Evo, posle 10 dana odlio sam oko jedan litar vode sa povrsine i dodao 6l vode koja je isparila iz jezerceta. Voda nije bila zelena i prilicno je prozirna. Posto izgleda da nece biti puno posla oko ovog jezerceta, iako nema pumpu i filter, planiram da napravim malo lepse jezerce sto znaci da dodam prirodnije okruzenje i sakrijem plastiku od koje je sacinjena posuda. Planirao sam da taj posao odradim sa supljikavim kamenom- Sigom. Ona se lako sece testerom za metal i lako se busi burgijom. Ljubitelji kaktusa i sukulenata su se cesto mogli sresti sa saksijama od ove stene a i proizvodjaci fontana je cesto koriste. Evo sta sam nasao na forumu akvaristike o ulozi i korisnosti sige u vodenim ekosistemima. Posto je porozna ona povecava povrsinu i sluzi kao staniste korisnim bakterijama. Pomaze i odrzavanju pH.
Zna li neko gde se u Novom Sadu moze nabaviti veca kolicina sige? Ja znam za Flinstone ali oni su u Beogradu i Subotici. Inace, siga ima istu funkciju kao i kamen lave tako da onda nju necu morati da ubacujem.

Citat:
Siga je u narodu još poznata kao Bigar mada je u Hrvatskoj pa i ponegde kod nas zovu Sedra. Internacionalni termin je Travertin i on se odnosi na neke vrste karbonatnih sedimenata nastalih precipitacijom iz vode .U literaturi se često koristi reč Tufa kao sinonim za sigu.
U našim vodovodnim vodama koje većina koristi za svoje akvarijume ona se veoma malo otapa (ako se uopšte i otapa), obzirom da je u njima količina rastvorenog karbonata prilično velika a samim tim i ph iznad 7. Iz priloženoga se vidi da do otapanja sige može doći prilikom pada pH (što može biti uzrokovano nizom faktora). Tek sa padom pH vode dolazi do otapanja sige u njoj. Ova njena osobina je dobra jer se ova stena ponaša kao pufer odnosno ne dozvoljava da pH vode bitno i naglo bude oboren.
Poroznost sige je čini materijalom veoma interesantnim sa aspekta biološke filtracije , utoliko više jer se radi o prirodnom materijalu. Akvarijumi sa velikom količinom ovog kamena su jako biološki stabilni, upravo zbog toga što je njena površina izuzetno velika. Voda u akvarijumu se neprestano kreće i zahvaljujući tome u porama sige se razmnoože nitrifikacione bakterije koje prerade otpad o kome Rale priča.
Ujedno Rale na sigi koja je biološki zaživela ne može se zadržati organski otpad čak ni u dubokim šuplinama baš zahvaljujući radu nitrifikacionih bakterija(udaljene i slabo protočne šupljine su pune vode sa malim ili nikakvim nivoom kiseonika što zapravo uslovljava nastanak i anaerobnih nitrifikacionih bakterija koje pretvaraju nitrat u nitrogen (azot) te je velika količina sige i svojevrstan denitrator čto se nikako ne sme zanemariti.

@ Jozici
- Bravo za temu!
Gomila podataka i saveta mi je izradu "jezerca" priblizila, pa sad i ne izgleda tako tesko! Mada, kontam da odrzati stabilan sistem nije bas tako lako! Rekao bih da, sto je manja kolicina vode, to je sistem nestabilniji, nekako mi logicno zvuci... Ja bih radije (ukoliko se jednog dana odlucim na takav poduhvat) pokusao sa vecom kolicinom vode (200-300L), tako mi se cini da bi se sistem pre sam izbalansirao, pa ne bi bilo potrebe za nekim velikim intervencijama i konstantnim pracenjem stanja vode... hmm... dobra tema za razmisljanje...

Gilipter citat:

@ Jozici - Bravo za temu! Gomila podataka i saveta mi je izradu "jezerca" priblizila, pa sad i ne izgleda tako tesko! Mada, kontam da odrzati stabilan sistem nije bas tako lako! Rekao bih da, sto je manja kolicina vode, to je sistem nestabilniji, nekako mi logicno zvuci... Ja bih radije (ukoliko se jednog dana odlucim na takav poduhvat) pokusao sa vecom kolicinom vode (200-300L), tako mi se cini da bi se sistem pre sam izbalansirao, pa ne bi bilo potrebe za nekim velikim intervencijama i konstantnim pracenjem stanja vode... hmm... dobra tema za razmisljanje...

Naravno, sto je veca kolicina vode to je stabilnost ekosistema veca. Podrzavam da se prave sto veca jezera ali moj problem je sto imam terasu od 9m2 prepunu biljaka tako da je i ovih 65l jedva naslo mesta . Racunam da ako naucim da odrzavam 65l onda ce vece jezero biti macji kasalj.

Evo nasao sam kratki video kako profesionalci u Americi grade vrtna jezera:

www.youtube.com/watch?v=80dBiPXDV9s

I ovaj postupak je potvrdio teoriju koju sam napisao da je bioloska filtracija najprirodnija, neskodljiva a dovoljno delotvorna i laka za odrzavanje. Dakle, i oni prvo imaju prelivni mehanicki filter koji pokupi lisce i krupni otpad. U plasticnoj korpici se zadrzava lisce i krupni otpad koji se cesce menja a za nim sledi finiji filtracioni materijal (npr. perlon vata). Iz mehanickog filtera voda se pumpom dovodi na brdasce u kome je bioloski filter sa korenjem biljaka i komadicima lave u kojima se nastanjuju korisne bakterije. Mesto lave procitao sam da se koristi i siga(bigar) pa cak i komadici siporeksa posto isto imaju poroznu strukturu i time stvaraju veliku povrsinu za nastanjivanje bakterija. Pogledajte, komentarisite, probajte..... pa javite.

Hteo bi da podelim sa vama nove informacije koje sam nasao uglavnom na sajtovima akvaristike kao i moja dosadasnja iskustva. Moram da napomenem da sam zadovoljan ucinkom kultura bakterja na bistrocu vode ali da je vremenom ona ipak postala malo manje providna. Nemam zelene boje, algi, komaraca niti voda smrdi iako 10 dana nisam promenio skoro nista vode (samo sam dosipao sto je isparilo). Ipak, pokusavam da zadrzim potpuno prozirnu vodu ili barem da se sto blize priblizim tom cilju. Na pakovanju kultura bakterija je pisalo da se dodju svaki dan u toku jedne nedelje ali ja sam preskakao i cuvao rastvor posto nikako da stignem da kupim vulkanske stene, sigu(bigar) ili neku drugu poroznu stenu koja pruza veliku povrsinu na kojoj bi se nastanile bakterije. Ova stena bi trebala biti u mracnom kutku posto to vise prija bakterijama a idealno bi bilo da je sve to u filteru kroz koji vodu tera pumpa. Nadam se da kada sve to uradim da ce biti vise bakterja a samim tim i da ce voda biti jos cistija. Nakon svega sto sam procitao a sada i iz licnog iskustva vidim da pitanje za glasanje i nije pravo pitanje. UKOLIKO SE ZELI JEZERCE SA RIBAMA TADA JE NEOPHODNA FILTRACIJA SA BIO FILTEROM IZ KOGA BAKTERIJE RAZLAZU AMONIJAK RIBA KOJI JE SMRTONOSAN PO NJIH. MEHANICKA FILTRACIJA JE NEOPHODNA UKOLIKO IMAMO MANJU ZAPREMINU OD 10L NA CENTIMETAR RIBE. DODATNA PROZIRNOST SE MOZE POSTICI ALGICIDIMA ILI UV FILTEROM KOJI SE STAVLJA PRE FILTRACIJE. UKOLIKO SE NISTA NE RADI IMAMO MIRIS BARE I ZELENKASTU KASU U KOJOJ RETKO STA MOZE DA PREZIVI.
Cuo sam od nekih sa foruma na privatnoj posti da imaju problema da nadju kulture bakterja za akvarijum. Ove bakterje se uglavnom razviju same od sebe pa nisu neophodne i stoga ih nema cesto u radnjama. Mnogima se u jezercima prirodna ravnoteza uspostavi vremenom sama od sebe pa tek onda dodaju ribe koje prave dodatni otpad za sta su neophodne bakrerje. Ove kulture bakterja su ustvari pomoc prirodi da brze uspostavi ravnotezu.
Ne koristite hlorisanu vodu dok ne odstoji i hlor ispari. Ne koristite hipermangan jer i on pored stetnih ubija i korisne bakterije. Hipermangan je koristan kada u jezerce treba da ubacite novu biljku ili zivotinju (pogotovo ako je iz prirode). Novi stanovnik treba da odstoji u posebnoj posudi sa hipermanganom da bi se ocistio od stetnih bakterija pa se onda posle ispiranja ubacuje u jezero. Ne koristite ni aktivni ugalj jer on pokupi sve hemikalije ali i bakterije. On se koristi samo posle lecenja akvarijuma/jezera da pokupi lek.
Ispravite me ako negde gresim....

Bravo Jozici! Vidim da tvoje ambicije prevazilaze terasu. Jos cemo se mi diviti tvom jezercu

jozici gde mozemo da nadjemo taj siga (bigar) ili komadici lave . Za siporeks predpostavljam na nekom stovaristu gradjevinskog materijala. Ja sam takodje procitala na jednom stranom sajtu da pre svih tih stvari koje navodis treba ubaciti cetke zatim komadi lave, zatim neznam kako se tacno kod nas zove videcete na slici to je crevo za struju iseckano ili umesto vulkanskog kamenja sljunak pa sitan pesak i sve to u dzakovima radi lakseg odrzavanja pa tek onda finiji filtracioni materijal (npr. perlon vata)

ima vise varijante kako napraviti filter .ako nekog zanima mogu poslati link gde je detaljno objasnjeno kako sam sve to uraditi . evo slike sta se moze staviti umesto vulkanskog kamena, ja neznam sta je ovo

Meni ovo liči na modle za kolače

aleks0608s citat:

jozici gde mozemo da nadjemo taj siga (bigar) ili komadici lave . Za siporeks predpostavljam na nekom stovaristu gradjevinskog materijala. Ja sam takodje procitala na jednom stranom sajtu da pre svih tih stvari koje navodis treba ubaciti cetke zatim komadi lave, zatim neznam kako se tacno kod nas zove videcete na slici to je crevo za struju iseckano ili umesto vulkanskog kamenja sljunak pa sitan pesak i sve to u dzakovima radi lakseg odrzavanja pa tek onda finiji filtracioni materijal (npr. perlon vata)

Oprez sa siporeks blokovima posto sam citao da treba da se obrati paznja da u sastav nije stavljeno vezivo poput gipsa koje se rastvara u vodi. Navodno ima dosta varijanti siporeksa pa treba obratiti paznju. Siga(bigar) bi trebalo da se prodaje po akvarijskim radnjama na kilogram posto ga oni koriste za posadine u avarijumima. Vulkanske stene iskljucivo u akvarijumskim radnjama mogu da se nabave. U sustini, bitno je da se ubaci materijal koji jako povecava povrsinu a ne steti vodi. U tu svrhu sluze i ona seckana plasticna creva koja su jos i rebrasta pa samim tim i tako povecavaju povrsinu na kojoj ce se nastaniti bakterije. Akvaristi koriste i plasticne kogle sa siljcima koje nazivaju "bio kugle" valjda iz razloga sto se koriste u bioloskoj filtraciji. Ja sam iskoristio te plasticne kugle za izradu mog filtera a slede i slike....

Evo na prvoj slici je materijal. Perlon vata, plasticne bio kugle, bambusov stap od 2m, bonsek (testera za metal), pumpa 350l/h....
Na dnu posude su biokugle koje se nalaze oko ulaza u pumpu a iznad njih je perlon vata za finu filtraciju a odgore kamenje da deluje dekorativnije i da sabije vatu. Tek je sve to pusteno u rad pa cu javiti kako se pokazalo. Ponovo sam dodao malo kultura bakterija da se brze prime na novi filter. Stap bambusa sam isekao na parcice od oko tridesetak cm i sve to zicom povezao oko pumpe. Preko zice sam stavio ovaj prirodni materijal koji jkoriste za bukete da se zica ne bi videla
Eto jedne ideje i realizacije od mene a voleo bi da mi i vi date jos koju.
Posebno bi me interesovalo ako neko ima iskustva sa lepljenjem kamena na plastiku da to napise. Planiram da ovo plasticno bure oblepim kamenom da bi fontana delovala prirodnije. Citao sam da akvaristi koriste silikon za akvarijume da pricvrste stene za staklo a da se moze koristiti i lepak za plocice. Ima li neko iskustva ili barem ideju?

Evo kako to na kraju izgleda. Jos samo nekako plastiku bureta da zamaskiram nekim kamenom

au sto ovo lepo izgleda, nemam sad vremena da razgledam lepo al cim ugrabim sve cu to prostudirati

Bas predivno

jesi li razmisljao da umesto kamena sa unutrasnje strane bureta stavis trsku do ivice vode ( jer u vodi bi istrulela). ja mislim da bi ti se lepo slagala sa bambusom i sa spoljnom stranom koja je od drveta ako se ne varam.
Ja mislim da bi ti to bila i jeftinija a i lepsa varijanta. imas tu trsku da nadjes i u kineskim radnjama ( bar u mom kraju) vrlo jeftino. Inace jos jednom da kazem da je fontanica prelepa i originalna. Jedino , razmisljam ,da nije malo nezgodno da bi ocistio filter moras i fontanicu da skidas . Mislim da se vremenom ne rasklima posto neznam koliko je bambus izdrzljiv na vodu
U svakom slucaju bravo za ideju . pozdrav

aleks0608s citat:

jesi li razmisljao da umesto kamena sa unutrasnje strane bureta stavis trsku do ivice vode ( jer u vodi bi istrulela). ja mislim da bi ti se lepo slagala sa bambusom i sa spoljnom stranom koja je od drveta ako se ne varam. Ja mislim da bi ti to bila i jeftinija a i lepsa varijanta. imas tu trsku da nadjes i u kineskim radnjama ( bar u mom kraju) vrlo jeftino. Inace jos jednom da kazem da je fontanica prelepa i originalna. Jedino , razmisljam ,da nije malo nezgodno da bi ocistio filter moras i fontanicu da skidas . Mislim da se vremenom ne rasklima posto neznam koliko je bambus izdrzljiv na vodu U svakom slucaju bravo za ideju . pozdrav

I ja sam razmisljao da sakrijem plastiku sa bambusom ali zaista ne znam koliko je otporan na vodu. Na Tajlandu sam video da od njega prave kuce pa cak i splavove tako da racunam da je bas otporan. Nije ti uopste losa ideja. Ako fontanica od bambusa izdrzi onda ce sigurno i obloga. Ima onih podloga za jelo u kineskim pa cu probati tako nesto.

Citam o filterskim sistemima za jezerca na zapadu gde ima svega za tu namenu. Kada skontam sta koriste profesionalci pokusacemo da zbudzimo nesto slicno. Vidim da si vec nasla izradu filtera domace radinosti