Moram da po kozna koji put opet kazem. Vrati te se svi vi koji zelite nesto unazad nekoliko postova . Mozete i u opciju ,,razmnozavanje,, . Sve pise. Samo treba da se cita .
Ps,....mozes i sad i u prolece .
Aronija ,Sorbus melanocrpa se kalemi na : puruse, maluse i grataeguse..
Sta je to .. Vratite se unazad i sve ce vam se razjasniti.
Pozdrav Nenad.

E drugari da sam znao da je najteza ,,rabota ,, vadjenje trnokopom sadnice aronije nikada ih nebi sadio. Jos tacno 780 komda treba da se izvade. Nikada ih vise necu saditi ni pod kojim uslovima . Imam 200-300 u dvoristu i nista mi vise ne treba .
Problem je kako ove posto zasto prodati jer je greota da mi ostanu.
Dajem ih po 200 dinara . Sve su radjale ove godine pa ce i sledece ..
Zuri mi se , ide zima a ja nemam gde da ih cuvam.
Pozdrav sa juga .

Zdravo drugari
Pogledajte sta mi je jedan od forumasa [stalan clan] napravio i poslao. Gde se seti ovoga . da sam trazio nigde nebih nasao. Slika moje aronije u mom dvoristu. svaka mu cast pa ga ovim postom pozdravljam i najdrugarskiji mu se zahvaljujem.
Ps...moj cobe surcinac.

Пре неколико година сам посадио 3 ароније. Прве године супер кренуло а последње две ништа не напредују, ни физички ни по изгледу. Било је стајњака, заливања редовног, стављао пиљевину около по савету Војводе али ништа не помаже. Да није можда неадекватна киселост земљишта. Дал да исечем до корена па све јово наново. Имал ко савет.

Nemoj da ih seces , da li su na sunce posadjene ili u ladovinu i kakvog je sastava zemlja . Ne valja previse rastresita jer se brzo i susi ali ove godine je bilo dosta kisa.
Nema druge osim da je u hladovini ili u senci nekog veceg drveta .
Slikaj biljku pa da vidimo .
Pozdrav

Mozda:
Za žuto lišće na kruškama, slab rast i nerodnost drvenastog bobičavog voća:
Otopina 2-3kg lista i cveta maslačka na 10l kišnice, nerazređenom otopinom se zalivaju sadnice.

Odlicno druze. Pamtis i prenosis drugima , tako treba .
Pozdrav

Zasadjeno 200 sadnica aronije u Drazevcu nadomak Beograda.P.S.hvala Vojvodo za pohvale,drago mi je da ti se svideo.Pozdrav svim ljubiteljima aronije.

Slobodane, na pojedinim sadnicama imaces po nekoliko grozdova sledece , mislim 2015. godine .
Samo zalivaj redovno o ne dozvoli travu oko sadnice blize korenu.
Pozdrav sa juga .

Živa diskusija kod aronije, svaka čast.

Evo i mene da se uključim sa jednim pitanjem(a i kako bih drugačije, kad sam neznalica) . Od odgovora zavisi kako ću se opredeliti za sadnju aronije.
Naime imam "stari" vinograd( ma nije to toliko staro ,negde oko 30 god.) koji sam poceo da renoviram (i ovo bi trebalo pod navodnike), ( ili pod upitnike), ( ma objasniću ako insistira neko), i imam jedan red sa "prokupcem" koji se dosta razredio( od početnih 60 gidža ostalo manje od 40),. Šta sa njim? Pa mislio sam da tamo gde nedostaje gidža posadim aroniju ( mislio sam na ove kupovne sadnice iz V. Plane od onog Đinovića).
Moje pitanje ( odnosno nedoumice) je kako će se ta aronija uklopiti ( i da li je to uopšte moguće) u špalir? Da li može da se reže i usmerava ,što se tiče bujnosti( širina i visina) i drugih karakteristika same aronije. Tu recimo nemam mogućnost zalevanja( što vidim da Vojvoda stalno insistira kod ove biljke), i kako bi se to odrazilo na porast i kad bi to došlo na rod?
Druga varijanta mi je da se opredelim za kalemljenje na neki od onih Latinskih naziva, a slobodna mesta u onom redu "prokupca" popunim ribizlom , borovnicom ili brusnicom( mada bi i oko njih morao da se raspitam, razne stvari).
Nadam se da ću otkloniti nedoumice. Hvala.

Zdravo Jagodinac
Sve cu ti objasnim i ako me poslusas bice dobro. kao prvo reko sam da je aroniji potrebno zalivanje barem jednom nedeljno. zamisli kada u julu ili avgustu udare vrucine i suv topao vetar. desava se , nije iskljucena ta mogucnost. Znaci aronija otpada . Brusnicu i borovnicu ni slucajno ako nemas kap po kap.
Mozes ribizle a i kalemljene aronije . Ali napominjem kalemljene samo na biljke koje podnose susu. danas kalemljenih ima svuda jer pojedinci kaleme na sve sto moze da posluzi kao podloga . Kada se takva sadnica posle nekoliko godina osusi onda onaj ko je sadio misli da je to prirodno a ne razmislja da je u pitanju podloga .
ja imam sadnice ali ne nameravam nikoga da prevarim radi dobiti vec zelim da svakog naucim i pomognem koliko je to moguce.
zapamti ovo. Ako se opredelis za kalemljenu aroniju onda trazi one sadnice koje su kalemljene na glog ili jarebiku. Na kruske ne ni slucajno.
kalemljenih sadnica imas svuda po Srbiji ali ne zalici se . Nijedna sadnica nije preko 300 dinara . Kod Superiora je cak 1000 dinara . Provereno .
Mislim da sam pomogo .
Nenad.

Hej Nenade hvala ti puno!!! Prvo hvala ti sto si se uopšte javio, pravo da ti kažem nisam se nadao. Drugo hvala ti na savetima.
I poslušaću te normalno, jer to mi je sve tu negde ,samo, znaš ono kad ti fali mali detalj da doneseš konačnu odluku.
Ma samo nekoliko pojašnjenja. Nigde ja neću da tražim sadnice, što se aronije tiče, ja ću to sam na glog da iskalemim, nije problem.
I drugo pojasni mi tu varijantu, aroniju na glog, u odnosu na špalir . Koliko će to da ide u širinu , i visinu i kojom brzinom se to razvija. I kad će otprilike da dodje na rod?
TU imam 20-tak mesta i za moju porodicu u budućnosti će da bude dovoljno bobica, ja mislim.
E ribizle ću kupovati svakako i to ne mnogo ,jedno 5 kom , pa iduće god. kad se isuši još neki prokupac ja ću dodavati na prazna mesta.

Da još nešto, koji postupak kalemljenja je najefikasniji da se primeni u ovoj varijanti. Ovo mi treba da znam, radi toga koje debljine gloga da vadim i da sadim. Ja sam dosta uvežbao( ono sto ti vidim ne voliš) , i dosta mi se primilo, engleski spoj sa izolirkom, mada i rascep ( kada je podloga 2,5 ; 3 i više cm. u prečniku)mi vrlo lepo ide.
Pozdravljam te !!!

Zdravo jagodinac
ne trebaju ti podloge gloga od 2.5 ili 3 cm. u precniku. Dovoljna je podloga od najvise 1 cm. ali gledaj da kalemis tj. da kalem bude na oko 60 cm. od zemlje . drugo to englesko spajanje ne podrzavam nikako. takav nacin kalemljenja se u nauci ne prihvata . Dobar je za amatere ali za proizvodnju sadnica za plantazna gajenja je nistavan. Zasto.
Zamisli plantazu jabuka ili krusaka oko 1 000 stabala . Usred leta kada su grane otezale od roda pri olujnim vetrom sve se lomi ali prvo puca bas na delu gde je kalem. Danas pisu sve i svasta ali dobro sam zapmtio reci moga dede. Bio je direktor u jednoj zem.zadruzi i aktivno se sa jos nekim ljudima bavio kalemljenjem sadnica za potrebe zadruge . To je bilo davno.
Pricao mi je da je zdravo kalemljenje samo na list i procep. Tu dolazi do potpunog spajanaj a kod ove zajebancije od kalemljenja desava se da posle nekoliko godina pukne bas na mestu preseka tj. kalema . Pa ovi krusevljani kaleme samo tako a zasto. Pa njima je najbitnije da se proda sto veca kolicina sadnica a taj nacin je najlaksi.
Poslusaj me ..odi u poljoprivrednu strucnu sluzbu i slobodno pitaj ,koji je najzdraviji nacin kalemljenja. Niko ti nece reci za to spajanje . Neke stvari se kriju umesto da se na najiskreniji nacin saopstavaju narodu.
A ako zelis da gajis kalemljene po principu spalira to nije problem. Podloge sadi na 2-3 metra [ ja sam i gusce sadio] na rod pocinje odmah sledece godine [ako je procep] a ako je list tek[ zadve godine ]. Princip spalira se resava jednom sparvom koju dao bog ima svuda u Srbiji.
Makaze za voce... orezes ,oblikujes sadnicu i to je to.
Ps...odrezane grane sa kalemljenog drveta se ne mogu nikako oziljavati . Sve sam probao pa cak i da ih ozilim pre nego sto ih odvojim od glavne grane . Hteo sam da gajim aroniju na sopstevnom korenu gde novonastala biljka ima osobine i podloge . to se radi i dobija se nova osobina samo ako se uspe oziliti u 1.ili 2. godini od kalemljenja . Tada ima osobine podloge [ izdrzljivost , tvrdocu, boju ] akasnije se gubi uticaj podloge .
Zapamti i ovo. aronija kalemljena na glog u 1.ili 2. godini ima plod koji vise lici na plod gloga [samo je socan] dok kasnije gubi tu osobinu i postepeno postaje aronija .
Oprasivanjem [ hibridizacija] , to sam u opciji razmnozavanje opisao ali malo je komlikovano.
polenov prah gloga naneses na tucak aronije ili obrnuto i odmah stavis mrezicu da je nebi insekti oprasili. To radis na tek otvorenim cvetovima a ne na one potpuno otvorene .
Kasnije se taj cvet otvori i obelezi. Plod koji se dobije se cuva [ treba da imas vise plodova ] i iz njih vadi semenka . Semenke sejes kao pariku kada sejes i ne niknu sve semenke. Problem je sto tako dobijenu sadnicu treba da cekas pa vise od 5-8 godina a to je samo za cekanje . Uzasno sporo raste . Cuvao sam 6 takvih biljaka oko 5 godina i da ti kazem iskreno izvadio od muke i bacio. List je bio nesto izmedju aronije i gloga . Postavljao sam slike pre neku godinu.
To isto mozes i sa kruskom i dunjom da uradis .
Ps...stavi plemku aronije na neku domacu krusku i to kalemi u krosnju na neku granu.Ali na vec kalemljenu krusku [ nikako na divljaka kruske ] jer nece da se primi . Nece jer ima objasnjenje . Veliki priliv hrane [ podloga je jaka ] kod divljaka iako stara kalemljena kruska ima ogroman koren.
Dolazi do izbacivanja plemke i to se ne radi. Stavi na krusku kalemljenu i videces te ili sledece godine kakvog je oblika plod aronije , boja i velicina . Naravno i nije toliko socna kao prava aronija .Ali valja probati ko voli da eksperimentise.
To je to ako nisam pogresio odgovor .
Pozdrav sa juga .

Bravo Vojvodo , svaka čast na iscrpnom odgovoru.
Pa vidi ,što se tiče onog kalemljenja, ja u stvari i jesam amater, tako da mi ne smeta ako mi ne uspeju svi kalemi , a to o olujama ,znam ali lomi se i zdravo voće na najrazličitijim mestima a ne samo na mestu kalemljenja. No dobro ,verujem ti i probaću da više koristim kalemljenje na procep( jer i taj način mi je dobro išao dosad).Na prečnik sadnica sam mislio tako da stavim po dve plemke a da mi podloga ne pukne više nego što treba. Ako je tanja, zna da pukne, pa možeš da je baciš. A prečnik 2,5 do 3 cm mi je nekako dobar jer onda stavljam plemke od 5 do 7 mm i lepo se prime. Deblje plemke ( bez obzira što ih lepo dopteraš nožićem) znaju pak da opet više rascepe podlogu i onda se ne prime. No to su neki sitni detalji koji su jako važni nekome ko tek počinje , a neke stvari ne možeš znati dok ne kreneš sa rasdom.
Nemoj me molim te terat da se obraćam tim PSS- ovima jer nemam ja poverenje u njih. To ti je sve moj brate ono , rad za platu i malo ih šta interesuje, nema tamo entuzijazma ni malo, da ti ne pričam o brizi za razvoj poljoprivrede i druge stvari ,nemaju oni veze sa tim načinom razmišljanja.
Podloge ću ja posaditi na 30 don 40 cm. toliko sam sadio podloge jabuke svojevremeno pa ću one jače već u proleće kalemiti i najesen posaditi u red na špalir ( to je već postojeći špalir u vinogradu).
Zato sam i pitao kako će se ponašati te biljke u tom sistemu ( nadao sam se da neko već ima iskustva o tome), a ja vrlo dobro znam šta su makaze ,nemoj me zezati, pa ja taj vinograd i režem zadnjih25 god.
A to sa " hibridizacijom" i sl. neću se ja bakćati sa tim.
Hvala na dobrim savetima , idemo dalje.

Jagodinac, zagledaj malo one makaze crvene . Nima se ne seku lastari u vinogradu. ne zezam te . Ono sluzi za kalemljenje .
Zelim ti da uspes moj moravski delijo. Neznam na koliko ti je morava ali meni je na manje od 100 metra .