Talicni citat:

Interesantan je podatak da kvalitetne sirovine za namesavanje bukovog peleta nema (smanjivanje kalorijske vrednosti)

Evo ja znam da izvučem citat iz teksta ali meni ovde druga stvar malo nejasna. Svugde piše da je kg briketa paulovnije kaloričan kao kg mrkog uglja (možda grešim ali neki ugalj je sigurno bio spominjan). Pa kako onda da se sa njom smanjuje kalorična vrednost bukovog peleta kad bi trebalo da je poveća
Drago mi je da je neko napisao sve to, mogla bi i neka slika da proprati da nam bude jasnije sve. I koliko sam sračunao najbolje da se daje paletarima. Oni daju po kubiku 50e, znači 200kg=50e (6000rsd / 30rsd po kg) dok onaj daje 4000rsd za tonu što je 4 dinara po kg. Ne znam cenu peleta pa da sračunam i to,ali sumnjam da je bolja od računice za palete.
Za daske bi mogla da bude dobra za šalovanje jer koliko pišu ne pije vodu i ne vitoperi se, a i lake su pa su i tu dobre. Samo pošto je mekše drvo moralo bi da se reže deblje da bi imalo čvrstinu. Opet pitanje kako bi eksere držale takve daske (lično msm da bi bilo upitno). I pitanje palete koliko bi bile jake, topola znam kakva je. Dok ne budem koristio dasku od paulovnije ne mogu da dam pravi sud.
No sledeći ovu neku svoju logiku dolazim do zaključka da bi najbolje bilo za palete i za ogrev. Što se tiče primene kod nas.
E sad nije ni malo ulaganje, sa tolikim ulaganjem neko voće bi možda bilo isplativije.
Ajd da kažemo i da oslobađa kiseonik, lepo je to. Ali sve dok se emisije štetnih gasova ne smanje slaba vajda od svih šuma na svetu. Kad ameri i kinezi potpišu to onda možemo da pričamo dalje. Isto tako broj gladnih ljudi u svetu je ogroman, i koliko je ispravno koristiti dobru zemlju za proizvodnju recimo ogreva? Postoje hibridi vrbe koji se sade po močvarnom tlu,blatu takoreći i od njih se pravi bio masa. To je ipak prihvatljivije jer tamo drugo i ne bi moglo. Ali da ne preterujemo sad i teramo u širinu.
U svakom slučaju pozdrav tebi i hvala na ovim informacijama. Još takvih i bilo bi ovde konstruktivnih stvari za čitanje.

"Isto tako broj gladnih ljudi u svetu je ogroman, i koliko je ispravno koristiti dobru zemlju za proizvodnju recimo ogreva?"
Pa recimo soja moze da rodi 5000 kg po hektaru, ali mislim da svako ko ima 1-2-3-4 klasu zemlje ,to je kvalitetna zemlja i tu treba samo ratarske kulture.

Verovatno postoji negde podaci koliki su prinosi topole po hektaru, pa mozda sa tim uporediti paulovniju.

Nešto ovako

nesto zamrla tema kako tuce ovaj minus, samo me interesuje da li ce moja paulovnija da prezivi ovo?

Edharg citat:

"Isto tako broj gladnih ljudi u svetu je ogroman, i koliko je ispravno koristiti dobru zemlju za proizvodnju recimo ogreva?" Pa recimo soja moze da rodi 5000 kg po hektaru, ali mislim da svako ko ima 1-2-3-4 klasu zemlje ,to je kvalitetna zemlja i tu treba samo ratarske kulture.

Ne postoji rentabilna polj. proizvodnja zasnovana na malim površinama (ispod 10 ha) Iz tog razloga postoji interes za plantažnim zasadima paulovnije,bagrema,topole ....na manjim površinama.
Soja može dati rod od 5000 kg na ha ali u intenzivnoj proizvodnji sa obilnim zalijevanjem i đubrenjem ali i tad je rentabilnost upitna jer često se desi da otkupna cijena ne pokriva troškove uloga.Drugim riječima,ne možemo proizvesti jeftiniju soju od Brazila i Argentine. Da dopunim...broj gladnih u svijetu je konstanta kao što je konstanta da se na sjevernoj polulopti hrana baca,pšenica istovara u mora,mlijeko prosipa a države svoju polj. proizvodnju kontrolišu kvotama i kvalitetom.

Poklanjam seme paulovnije Tomentosa.

Evo mojih pavlonija, koje moram svake godine odrezat, jer nemam mjesta.

Pozdra!
Narucio sam seme paulovnije tomentose, pa sam krajem februara posejao nekih 30ak semenki u plasticnu posudu. Dosta ih je izniklo, ali ih se dosta i osusilo (nisam bio 3 dana kuci, nisam ih zalivao). One koje su ostale, sada imaju 10ak centimetara i pocinju sve brze da rastu, pa cu uskoro morati da ih zasadim negde. Citao sam na internetu da je paulovnija tomentosa invazivna biljka i da je zabranjena za sadnju u SAD i EU. Nemam nameru da pravim sumu od nje, vec sam mislio 2-3 stabla da zasadim u dvoristu, radi ukrasa i hlada. Nisam upoznat da li je i kod nas zabranjeno saditi je, ali ako je vec invazivna vrsta, smatram da nije odgovorno to raditi.
Potrebno mi je strucno misljenje nekoga upoznatog sa paulovnijom, da znam da li da je sadim ili da je secem?

-Sadi slobodno, na nasem klimatskom podneblju njeno sirenje u 99% nije moguce bez pomoci coveka.

Postovane kolege, molim za savet.
Jesenas sam posadio 2 stabla, ne znam koja sorta Paulownie. Sada, s proleca je to krenulo. Stavio sam slike u prilogu.
Da li trebam nesto da odrezem, ili da ostavim sve ove izdanke da teraju?

Hvala

-Odrezi to na 3-5cmm od tla.
-Zaperci koji potom izbiju,ostavi jedan-najblizi odsecenom delu,a ostale rukom otkini.
-Poenta je da koren tera jedan zaperak,koji ce se razviti u ravno stablo.

-Ako ostavis ovako,sve ce se pretvoriti u sumu malih grana.

BrankoBin citat:

-Odrezi to na 3-5cmm od tla. -Zaperci koji potom izbiju,ostavi jedan-najblizi odsecenom delu,a ostale rukom otkini. -Poenta je da koren tera jedan zaperak,koji ce se razviti u ravno stablo. -Ako ostavis ovako,sve ce se pretvoriti u sumu malih grana.

Tako sam uradio, hvala na savetu.

Poz, prvo da se predstavim, ja se zovem Stanislav iz Tolise (BiH).
Slučajno sam naletio na ovaj forum i pročitao dosta o temi (nije mi se dalo baš sve čitati), uglavnom, primarno se bavim voćarstvom (šljiva 1ha), imao sam jedan prazan i zapušten dio zemljišta (dva dunuma) na koji sam morao trošiti i vrijeme i pare a ništa od njega pa sam se odlučio posaditi nešto i tu je pala odluka da testiram to "čudo od drveta", na pola zemljišta.
Odlučio sam se za in vitro sadnice shan tong koje sam kupio u Srbiji ali ne želim da netko misli da bilo šta relamiram pa neću navesti gdje sam kupio, 120 komada, razmak 3x2 isključivo sam htio da ih testiram za ogijev.
Sadnice su bile visoke nekih 10-15cm, posađene 05.05.2015 godine, u toj godini su narasle između 3-4 metra najviša je bila 410cm, dvije se nisu primile.
Polovinom trećeg mjeseca 2016 su čepovane pa narasle 30-40cm pa ih mraz smlatio pa su ponovno krenule i do kraja vegetacije su narasle u prosjeku 5-5,5metara, najviša je bila 610cm.
Ove 2017. godine s obzirom da je bila jaka zima sam bio baš zabrinut da bi mogle crknuti ali nisu, sporije se razvijaju ali ipak idu, smrznuti dijelovi od vrha prema dnu se kreću od 10cm pa do čak i 2 metra, sve sam ih odrezao do zdravog dijela pa ću vidjeti šta će biti ove godine.
Prošle godine sam dosadio još 100 komada, sadnice shan-tong isto kupljene u Srbiji ali od drugog distributera, ove sadnice su se pokazale dosta lošije u odnosu na ove druge a izgledale su bolje (visina na kraju vegetacije je bila prosječno 1,5 metara), čepovane su krajem trećeg mjeseca i za sad dobro napreduju u istim uvjetima, baš me zanima koliko će ove narasti.

Ja sam za sad u nekoliko stvari siguran (bar mislim po svom iskustvu) a to je:
1. slabo tko ili nitko se od ovoga neće obogatiti
2. mnogi će doživjeti razočaranje (pogotovo koji navraćaju jednom mjesečno u nasad)
3. za tehničko drvo u našem podneblju mislim da nije
4. drvo je izuzetno lagano, krto i nema šamse da je kalorično kao jasen
5. traži puno brige

Da ne bude da je sve loše evo i dobrih strana bar po meni:
1. ako se vodi računa da nema korova oko nje i da ima dovoljno vode, jako brzo raste (ako je kvalitetan sadni materijal)
2. Ja sam je testirao za loženje i jako je visoka tačka paljenja ali kada krene goriti stvara jako visoku temperaturu i iznenađujuće dugo gori

Evo i slika mog nasada čepovanog prošle godine, preuzeto sa ove stranice www.paulovnija.rs.ba/i...domaljevac
Na slikama je čovjek koji mi je pomogao da nabavim sadnice i ja.

stane,
lepo si opisao svoje iskustvo,a ja se u potpunosti slazem sa tobom.

-Na osnovu svog dosadasnjeg iskustva,ja zakljucujem da Paulownija kao ukrasno drvo za parkove i vrtove ima najvecu vrednost.