da skratim pricu i po ko zna koji put mi ne prodajemo sadnice jer je promasena investicija kupovina sadnica od bilo kojeg proizvodjaca jer su iste od 3 do 6 eura komad da valjaju cemu i da nisu maticne vrste elongata i tomentosa koje nisu za nase podneblje ... bili bi licemeri kada bi prodavali sadnice a uporno svima govorimo da je promasena investicija kupovanina istih prodaje se samo seme elem o tome da li je drvo plodno ili ne i da navodno jos niste culi da drvo ne moze da bude plodno uz duzno postovanje vas moram reci sledece da ste prociteli novi zavet jos u njemu se spominju plodna i ne plodna drva i to kazu po jevanđeljima po Mateju i Luki pise neplodno drvo seče se i u vatru baca u ovom slucaju znamo da bi mnogo voleli da znaju tajnu razmnozavanja drveta z3 koji se radi u specijalnim uslovima u labaratorijama berlina ali ni ja kao prodavac ne znam isto jer bi onda svako imao milione semena u dvoristu , a ovako je ista laboratorija zastitila autorsko pravo kao tvorac drveta i samo je moguce od njih kupovati isto a mi smo samo prodavci za Srbiju i region.... u teoriji je naravno tacno i izvodljivo sto ste napisali ali u praksi ima problem mozda vi ili vasi poznanici imaju nove DEGENERACIJE mladih kojima je tesko i do prodavnice otici i kupiti sebi hleb i doruckovati i majke moraju isti posao da odrade a ne svakodnevnu paznju prema drvetu da ispoljavalju da postoji radna navika bilo bi izvodljivo
@Kreketalo slike presek drveta sa slike postoje na stranici mi da ne bi ponovo bilo brisano mi zbog ziga ako vas toliko zanima slobodno tamo stoje javno svakoji posao pa i sadnja paulovnije je naporan posao i treba da se radi sa ljubavlju da bi se bilo sta postiglo a pre svega je potrebno da se slusa savet iskusnih ljuti npr. nas a ne da se primeljuju tehnihe koje su citane od kineza jer razlika izmedju kineza i nas je enormna od klime do uslova za drvo preko radnog angazovanja za isti ....

Quote::

znamo da bi mnogo voleli da znaju tajnu razmnozavanja drveta z3 koji se radi u specijalnim uslovima u labaratorijama berlina ali ni ja kao prodavac ne znam isto jer bi onda svako imao milione semena u dvoristu , a ovako je ista laboratorija zastitila autorsko pravo kao tvorac drveta i samo je moguce od njih kupovati isto a mi smo samo prodavci za Srbiju i region

Već sam jednom napisao ali evo opet ću : MOLIM TE daj link ka toj laboratoriji, neku referncu da vidimo koja je. Ja ne nađoh da ima u Nemačkoj nešto takvo, a Nemci bi prvi koristili tako čudesan hibrid. Prosto mi nije jasno da neka laboratorija sa ozbiljnim naučnim radom u tako nekoj oblasti nema nikakvih podataka na internetu
Nije to ništa teško a mnoge neverne tome ćeš razuveriti.

www.dodaj.rs/f/2G/PB/3...470/10.jpg

To je izgleda križanac Paulovnije sa Cercis siliquastrum,ne treba ti laboratorij,možeš to i sam napraviti.

Ne traba nikakva laboratorija razmnoava se iz korenovih reznica - toga imas i ovde na forumu

Mekendes citat:

da skratim pricu i po ko zna koji put mi ne prodajemo sadnice jer je promasena investicija kupovina sadnica od bilo kojeg proizvodjaca jer su iste od 3 do 6 eura komad da valjaju cemu i da nisu maticne vrste elongata i tomentosa koje nisu za nase podneblje ... bili bi licemeri kada bi prodavali sadnice a uporno svima govorimo da je promasena investicija kupovanina istih prodaje se samo seme ....

Dobro.
Kija je cijena i minimalna količina koju mogu kupiti?
Pa da pokušamo i to "čudo" posaditi

en.paulowniaonline.net...ducts.html
Ja bi radije naručio odavde,a ne da mi neko prodaje Judino drvo. pod Paulowniu

puljka5 citat:

http://en.paulowniaonline.net/Paulownia-Products.html Ja bi radije naručio odavde,a ne da mi neko prodaje Judino drvo. pod Paulowniu

isti taj sajt prodaje z3 hibrid samo nema licencu da stavi taj naziv kao mi ako ne verujes pitaj ih imas dole na prodajama paulownia arctic/polar toliko o tome da li valja ili ne

Jeli ovo skrivena kamera??????????????????????

Poslje limuna i borovnica sad se ceka i sibirska paulownia :)...... Svasta.....

Zdravo drugari
Necu da se mesam nite me zanima bilo koji hibrid i ne hibrid te paulovnije ali hocu da vam kazem da kod nas na jugu za neki kako sam zapamtio 9051 hibrid elongate prodaju po 50 dinara za 1000 sadnica . Koren od nekih 20-30 cm i malo stabaoce . Da li je kako ono kazete cepovano ili nije ja ne znam ali sadni materijal sa instituta Bitree kod Sofije u Bugarskoj pod nadzorom naseg strucnjaka Milovana Bosnjaka mislim da je isparavan.
50 dinara samo za sadnicu ali na kolicinu od 1000 komada .
Ja imam dve sadnice u dvoristu i ima ih preko 6 metara . Nema mmesta za vise a i ne mislim da ih razmnozavam. Kada sam ja imao seme elongate tada mnogi nisu znali sta je .
Posedujem oglednu parcelu za potrebe nekog i tu imam svasta . Nema vremena za ovu biljnu vrstu.
A khodalic sto rece u pravu je . Sledece godine ce pak da se pojavi carobni ,,sibirski,, pasulj koji naraste vise kilometara u visinu.
Ala ima da se penjemo i samo mahune da bacamo dole . Jel da .
Pozdrav svima .

Odavno nisam bio ovde i evo vidim da se malo razvukla nekakva "rasprava". Hibrid Z3 ne postoji. Slobodana Bojovića poznajem odavno i dečko je aktivan, agresivan, i to mi je bilo ok, svako se bori za sebe, ali vremenom sam video da nikako nije pošten, već se bavi prevarama.

Što se tiče tih hibrida da kažem da ima puno sumnjivih hibrida. Ne, nisu sumnjivi, sad već ne mogu da budem fin. Ima lažnih hibrida i njihovi prodavci su teški prevaranti. Pre tri godine se pojavio hibrid „Pao Tong Z07“. Tada mi stvarno nije palo na pamet da je u pitanju prevara jer je taj hibrid plasirala na tržište najveća kompanija na Balkanu koja se bavi paulovnijom, doduše malo je bilo sumnjivo kada su za taj „hibrid“ imali samo kineski fitosanitarni sertifikat. Što znači da je „to“ iz Kine. Naravno, odmah sam hteo da nabavim dotični „hibrid“ i kontaktirao sa svim najvećim proizvođačima paulovnije u Kini, od kojih nabavljam seme već evo treća godina. I niko od njih nije čuo za taj hibrid. Pitaju me „jel imaš nekakav link za to“, a ja im pošaljem link od tog fitosanitarnog sertifikata. A Kinezi mi lepo pošalju skenirani primerak originalnog fitosanitarnog sertifikata, koji je dotični Bugarin samo lepo u fotošopu obradio, na fortunei x tomentosa je dodao x kawakamii, i čovek lepo dobio novi, superioran trostruki hibrid. Sve identično, pečat, datumi, broj sertifikata, samo naziv malo „ulepšan“. Srećom samo još par ljudi u Evropi se bakće sa tim „super hibridom“. Nekoliko naivnih i taj Bugarin.

E sad počinje komedija. U Srbiji se pojavi hibrid koji je dobijen super-super-super ukrštanjem super-super „Z07“ (koji ne postoji) i hibrida 9503, i to ukrštanje je izveo ni manje ni više nego nemački doktor nauka, valjda mu je ime Hajdel Zungen Špricen (ili koje vam već ime padne na pamet), i tako se dobije hibrid Z3!!! Super ekstra hibrid koji u četvrtoj godini daje dva kubika drva a listovi su mu avio-karte za Havaje. Ali bez zezanja Doduše taj nemački doktor radi samo u Srbiji, pa informacije o hibridu Z3 nećete naći na stranim sajtovima. Jer je to u stvari tajni projekat NATO-a. Naravno Z3 je nastao pre svega zahvaljujući super brzom rastu Z07 koji je za 3 godine od njegovog „otkrića“ stigao da poraste, procveta, Nemac da ga ukrsti sa 9503, da rodi novo seme, da seme proklija, da biljke porastu, da daju 2 kubika drva i da se sve to uredno slika i postavi na fejsbuk, i to je sudeći po crno-belim slikama sve odrađeno pre 1977. godine, ali se čuvalo kao tajna.

Pretpostavljam da nadalje neće biti promovisano da je dobijen ukrštanjem sa Z07, nakon ovog saznanja, ali dobro.

Da se razumemo ništa od ovoga mene ne bi doticalo ali sam ja u paulovniju uložio velike pare da sve odradim kvalitetno i pucam od muke kad vidim sve ovo. Samo ove godine sam uložio 3 hiljade eura za seme i reznice, sa fitosanitarnim sertifikatima iz Kine, sa pečatom domaće carine i neko me sada zajebava. I mogu da kažem da imam jedan od najkvalitetnijih sadnih materijala u Srbiji. Jedini u Srbiji imam reznice hibrida 9501, odnosno identičnu genetiku kao što je ona u Kini. ShanTong reznice sam uvezao iz Bugarske nakon što sam se lično uverio u brzinu rasta i kvalitet tih sadnica sa kojih su uzete reznice. ShanTong se za sada bolje pokazao.

A eto neko se seti da lepo uzme seme tomentose sa okolnog drveća i to prodaje kao hibrid "zajebi budalu" što reče jedan drugar.

Verujte mi ako hoćete, ako nećete srećno vam bilo.

Ovde nema oko čega da se diskutuje.

Evo gledam oglase za sadnice i semena paulovnije, a i sam se susrećem kroz kontakte sa ljudima sa puno informacija, od kojih dosta ima netačnih, pa rekoh da sumiram poneke stvari. A za sve koji me ne poznaju čisto da kažem da sam među prvima u ovom „novom talasu“ krenuo da se bavim paulovnijom, negde na leto 2011. godine, i da sam prvi koji je uvezao sertifikovano seme hibrida 9501 u Srbiju i to legalno, među prvima sam počeo sa prodajom sadnica i semena, i mislim da sam prvi koji je uvezao reznice hibrida 9501 iz Kine i među prvima koji su uvezli ShanTong reznice iz Bugarske. A evo nekih mojih zapažanja.

Danas postoji internet i možete proveriti, ako ništa drugo, bar nazive različitih vrsta paulovnija, a vidim da razni ljudi koriste neke smešne termine za vrste, pa evo čisto da skrenem svima pažnju na pravilna imena vrsta. Dakle tementosa, temetosa, elangolata, elgolata, polovnija, paulonija, paulownija, polonija, fortuna, fortuney, kalofilija, Shang Tong, i slično, ne postoje. Ali zato postoje tomentosa (zbog izgovora kod nas nazvana tomentoza), elongata, fortunei, katalpifolija (u prevodu katalpin list), fargesii, kavakamii, taiwaniana, hibrid Shan Tong itd. Ko govori da je vrstan poznavalac paulovnije a ne zna ni kako se pojedine vrste zovu zaobiđite ga. Puno ljudi prečesto koristi termin hibrid i slične termine koje ni sami ne poznaju, a sve u cilju impresioniranja kupaca koji takođe ne poznaju te termine (čitaj u cilju manipulacije).

Što se tiče hibrida da napomenem još jednu stvar. Puno kupaca me pita da li imam elongatu hibrid. Iz učtivosti se ne nasmejem već objasnim ljudima da je to u najmanju ruku pleonazam, da ne kažem glupost. Elongata je osnovna vrsta paulovnije i tek kada se ukrsti sa nekom drugom vrstom može nastati hibrid. Opet kada neko napiše u oglasu da prodaje elongatu hibrid zaobilazite u širokom luku. Hibrid se dobija isključivo kombinovanjem dve različite vrste, u ovom slučaju dve različite vrste paulovnije, a u slučaju automobila dve različite vrste motora u pogledu goriva.

Evo još nekih važnih stvari. Ako me pitate da li bih na stalno mesto posadio mlad rasad ili jednogodišnju sadnicu, uvek biram mlad rasad. Kod jednogodišnje sadnice (one prave koja je prešla u visini minimum 2 metra) se ošteti koren i kasnije sadnica boluje i onda nakon čepovanja ne može da napreduje kako treba, odnosno ne napreduje kao kada mlad rasad posadite na stalno mesto. To nije nikakva nauka i to svi iskusniji rasadničari znaju. Dakle ko ima mogućnosti da zaliva rasad u njivi, obavezno neka sadi tako, jer sadnjom jednogodišnjih sadnica dobijate jako malo, ako uopšte i ima ikakvih prednosti. Da se ne naljute ljudi koji prodaju jednogodišnje sadnice, jer i ja sam imam oko 1.000 jednogodišnjih sadnica, ali svakome savetujem da kupuje mlad rasad. Jer ono što vam poraste nakon čepovanja, to je ono glavno što ćete iskoristiti od stabla, odnosno što ćete moći da iskoristite za tehničko drvo, pa svakako želite da bude što više.

Selekcija. Postoje generalno tri najzastupljenija načina proizvodnje paulovnije. To su in-vitro proizvodnja koja zahteva sterilne, laboratorijske uslove i praktično naučno znanje uz veća ulaganja (osim ukoliko niste sam svoj majstor pa umete recimo da napravite laminarnu komoru). Zatim proizvodnja iz reznica, koja je najšire prihvaćena metoda proizvodnje u zemljama koje se paulovnijom bave po 50 godina. Na jednom sajtu ozbiljne domaće firme sam pročitao kako proizvodnja iz reznica ne daje dobre rezultate. Mogu slobodno reći da je to pokvarena propaganda i poručujem tom čoveku da ide pa da to kaže Kinezima. I treći način je proizvodnja iz semena. Ključni faktor za uspešnu proizvodnju sadnica paulovnije iz semena je sreća! Kada to kažem podrazumevam nabavku kvalitetnog semena. I i dalje vam treba sreća. Ko hoće da za sebe proizvede sadnice a uz to ima vremena (par godina) i volje, proizvodnja iz semena je idealna jer je bar za početak najjeftinija. Ali proizvodnja iz semena zahteva sveobuhvatnu selekciju. To znači da morate selektirati drveće koje posadite u polje i to tek nakon par godina. Lako ćete uočiti koje sadnice vam najbrže rastu, one su naravno automatski najbolji kandidati za vašu šumu. Kada prođe zima videćete koja stabla su vam smrzla delimično, potpuno ili uopšte. Naravno ostavljate samo ona koja nisu ili koja su minimalno oštećena mrazom. Čepujete, čekate još godinu dana, pa ako zima nije ostavila tragove, to je to. Naravno to je selekcija koja vam garantuje kvalitet. Ali da me ne razumete pogrešno, svaka ta sadnica i ona koja jako slabo napreduje, i ona koja osrednje napreduje, će na kraju postati veliko drvo, ali će njima verovatno trebati puno više vremena za rast. A pretpostavljam da paulovniju sadite baš zbog brzine rasta. Dakle selekcija. In-vitro proizvodnja i proizvodnja iz reznica, garantuju nasleđivanje istog genetskog koda sa matičnog stabla. Odnosno to su metode proizvodnje sadnica koje garantuju kvalitet. Ja sam već posle prve godine proizvodnje sadnica i kada sam video kolika je varijabilnost karakteristika sadnica kada se proizvode iz semena, počeo da radim svoju selekciju a i uložio sam dosta para kako bih uvezao reznice hibrida 9501 i ShanTong. 9501 reznice sam uvezao iz Kine i plaćao 0.8 dolara po reznici (sa dostavom). ShanTong sam preko slučajnog poznanika dobio iz Bugarske i plaćao sam ih 1 euro po reznici. Stabla Shan Tonga sa kojih su uzete reznice sam video svojim očima. Razlika je ogromna u odnosu na sadnice proizvedene iz semena. Sve sadnice koje sam ja selektirao poslednje 3 godine (tomentosa, elongata, fortunei i hibridi), i za koje se pokazalo da su najbolje što sam mogao da izvučem iz semena, mogu da se porede ali opet su za nijansu manje od ovih sadnica koje sam proizveo od uvoznih reznica. Uvezao sam reznice, koje su naravno uzete sa stabala koja su selektirana u inostranstvu po 20-30 godina, i eto sada je praktično prošlo godinu dana, zadovoljan sam rezultatima i mogu to da podelim sa svima.

Kod proizvodnje iz semena uvek postoji određeni procenat sadnica koje su prva klasa (i njih ima otprilike 10%-20%), druga klasa kojih ima oko 30-50%, i naravno uvek ima škarta koji čini otprilike 30% pa i više. Kod proizvodnje iz semena puno su zahvalnije osnovne vrste od hibrida. Kod osnovnih vrsta je viši procenat sadnica prve i druge klase nego kod hibrida. Čak dvostruko viši. A opet mnogi ljudi koji su od mene uzimali semena hibrida će vam potvrditi da su imali čak i bolje rezultate sa semenima hibrida nego sa semenima osnovnih vrsta. Kao što rekoh, za proizvodnju sadnica iz semena ključni faktor je sreća! Meni je horoskop takav da ne prepuštam ništa sreći. Ako je rezultat izvestan za mene je prihvatljiv. Neizvesnost mi ne prija.

I još nešto sam pročitao na nekom od oglasa pa bih da se osvrnem na to. Ne dozvolite da vas prevare. Niko u Srbiji nema dovoljno staru plantažu hibrida ShanTong, 9501 ili 9503, pa da sa nje uzima seme. Dakle, laž! Ja prodajem semena hibrida koja nabavljam iz Kine, kao i semena osnovnih vrsta koja sakupljam po Srbiji. Obišao sam puno mesta u Srbiji, desetine plantaža, bilo je puno razočarenja ali i još više dokaza da paulovnija u Srbiji nije prevara i da itekako ima prespektivu.

Generalno sam se osvrnuo na neke stvari koje su mi upadale u oči i neke stvari koje sam otkrio, jer sam počeo među prvima da se bavim paulovnijom i većina vas me zna, a i bez lažne skromnosti mislim da sam jedan od ljudi sa najviše iskustva u vezi sa paulovnijom, kod nas. Puno stvari sam otkrio zahvaljujući nekim kolegama, pre svega Slobodanu Caviroskom iz Paulovnije Kičevo i Draganu Savkoviću. Ima tu još divnih ljudi, entuzijasta, uglavnom su to domaćini ljudi, ali da ne imenujem svakoga jer bih nekoga preskočio. Prevaranti su u ovom našem poslu retki, ali ih ima.

I da se ogradim, predstavio sam moja lična iskustva, koja sam stekao kod mene u placu i na desetinama hiljada proizvedenih sadnica paulovnije, u Rakitovu kod Jagodine, kao i u kontaktu sa drugim kolegama, kupcima, vlasnicima plantaža, ili kroz literaturu na internetu (nikako kroz oglase!). Ima sigurno puno ljudi sa drugačijim iskustvima, ali mislim da ovo što sam ja napisao generalno predstavlja manje više pravu sliku.

Mislim da je igor_81 u prethodna dva članka napisao realnost,
Posebno mi se svidjelo što je na kraju naveo i naglasio da su to njegova iskustva.
Posebno je naglasio da drugi mogu imati i druga iskustva, i to treba cijeniti.
Ja bih samo dao mali komentar i svoje idkustvo u vezi sadnje na stalno mjesto.
Mlada rasadnica ili jednogodišnja sadnica?
Možda je i bolje mladu rasadnicu posaditi na stalno mjesto.
Ali?
To Vam predstavlja veliki problem u toj prvoj godini.
Za mali broj sadnica, 2, 3 ili 10 i neće biti problem.
Zamislite površinu od 1 hektara= Ili 0.5 h.
Mi smo, konkretno, ove godine posadili 174 sadnice, jednogodišnje na 3500 m2.
Zamislite, koji je posao, okopavati 3500 m2, zalijevati i, uopšte njegovati mlade rasadnice na toj površini?
Koji je to posao?
A tih 174 rasadnice, bez problema zasadite na , recimo 60 do 100 m2.
;Mi rasadnice sadimo na svakih 30-ak cantimetara u redu a razmak između redova 1 metar, može čak i 70 cm.
Tako smo i ove godine posadili, prošlogodišnje sadnice na rastojanju 4x4 metra.
Prostor između smo iskoristili i posadili oko 2500, ovogodišnjih rasadnica.
Rasadnice su visoke od 1.6 pa do 2 metra,
Neke su i veće.
Sadnice iz našeg rasadnika iz 2014, koje smo podadili na stalno mjesto su visoke, 4 metra u prosjeku.
Da ne bude sve idealno, ima primjeraka i do 6 metara.
Ali i nekoliko stabala od 2.5 metara.
U suštini mi smo zadovoljni.
Još nam nije jasno zašto je manji broj sadnica odrastao, samo 2.5 matara,dok su tu visinu uspjele dosegnut, ne mali broj, ovogodišnjih rasadnica.
Doduše, drastična je razlika u debljini stabla između prošlogdišnje sadnice i ovogodišnje rasadnice.
Ovo su moja iskustva.
I šta ke još specifično.
Sadnice smo posadili 21.03.2015.
Čepovali 16.04.2015.
U početku su neke sadnice imale bolji start i brže su dostizale visinu od 1 matra.
Kasnije su ih druge dostizale i predtizale.
Da bi, pri kraju sezone, u prosjeku dostignuta visina bila, prilično ujednačena.
Uz, nekoliko izuzetaka, i u visinu do 6 matara ali i do, samo 2.5- 3 matra.
Sada ostaje da pratimo zimovanje i proljetni razvoj 2016.
Pozdrav svima!

smesno je da tako iskusan covek u vezi paulovnije nema ni jednu svoju sliku sa doditcno ... smesno je sto tako iskusan covek mora da zna da ne moze dobiti sertifikat bez ugovora to sto oni dobijaju za 1 dolar od kineza nema veze sa sertifikatom jer ti onda igore radis preprodaju semena da bi obezbedio sebi materijalnu korist ne placas pored i cinis krivocno delo .... smesno je da tako iskusan covek sa semenima ne zna da se seme treba drzati u papirnim fisecima a ne u zip kesicama da bi lepse izgledalo radi estetike jer se gubi procenat klijavost sve to pise na vikipediji kao sledece ne znam sta je sporno u hibridu i sto ti kopa oci uzmi primer paulovnije belisime sto imas i na emisijama znanje na poklon ljudi su takodje 2 vrste ukrstili i dobijenu vrstu nazvali paulovnija belisima
najsmesnije je prica da treba 10 godina da bi drvo cvetalao i davalo plodove ako se zna postupati sa drvetom i radi se specijalna tretman sa istom da bi se dobilo seme moze se odradi slika govori sve bez adekvatnih argumenata nema potrebe dalje diskutovati a igore rec prevara je jaka rec a tebe treba da bude sramota da se javno hvalis sta si sve radio a 1 dinar poreza nisi platio