Kažu, od 100 unesenih vrsta samo nekoliko preživi a samo jedna se snađe i započne širenje u novom okruženju. Upravo ta jedna preraste u ozbiljan problem. Bagrem se za par vekova odomaćio u Evropi kao da je tu već milionima godina. A u gradskoj sredini imamo primer kiselog drveta (Ailanthus altissima). Lako razmnožavanje, izuzetno brz rast i ekstremna otpornost na zagađenost i bolesti (skoro kao ginko) pretvorili su ovo drvo u pravu napast. Primetio sam da se od nedavno pojavila još jedna vrsta koja bi mogla da se tretira kao invazvna, bar za područje Novog Sada. U pitanju je sibirski brest (Ulmus pumila). Npr. ne znam čijom genijalnom idejom (verovatno gradskog zelenila), pre desetak godna oko celog kruga novosadske rafinerije posađen je dupli drvored sibirskog bresta. Sibirski brest takođe karakteriše brz rast tako da su primerci brzo stasali za razmnožavanje i invazija je počela. Od pre par godina na okolnom prostoru se pojavljuje samoniklo drveće i to u ogromnom broju naročito uz puteve. Lakoća kojom se širi seme i njegova klijavost je prosto neverovatna. Nije mi jasno zašto se ovo drvo u opšte sadi u dekorativne svrhe, nije valjda jedini razlog brz rast. Što kaže Anton "drvo je pa ga poštujem" ali smatram da postoji mnogo lepših i manje agresivnih vrsta.

Taj je sibirski brest uglavnom otporan na bolesti brestova. Mozda bi trebalo razmisljati o nekom hibridiziranju sibirskog sa domacim brescem?

Mene to drvo strašno iritira. Nije naročito dekorativno, ne pripada ovom podnevlju i što je najgore širi se kao kuga. Mislim da postoje daleko plemenitije vrste koje bi mogle da se koriste umesto sibirskog bresta.

Normalno, slažem se u potpunosti.Brijest je i meni osobno jako ružno drvo.Općenito javna zelenila na području bivše Jugoslavije su jako loša, imaju jako slab asortiman vrsta, i uglavnom se radi o, po meni osobno, jako lošem izboru.Koji je razlog tome, da se neko bezvezno, totalno nedekorativno drvo tako sadi, nije niti meni jasan.
Ajde, na svu sreću u Vinkovcima je jaka šumarska industrija, pa imamo dosta drvoreda sa lijepim hrastovima lužnjacima.
Isto tako, ponavljam, meni osobno, niti divlji kesten nije previše lijep, a sade ga kao ludi, ima i u Vinkovcima nekoliko ulica, s njime.Isto vrijedi i za catalpu, koja se u mnogim mjestima počne sušiti, pa odvratno izgleda, a i jablan isto.Čini mi se da komunističke države su valjda nastojale sve učiniti da se dobije ono sivilo komunizma.Minimalizam u arhitekturi, ogromne armirano-betonske zgrade, minimalizam u hortikulturi, nekoliko vrsta drveća i to je to.
Dok, na drugu ruku, jako lijepo i dekorativno drveće, tipa cedrovi, ginko i sl. se uopće ne sadi.
Pogledajte malo američke filmove, i obratite pozornost u scenama, pozadinu.Oni imaju drvorede sa ogromnim masivnim drvećem, i sve jako lijepo i dekorativno izgleda.

Anton citat:

Isto tako, ponavljam, meni osobno, niti divlji kesten nije previše lijep, a sade ga kao ludi, ima i u Vinkovcima nekoliko ulica, s njime.

Jasna stvar, a i napada ga neki lisni miner pa mu lišće požuti već u julu. A i oni buzdovani su opasni po prolaznike kad počnu da otpadaju. Da nije prolećnog cvetanja drvo bi bilo totalno nezanimljivo. I u Novom Sadu pametnjakovići iz gradskog zelenila imaju takvih bisera da ti se smuči. Sad skoro je rađeno generalno uređenje Stražilovske ulice u kojoj inače žive moji roditelji. Sređivali su trotoar, uklonili sva ulična parking mesta, postavili ukrasne stubove uz kolovoz i na kraju rešili da obnove stari drvored leske koji je tu postojao ali je vremenom jako proređen. I onda u ona mesta gde su nedostajala stabla umesto leske posade bagrem?!?!???
Čoveče, pa moja pokojna baba bi imala više smisla za te stvari samo na osnovu iskustva iz svog vrta. Uz svo poštovanje prema bagremu kao industrijskom drvetu i medonosnoj biljci ali nekako mi nije za gradski drvored (pogotovo ne u kombinaciji sa leskom).

ha, ha, pa i ja bagrem postujem radi tehno-svojstava, uglavnom. Mada, ruku na srce, zna i da zamirise ponekad, zar ne?

Jako su lepi za drvorede platani, javori, kedrovi, volim i breze, taksodijume, pacemprese...

Slažem se za bagrem, ali mislim da kesten nije tako kritičan kako si ga opisao. Recimo pogledaj Ulicu Vase Stajića, stari drvored divljih kestenova koji je predivan su dopunili hrastovima. Inače drvo koje se često sreće u novosadskim drvoredima a koje ja jako volim je Koprivić, čak postoji i jedno zaštićeno zakonom preko puta hotela ''Putnik''.

meni se nekak ta platana popela na vrh glave
mislim, stablo je prekrasno, volim te orijaše. ali njen čvrst i kožast list koji otpada sa grana od listopada do travnja u nekakvom urbanom području je živa tlaka za održavati.
baš mi je danas župnik nudio jednu mladu platanu, oko 120 cm i ja sva sretna, kao pasionirani kolekcionar svega i svačega zelenog jer mi sve treba, povikala "hoću!", kad mi veli kolegica po struci: "jesi ti normalna!?" odmah su mi pred očima zaigrali njezini kožnati neuništivi listovi i zubljanje toga..... reko "joj neću velečasni"

drveni citat:

Mene to drvo strašno iritira. Nije naročito dekorativno, ne pripada ovom podnevlju i što je najgore širi se kao kuga...

Ajoj kako si me nasmijao sa ovom svojom recenicom , kako si to samo napisao kao da se radi o koleri a ne o sibirskom brijestu

Pazi , otvorio si odlicnu temu i smatram da je upravo ovo tema kojoj treba da se ozbiljno posvetimo kako bi sacuvali nase sume i prirodna bogatstva onakvima kakva jesu zaista ali ... trebalo bi da napravimo listu tih invazivnih biljki kako bi znali sta je opasno a sta ne , ko zna mozda bih i ja posadio taj sibirski brijest da nisam ovo procitao ovdje !!!

Ta lista bi trebala da bude na prvoj stranici teme !!!
Jos jednom da napomenem , izuzetno ozbiljna tema i svaka cast na pokretanju , pratio sam bas kakvu muku muse na Havaima , to je cirkus sve sami odroni , neka invazivna biljka se naselila nevjerovatnom brzinom a ima plitak korijen i sve ostalo pocela da uklanja pred sobom i svaki dan negdje odron zbog tih njenih osobina koje nisu bile pozeljne na Havajima koji je brdovit ...

boki_bl citat:

ko zna mozda bih i ja posadio taj sibirski brijest da nisam ovo procitao ovdje !!!

Pa vidi, u nekoj od tema si naveo da imaš nameru da pošumiš odredjenu ledinu u blizini Banja Luke (što inače pozdravljam). Ako na tom prostoru postoji nepovoljan uticaj neke industrije, zagađivača i sl. ili ako očekuješ nesavesne prolaznike koji će namerno uništavati mladice možda je sibirski brest najbolje rešenje. Ja samo hoću da naglasim da se radi o vrsti kojoj je potrebno vrlo malo i slobodnog prostora i vremena pa da počne sama da se širi. Dovoljno je sačuvati mladice do vremena kad će same proizvoditi seme, znači par godina, i
Doživećeš pravu eksploziju sibirskog bresta

Drveni, nisam siguran da bi kod Bokija ti brestovi eksplodirali. Pazljivo sam procitao tvoj tekst o njima, i zakljucih da im svakako pogoduje ta livada, dolina, mozda i cela Vojvodina. Tip zemlje i klima su verovatno bogata i topla verzija nekih tamo tajgi.
Kod Bokija je brdovit, kamenit teren sa tanjim slojevima zivorodne zemlje. Mozda se brestu ni ne svidi?
Ja volim drvo kao materijal, i brestovina mi zbog toga prilicno nadoknadjuje 'nedostatke' bresta (sibirskog) kao stabla... mr:green

U principu, kod bokijevog prijedloga...Kad je u pitanju priroda, treba saditi isključivo autohtone vrste.Parkovi su nešto drugo, tu dopuštam slobodu.
Ali kad je priroda u pitanju, onda baš i ne.Mislim, zamislite da vidite šumu metasekvoja u Spačvanskom bazenu.
Boki, pogledaj koje su sve autohtone vrste u BiH i tako i sadi, naravno one koje odgovaraju tvojim klimatskim i pedološkim uvjetima.

Slazem se sa tobom Antone, ali ne u potpunosti: Spacvanski basen je bitan, neophodan za Quercus ruber, varijantu 'Slavonski hrast'. I tu metasekvoja nema sta da trazi. Mozda bi cak trebalo (ako nije vec) zakonom regulisati to podrucje - iskljucivo za hrast;
Negde drugde, gde vrvi od bukve ili cera - a to je oko 70% suma ovog podneblja - vredi ponekad i neko drugo pravilo. Bas za Vojvodinu, na primer. Stepen je posumljenosti oko 6 % (samo!) a kada se iz statistike izbaci jos i nacionalni park 'Fruska Gora' - ispada da mnoge opstine nemaju ni 1%!
Na takvom mestu - plodna zemlja, gola ravnica - ne vidim razlog zasto se ne bi posadilo i nesto alohtono: najbolji primer su kanadske topole, ali zasto ne i taj brest ili metasekvoja (ako bi uspevala)
Ovo je samo moje misljenje. Mislim da je bolje da taj brest (na primer) zauzme sam kutke bez drveca - jer cesto se radi i o obicnoj lenjosti sto na nekoj medji, pored puta ili na neobradjivanoj zemlji - nema drveca. Hoce ljudi drvece, ali obicno nece samo da se posadi...

P.S. Naravno, treba svakako izbeci pojavu Prunus serotine!
Jer, TO je INVASIVE Species prve vrste; Neiskorenjivo!
Ove druge, dosad pomenute, bih pre nazvao 'pionirskim vrstama'. Zauzmu brzo teren, ali ih mozes iskoreniti totalnom secom.
Ne treba se bojati drveta samo zato sto brzo raste...

Zmijobor citat:

Slazem se sa tobom Antone, ali ne u potpunosti: Spacvanski basen je bitan, neophodan za Quercus ruber, varijantu 'Slavonski hrast'. I tu metasekvoja nema sta da trazi. Mozda bi cak trebalo (ako nije vec) zakonom regulisati to podrucje - iskljucivo za hrast;

Quercus robur

Ma to sam samo naveo kao primjer koji dočarava situaciju, mogao je biti i atlaski cedar na Papuku u šumi gorskog jasena.

Quote::

Negde drugde, gde vrvi od bukve ili cera - a to je oko 70% suma ovog podneblja - vredi ponekad i neko drugo pravilo. Bas za Vojvodinu, na primer. Stepen je posumljenosti oko 6 % (samo!) a kada se iz statistike izbaci jos i nacionalni park 'Fruska Gora' - ispada da mnoge opstine nemaju ni 1%!

To znam, ali...

Quote::

Na takvom mestu - plodna zemlja, gola ravnica - ne vidim razlog zasto se ne bi posadilo i nesto alohtono: najbolji primer su kanadske topole, ali zasto ne i taj brest ili metasekvoja (ako bi uspevala) Ovo je samo moje misljenje. Mislim da je bolje da taj brest (na primer) zauzme sam kutke bez drveca - jer cesto se radi i o obicnoj lenjosti sto na nekoj medji, pored puta ili na neobradjivanoj zemlji - nema drveca. Hoce ljudi drvece, ali obicno nece samo da se posadi...

Recimo za Vojvodinu je idealniji obični ili crni bor.Voli pjeskovita tla, dosta brzo raste, i sprječava eroziju zemljišta.A obje vrste su autohtone.Ne znam, kod takvih stvari ipak bi volio autohtonost, a kad je u pitanju grad, sadi šta želiš.