozbiljniju priču.Pogotovu što kod mene zime znaju da budu izuzetno hladne.
Tako da ako ima neki čovek dobre volje da mi pošalje/proda mali broj semenki hibrida bio bih jako zahvalan Ima oglasa ali min broj je 250 semenki,što je meni previše za ovu svrhu.
Pozdrav za sve forumaše.

Da ali hibrid iz semena je nemoguce, drugo je ratarstvo i oni rade sa semenom jer reznice i ratarstvo je nespojivo
Pise ti ovde na forumu kako se razmnozava sa korenovim reznicama, kupi jednu biljku lepo razvijenu, i razmnozi je (najbolje je otici kod proizvodjaca i odabrati medju najbujnijima)
To ti je najjeftinija varjanta
Ja sam skroz da se sve proba, ali ne dajte za bilo sta preko crvene jer nema potrebe.

Drveni, Boda Vukovojac je jedan poslovan čikica. Do nedavno je imao kompaniju registrovani u Singapuru. A navikao na beogradski život. Kada sam ga pitao da li je istina da paulovnija zaista tako brzo raste i da li dostiže 15-18 metara za 10 godina, odnosno 1 pa čak i 2 kubika, on mi je samouvereno rekao da je on takve rezultate dobio na svojoj plantaži. Kada sam nekih 6 meseci kasnije otišao da vidim plantažu bio sam razočaran. Ne znam zašto je dozvolio da plantaža ostane zapuštena i da propadne. Ali možda će ti biti jasnije kada ti kažem da mi je on lično rekao "Slušajte Igore, ništa ja vama neću reći sem ovoga što sam vam rekao, ukoliko nemam nikakvu korist od toga"... Toliko o tome. Više nisam kontaktirao sa čikicom. Ali neka stabla na plantaži su veoma zdrava i jaka, ali samo po obodima, pored njiva koje se obrađuju i gde sunce najviše dopire. Sve više sam ubeđen da stanje plantaže ima veze sa gustinom sadnje. Stabla su posađena na 4x3m, i čini mi se da je to previše gusto. Najčešći podaci iz Kine o gustini sadnje na koje sam nailazio govore o sadnji 5x5 i 6x6m. Inače to je plantaža elongate i fortunei. Čak su i dva stabla fortunei jako dobra u tom redu pored njive, iako fortunei po teoriji nema šanse da uspeva kod nas. Takođe 5 stabala elongate u Beogradu, jedno na bulevaru, tri u njegovom privatnom dvorištu u Malom Mokrom Lugu i jedno u privatnom dvorištu prijatelja od gospodina Vukovojca u Zemunu blizu Gardoša, je posadio lično Boda Vukovojac. Sva stabla su zdrava i jaka. Pretpostavljam zbog gradske sredine i više prosečne temperature tokom zime, ali i više prostora oko stabala. Praktično sva stabla u unutrašnjosti plantaže u Beloj Crkvi su zakržljala ili potpuno mrtva.

Lilke ja sam prošle godine sejao semena hibrida i elongate, upravo jednu pored druge kao što ti planiraš. I razlika je velika. Iako je elongata bila duplo veća sadnica, a sadnica hibrida bila poprilično zakržljala, posle mesec dana hibrid je pretekao elongatu i porastao 3 metra za 5 meseci, a elongata 2 metra. Još je jasnija razlika u debljini stabla. Hibrid je bio fortunei x tomentosa.

Sve što saznam objaviću ovde.