hehehe, ja mislim da je bolje da se gaje kao pilici - nego da se arche iz ono malo prirode...A priznaj, ipak imaju malo vise sanse od pilica - uvek negde nesto zaostane neposeceno, neizvadjeno, neko od kupaca posadi nesto, ili vremenom razmisli i ucini i sam nesto zeleno!

Mnogo razmisljam na ovu temu iako je stara tema,Ono sto sam shvatio je da jelke neuspjevaju u gradskim uslovima,i da postoji organizovana proizvodnja novogodisnjih jelki kao sto postoji i proizvodnja cvijeca voca i povrca.Dakle kad kupujete jelku pogledajte dali ta jelka ima certfikat o porijeklu.tj dali je proizvedena legalno ili je ukradena iz nasih suma.Definitivno cu kupiti legalno proizvedenu jelku koja je prirodna nego uzeti neku plastiku kod kineza.pozzzz

Jako je bitan i izbor vrste.

Palomaman citat:

.Definitivno cu kupiti legalno proizvedenu jelku koja je prirodna nego uzeti neku plastiku kod kineza.pozzzz

Kupovao sam i ja prave, sada vise nemam mesta za njih, pa uzimam vestacke. Slazem se za sertifikat, jer se samo ovim moze spreciti seca suma sledece godine. Jos kada bi bilo neke inspekcije...

Dobrovoljno se javljam da budem volonter za naredne nove godine... samo neka mi neko da legalno zvanje inspektora. Poštovaću zakon... sećiću samo prsta, glave im ostavljam na ramenima Eto biću baš fina

Tesko je kupiti jelku na NG u tegli i ocekivati njeno primanje na proljece u vrtu. To je stoga jer su takova drvca doslovce "iscupana" iz zemlje i nabijena u nekakav mali container radi usteda prostora pri transportu do pijaca. Dakle, ne postoji nikakav korjenski sistem tih biljaka. Pritom se posao vadjenja radi po zimi dok je korjen "staklast" i zemlja smrznuti, onda su ostecenja i veca. Greska je takodjer uzeti i vece drvo jer razmjerno velicini teze prezivljava. Rjesenje je kupti sadnicu u rasadniku i posaditi je u vlastitu teglu. Ovu teglu onda mozete koristiti vise puta i poslije bezbolno presaditi u vrt.

Za ljubitelje kao sto je vec navedeno, mozete izabrati jelu (Abies) nordijskog tipa (Nordmanniana) i podvrsta (Borshomi-duge iglice, Arkyz-krace iglice, Aspheronsk... Ove vrste malo kasnije krecu pa im ne smeta rani mraz.

Jela je lijepo drvo, neke imaju i intezivan miris dok se unesu u toplu sobu. Iglice nisu agresivne tj. ne bodu a u svijetu je mnogo obljubljenije drvo nego obicna smreka... ali stvar je ipak u ukusu!?

Ak ima pitanje pitajte!

Da napišem nešto o svom iskustvu.
Prošle godine smo kupili dve omorike u tegli za Božić,bile su iz gradskog zelenila.
Nakon smeštaja u kući oko mjesec dana i uz redovno zaljevanje presadili smo ih na otvoreno.
Primile su se bez problema,unatoč suvom ljetu.

Mislim da ljudi ne obraćaju pažnju na vrste koje kupuju,jer neke teže podnose presađivanje od drugih,ili kad ih posade ostave ih tako misleći da im ne treba nikakva briga.

Ako se ne zaljevaju ljeti, ako su predugo u tegli vjerovatno se neće primiti

I još nešto,izgleda da se obična smreka teže prima nego jele.

Ako biljka ima dobar korjen ,ako se sadi prije teranja pupova i ako se povremeno zaljeva nema razloga da se ne primi.

Sjenica! Greska! Nisi u pravu, ili barem djelomicno nisi u pravu!
Evo npr. jednog podatka kad kupite sjeme:

Obicna smreka (klijavost)=cca 80%
Jela (klijavost)=cca 50-65%

Moj tekst se odnosio na presađivanje jela,smreka i drugih crnogoričnih vrsta iz tegle u prirodu !

I to onih kupljenih za kičenje ...

Nisam pisao o klijavosti sjemena...To je druga priča i druga tema...

Tako da ne znam kakve veze imaju podaci o klijavosti jele i smreke sa mojim prethodnim postom...

No dobro, biti cu konkretan.

Pretprosle smo godine u proljece imali sadnju abies fraseri vs picea abies.
Poradi suse i paklenog ljeta, jele su imale stetu gotovo 50% dok obicna smreka mnogo manju cca 15%-20%.

Kod sadnje sadnica, ispocetka je bila steta oko 1% za obje vrste. Kod kasnijeg HARD Testa na vrucinu jela izvlaci deblji kraj.

Naravno, sve je to relativno i ovisi o mnogo faktora... korjenskom sistemu, kvaliteti zemlje itd...

Dobro,opšte je poznato da jele teže podnose sušu od smreka,bar većina vrsta jela

Nije da se bavim rasadničarstvom,samo govorim o nekim svojim iskustvima

Htio sam samo savjetovati ljudima da kad kupuju bilje za božićne blagdane da kupe one koje lakše podnose presađivanje-a to su picea omorika-dokazan fakt,picea pungens,abies concolor,abies nordmaniana.
To jest da se raspitaju koje vrste traže kakvo tlo i koju brigu

Sa smrekama sam imao najlošije iskustvo i sklonije su osipanju od nekih drugih vrsta posle presadnje
Naravno da je veličina sadnice,kvaliteta korjena i sama pozicija sadnje presudna za daljnji uspjeh...

Sa smrčom ne bi trebalo da bude problema sa samim presađivanjem, to je vrsta koja podnosi raznorazne 'egzibicije' pri presađivanju.

Pozdrav,
evo i ja sam u mukama,od proleca mi se jedno 20 komada isusilo,lepo krenule,a posle jedna po jedna....otisle...

Ako neko ima neki savet,unapred sam zahvalan.

Pozdrav svima, da li neko zna koliko dana je bezbedno da smrča sa balkona u saksiji bude u toploj sobi, a da to ne bude neki veliki šok za nju? Pitam naravno zbog ng praznika.

Ključan momenat kod novogodišnjih jelki je izbegavanje temperaturnih šokova pri promeni mesta boravka jelke u kućama i stanovima.
Jelka u saksiji je u to doba u stanju mirovanja i preterano zalivanje joj neće pomoći. Dovoljno je da se busen održi umereno vlažnim. Veći problem je niska vlažnost vazduha u grejanoj prostoriji, te je neophodno svakodnevno orošavanje zelenih delova i jutarnje provetravanje prostorije.
Kod unošenja jelke u zatvoren prostor, mora se obratiti pažnja ne razliku u temperaturi spoljne i unutrašnje sredine koja nebi trebala biti veća od 8-10 stepeni . Ukoliko je veća mora se imati i jedna aklimatizaciona prostorija tipa prohladnog hodnika ili zastakljena negrejana terasa u kojo će jelka boraviti najmanje jedan dan, a potom se uneti u prostoriju sa sobnom temperaturom.
Isti postupak je i pri iznošenju nakon praznika. Inače busen nije potrebno dodatno štititi kad se jelka iznese na otvoreno jer je koren prirodno otporan na niske temperature.
Ukoliko zemlja nije smrznuta , najbolje je posaditi odmah na mesto na kome će dalje rasti.